Režija: Joe Giannone
Uloge: Gaylen Ross, Tony Fish, Harriet Bass
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0082696/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=aVuBy_F_oiA
Pogledajte još: Sleepaway Camp (1983)
Kako se može završiti jedan dan u letnjem kampu nego logorskom vatrom oko koje učenici, u ovom slučaju sa profesorima i njihovom decom, pričaju strašne priče od kojih se „ledi krv u žilama“. Nažalost, ovaj put se desilo da su ispričane priče već isto veče „oživele“ pa mislim da oni koji su pretekli masakr koji sledi zasigurno više neće upražnjavati ovaj mladačaćki kamperski običaj.
U pomalo naivnoj i dosta slabijoj sceni od ostatka filma okupljeni pričaju zastrašujuće priče o ludaku Marzu koji je jedne noći pre ko-zna-koliko godina pobio celu svoju porodicu baš u kući pored koje sada logoruje ekipa profesora i njihovih učenika. Po legendi, ako neko u šumi prošapće Manzovo ime on će doći da ga iskasapi ili ga obesi o drvo. Richie, maloletna budaletina, posle nekoliko sekundi uspeva da probudi Manza koji ne časeči časa počinje da ubija sve na koga naiđe, odsecajući glave ili vešajući žrtve o drveće, pre nego ih kao trofej ponese svojoj kući. Nešto kasnije svoj arsenal ubojitog uružja koji se sastoji od ekstremno snažnih ruku proširuje i sekirom zabodenom u stogodišnji panj i – žurka počinje. Richie je već nakon incidenta nestao pa profesori počinju da ga traže. Umesto klasičnog razdvajanja budućih žrtava, kako to već u slasherima obično biva, ovde se pribeglo manje naivnom rešenju gde profesori idu u potragu za onim prethodnim, koji je već pokojni, samo oni to ne znaju.
Jedna stvar upada u oči tokom gledanja filma a to je da su svi ubijeni isključivo profesori, dok učenici bezbrižno spavaju po svojim bungalovima, iako je podivljali Marz imao više prilika da se domogne i njih. Jedan od razloga bi mogao biti i taj što je režiser filma imao slabe ocene u školi pa je kivan na profesore ili je u pitanju samo cenzura. Bilo kako bilo, sada već pokojni režiser ovog filma je u svojoj karijeri snimio samo Madmana što je zbilja neverovatno. Neverovatno je zbog toga što je Madman izuzetan slasher film, koji u novijoj produkciji naprosto nema pandana. Iako je zaplet delimično naivan, a i poneki dijalozi ne delulju previše ubedljivo, film je neverovatno zabavan, Marz iako ne izgleda do kraja ubedljivo (mešavina neandertalca, divljaka i bigfoota) naprosto pleni svojom neverovatnom energijom dok trči s kraja na kraj šume u potrazi za novim žrtvama ’kao da ne postoji sutra’. Monotonost šume je pametno razbijena delovima radnje koji se dešavaju u Marzovoj kući, u kampu, ali i ljubavnim dogodovštinama profesora, gde ne verujem da će nekome smetati sada već polu-kultna scena nage profesorke u kadi :)
Najbolju stvar ostavaljam za kraj, a to je režija. Svako ubistvo, bilo da se dešava u šumi ili u kampu, ima neverovatno dobro režiran i obavezan poduži triler uvod, tokom kojeg je napetost toliko velika da će mnogi gledaoci sedeti „kao na iglama“. I taman kada mislimo da je opasnost prošla – eto ga Marzova sekira koja ipak sustiže žrtvu, a ponekad je i ne sustiže, baš jer smo mi tako očekivali. Kada stigne obavezno ubistvo ono ima prolaznu ocenu kada se uzme u obzir godište i klasa filma, a definitivno da su ubistva tog godišta zanimljivija i manje krvavija nego ona iz današnjih slashera koji manjak duha nadoknađuju brutalnošću. Takođe, stare nedigitalne kamere kojima su tada snimani filmovi daju posebnu „prljavost“ njegovom izgledu, pa se može reći da je (slasher) hororima najveći udarac zadala tehnologija, što kamera, što mobilni telefoni i ostala čudesa za komunikaciju.
Madman (ili Madman Marz ili The Legend Lives, kako se sve nazivao) je izuzetan slasher film (i pored mana koje gledamo kod ovakvih filmova od kada oni postoje), pa bi bila prava šteta da ga svi ljubitelji ovog podžanra ne pogledaju. Apsolutna preporuka.
0 comments:
Post a Comment