HOROR FILMOVI (I SF)

The Long Walk je najnoviji filmski hit koji dolazi sa hype stickerom legendarnog Stephena Kinga budući da je u pitanju adaptacija njegovog istoimenog dela iz 1979. godine (koje je tada objavio pod pseudonimom). Scenario je adaptirao JT Mollner (Strange Darling), film režirao Francis Lawrence (Constantine, I Am Legend) a odmah po izlasku pobrao je hvaospeve kako publike tako i kritike. Da ne biste više izgarali od nestrpljenja da li se i nama dopao prionite na čitanje daljeg opisa...

Radnja filma smeštena je u distopijsku Ameriku koja je opustošena nekakvim velikim ratom i kojom nakon velikog haosa vlada nekakav totalitarni režim. Ljudi preživljavaju u nekakvoj bedi i nekakvoj brutalnoj diktaturi a ukoliko vam se čini da smo u prethodnim rečenicama više puta upotrebili neodređeni pridev „nekakav” to nikako nije slučajno: The Long Walk apsolutno ne gradi distopijski svet u kojem se odigrava niti ga ijednog trenutka zanima da nam prikaže, pojasni i dočara bilo šta od istorijata koji se desio kako akterima filma tako i celom podneblju. Tek nekoliko šturih radio informacija čujemo u uvodu filma a zatim se brže-bolje prelazi na famoznu šetnju koja je i smisao celog filma. Pomenuta šetnja je event koji se održava svake godine a za nju se prijavljuju mlađe osobe i tinejdžeri, isključivo muškog pola, od kojih samo pobednik dobija vrednu nagradu – gomilu keša i jednu želju koju bira na licu mesta. Svi takmičari moraju hodati danima i noćima, bez ikakve pauze, dok svi ne otpadnu iz raznoraznih razloga i ne ostane samo jedan. Međutim, postoje tu još neka veoma bitna pravila: brzina hoda ne sme biti manja od 5km/h (ali ni suviše velika), ne sme se napuštati trasa niti dobiti više od tri upozorenja za bilo koji prekršaj. Dobijeno upozorenje se briše ukoliko takmičar nakon jednog časa ne dobije novo a čini se da je najbitnije pravilo ono koje kaže da će učesnik koji dobije tri upozorenja biti – likvidiran hicima iz automatskog naoružanja na licu mesta! Kolonu šetača prate vojna vozila sa automatima podešenim na rafalnu paljbu a u njima je i aparatura koja nadgleda i kontroliše umornu kolonu...

The Long Walk karakteriše specifična radnja i opšti minimalizam budući da se bukvalno kompletan film (sa izuzetkom nekoliko kratkih flashbackova) odigrava na trasi kojom šetaju naši junaci. Trasa se sastoji od pustog autoputa koji prolazi kroz nedođiju a osim na cilju tek nekolicinu usputnih ljudi vidimo tokom nekoliko stotina milja dugačke šetnje. Fokus definitivno nije na njima, baš kao ni na svetu u kojem se sve odvija (koji je makar sudeći po automobilima otprilike hladnoratovski), već je isključivo na nekolicini šetača u prvim redovima kolone. Glavni adut filma sastoji se od prikaza fizičkog i psihološkog užasa sa kojima se šetači sreću, sa nepremostivim preprekama i telesnim blokadama na koje će neminovno nailaziti ali i od velikog drugarstva koje će nastati, toliko velikog da će poremetiti finalni razvoj događaja. Priča se razvija postepeno, gde u više slojeva odmotavamo svakoga od nekolicine likova koji su u fokusu, ne samo njihov trenutni život i motive već i deliće prošlosti. Smrtnosna šetnja koju gledamo nije samo borba za novac i rešenje trenutnih materijalnih problema već teška priča o prolaznosti života, ratu, osećaju krivice i suočavanju sa sopstvenim duhovima iz prošlosti. Film se uglavnom bazira na razgovorima između likova, u tolikoj meri da ponekad čak počinje iritirati nerealnom količinom izrečenih rečenica, ali i pored obilnog scenarija određene karaktere nismo pronašli dovoljno dubokim ili zanimljivim. Jedna od poraznijih činjenica u vezi The Long Walk je da ostaje poprilično tanak u domenu na kojem je trebao biti superioran, makar ukoliko imamo u vidu količinu dijaloga i linija teksta.

Ukoliko vas toliko ne dojmi priča o drugarstvu, nasilju u porodici ili osveti a ne volite da prepoznajete simboliku u savremenim filmovima pronaći ćete The Long Walk kao triler film koji gledaoca često bombarduje nelogičnostima i nerezonskim delovima. Dosta elemenata filma ostaje maglovito i prilično neuverljivo, kao kada glavni junak biva šokiran likvidacijama aktera iako se ovo takmičenje održava svake godine. Ukoliko imamo u vidu da je svima drlo dobro poznato da samo jedan od 50 šetača može stići živ na cilj (nema odustajanja od trke i daljeg nastavka života) teško je poverovati da bi se iko dobrovoljno prijavio za ovakav hepening, bez obzira na nagradu ukoliko mu je šansa za život svega 2%. Stvari postaju još nerealnije kada vidimo da gotovo niko u koloni nije fizički pripremljen i niko ne deluje kao sportski maratonac. Elemenata za diskusije i zamerke ima na stotine a nama je najviše zasmetala činjenica da šetnja od više stotina milja deluje prilično nerealno pa tako, naprimer, nijedan od učesnika nije dobio žuljeve na tabanima. Očekivali smo i malo više varijacija na temu „odustajanja” takmičara baš kao što smo se nadali da završetak filma može biti suprotan onome što predviđamo (i nije bio). Nije nam se dopalo ni neuverljivo objašnjenje koji je zapravo smisao ovakvog takmičenja (navodno koristi jačanju ekonomije). Ovakvoj radnji bi kudikamo bolje leglo da je u pitanju nekakav bizarni distopijski reality show koji služi za zabavu gledaocima željnim krvi ali autori su očigledno aktuelizovali zaplet i obojili ga ekonomskom temom koja je danas aktuelna u Americi.

The Long Walk je zanimljivo ostvarenje ali suviše rastegnuto, koje mnogo više nudi „ispod haube” nego u svojoj spoljašnjosti. Ljubitelji brutalnih filmova imaće priliku da vide svega nekoliko jezivih kadrova dok će dalju zabavu morati da traže u beskrajnim dijalozima i savremenim porukama koje film odašilje.

+ nekoliko potresnih i brutalnih momenata
+ pozitivna priča o drugarstvu i čovečnosti
— maksimalno pojednostavljena distopija
— uglavnom se bazira na dugim dijalozima
— nelogičnosti i neubedljivosti; predvidljiv
 
Ocena: 5/10