Režija: Anders Banke
Uloge: Petra Nielsen, Carl-Åke Eriksson, Grete Havnesköld
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0454457/
Trailer: https://youtu.be/xCyq9k9f0vI
Pogledajte još: 30 Days of Night (2007)
Godina je 1944. i u Ukrajini besni WWII. Nekolicina preživelih članova Pete SS oklopne „viking” divizije se povlači pod naletima Crvene armije. Držeći se mračne šume promrzla i desetkovana jedinica uspeva da se spasi masakra i utočište pronalazi u naizgled napuštenoj brvnari tik pored proplanka. Mirnu noć prekida otmica jednog vojnika kada ga čudovišna ženska prilika neljudskom snagom odvlači na tavan brvnare. Ostali vojnici pronalaze otvor podruma a u podrumu nekolicinu leševa i kovčeg sa dečijim telom. U kovčegu nešto mrda, nešto miče i pokušava da iz njega izađe, gurajući eksere napolje. Vojnici jedva uspevaju da zakopaju kovčeg sa natpisom Maria i bivaju ubeđeni da su konačno spašeni.
Ovo je prolog filma Frostbite nakon koga se radnja seli u sadašnjost i prati majku i ćerku, doktorku Anniku i tinejdžerku Sagu, koje se doseljavaju u Laponiju, prvenstveno radi majčinog posla sa čuvenim švedskim genetičarem. Majka odmah počinje da radi u lokalnoj bolnici a ćerka se polako upoznaje sa svojim vršnjacima, školom i tinejdžerskim društvenim životom. Ni jedna ni druga ni ne pomišljaju da se nalaze u mestašcetu koje ima nekakve veze sa vampirima iz prologa ovog filma. U Laponiji je trenutno polarna noć a polarna noć u sličnim filmovima znači da vampiri imaju svo vreme ovog sveta (tačnije mesec dana) da natetane degustiraju svo stanovništvo koje je na meniju.
Zaraza vampirizma kreće upravo iz bolnice u kojoj se zaposlila Annika. Medicinski brat koji se bavi prodajom ukradenih tableta studentima sticajem čudnih okolnosti dolazi do većeg broja nepoznatih crvenih boba. One sve završavaju u punču i alkoholu na jednoj žurci gde je prisutna i sama Saga a svi koji su popili tog alkohola ili progutali tablete počinju čudno da se ponašaju. Rastu im očnjaci, lice im se deformiše i postaju gladni za krvlju. Kakve su to tablete ostaće misterija još neko vreme a nije nikakvo iznenađenje da je sve povezano sa misterioznim doktorom i njegovom komiranom pacijentkinjom, što sve opet ima nekakve veze sa dešavanjima u Ukrajini iz 1944. godine.
Frostbite je zvanično svrstan u žanr horor komedije mada ga ja ne bi krstio tom odrednicom jer komedija u njemu nije baš toliko dominantna. U prevodu - nećete se verovatno nijednom grohotom nasmejati dok ga gledate. Možda je bolje reći da je u pitanju tinejdžerski horor film na temu vampira, mestimično ne sasvim ozbiljan, već koji deluje kao nekakav filmovan vampirski strip. Na oživljeni strip me je podsetio tok radnje ali i način pripovedanja koji uključuje gotovo podjednaki fokus na nekolicinu likova. Tu su i brze promene dešavanja, gde se svakih nekoliko minuta radnja seli na drugo mesto uspevajući tako da paralelno predočava doživljaje majke, ćerke, prijatelja na žurci, doktora i drugih.
Tu je i montaža prelaza među dešavanjima koja nije tipična za horor žanr i koja dodatno pojačava stripski ne previše ozbiljan ugođaj. Sam film je prilično dinamičan, fokus na likovima se menja svakih nekoliko minuta i ne poseduje mnogo nepotrebnih delova. Već od samog početka se jasno daje do znanja gledaocima šta to mogu očekivati od ovog filma a veoma je pohvalno i što ne postoji nikakav smarački uvod koji troši vreme. Dešavanja kreću odmah a naše je da ispratimo kako će se završiti. Ovo poslednje mi je bilo i najzanimljivije u filmu jer sam se baš zainteresovao da vidim kako li će se završiti film koji naprosto ne može imati srećan završetak.
Naprosto, kompletan ambijent (celomesečna noć), zarazni vampirizam i nespremnost malobrojnih snaga reda ne ostavljaju mogućnost za bilo kakav izlaz iz vampirske kataklizme. Film vizuelno dosta liči na 30 Days of Night (zapravo on liči na Frostbite) mada u Frostbite vampiri ne deluju toliko zastrašujuće niti se kreću na takav način. Čak i kada se kreću neprirodnim načinima to ne izgleda previše ubedljivo usled jeftinije animacije. Maske vampira, mahom tinejdžera, su OK ali ništa specijalno. Međutim, mislim da bi mladi vampiri izgledali upravo ovako, blago deformisano, iskeženo, krvavih usta i neanimirano. Glavni vampir je, pak, sve suprotno, čisto da bi i Frostbite bio efektan u završnici.
Film sadrži nekoliko vrlo morbidnih scena (oglodani pas na povocu) i efektnih kadrova (vampir na električnom stubu). Oni koji ne podnose ubijanje životinja bi trebalo da preskoče film jer osim pomenutog cuke postoji i zaklani zečić, mada su, naravno, to sve specijalni efekti, ali ipak. Komični elementi se mahom ogledaju u komunikaciji vampira sa životinjama jer kada se pretvore u gladne krvi zaraženi mogu da čuju govor (mahom) pasa. Ostaje nejasno da li je to nekakva sposobnost koja karakteriše ove vampire ili samo halucinacija izazvana crvenim tabletama. Neke od ovih situacije jesu duhovite a mnogo važnije je da nema nijedne izrazito glupe ili neumesne scene.
Snežni ambijent u Frostbite je odličan, sneg doduše ne pada ali nema ni nameru da se topi još dugo vremena. Zaista deluje kao da je temperatura vrlo niska i da su kadrovi autentični. Zvukovi krckanja snega pod nogama likova su verovatno najbolji koje sam do sada čuo u nekom snežnom hororu. Frostbite je vrlo dobar film koji može imati problem kod gledalaca upravo zbog komičnih elemenata. No, ukoliko ste fan vampirskih filmova a niste gledali ovaj film nema razloga da čekate.
Ovi švedski i norveški horori su mi odlični!!!
ReplyDelete