HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Alec Gillis

Uloge: Lance Henriksen, Matt Winston, Camille Balsamo

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt3397918/

Trailer: https://youtu.be/GcS5OREsOsQ

Pogledajte još: Leviathan (1989)

Veoma volim da gledam horor filmove sa dozom fantastike, filmove čija se radnja dešava u nekakvim ledenim zabitima odsečenim od ostatka sveta, filmove koji sadrže klaustrofobične ambijente a volim i da u filmovima vidim njušku Lancea Henriksena. Međutim, svi već dobro znamo da pojavljivanje jednog Lancea Henriksena odavno ne znači kako je u pitanju makar presečno ostvarenje pa imajući to u vidu (ne)kvalitet filma Harbinger Down je sasvim očekivan. Harbinger Down je debitantsko ostvarenje Aleca Gillisa koji je iskusni stručnjak za specijalne efekte (odgovoran je za brojne poznate horor filmove od sredine 80-ih do danas) i jedan je od osnivača kompanije Amalgamated Dynamics koja je najpoznatija po radu na legendarnom filmu Alien.

Harbinger je ribarski brod kojim upravlja iskusni Graff (Lance Henriksen) dok posadu sačinjava njegova unuka, nekoliko naučnika i posada. Misija ovog broda je da se otisne u Beringovo more i izvrši određena merenja u cilju izučavanja efekata globalnog zagrevanja. Sasvim slučajno ekipa u pauzi lova na krabe otkriva nešto misteriozno u jednom komadu leda a kada ga izvuku na palubu vide da je u pitanju nekakva letilica. Ispostavlja se da je u pitanju stari sovjetski svemirski brod koji je još davnih dana neopaženo pao na ledene oblasti severa a usled globalnog zagrevanja se odvojio od santi i plutao po moru. Ono što likovi u filmu ne znaju (ali mi znamo jer smo to gledali u prologu filma) je da se izvesna sovjetska letilica srušila još 1982. godine i to verovatno zbog komunizma. Jednostavno, taj političko-društveni sistem nije bio sposoban da održava svemirske misije i letilice pa je to sve popadalo po zemljinoj površini, barem ako je suditi po američkim filmovima. 

Ono što naši junaci još ne znaju, ali će uskoro saznati na smrtno direktan način, je da u letilici osim mrtvog sovjetskog astronauta ima i nekakvih svemirskih bakterija koje su uredno bile smrznute decenijama a sada su se otopile, mutirale i krenule u svoj ubilački pohod. Organizam nastao od ovih bakterija koje su mutirale u bizarnoj simbiozi sa svim ubijenim i raskomadanim telima koja su mu se našle na putu ne časi ni časa već se svim svemirskim silama trudi da efektno smanji posadu broda na nulu i na taj način se dodatno razvije i usloži. Sam način funkcionisanja bakterija i spodoba koje su bakterije oformile je veoma zanimljiv i veoma zloslutan. Princip njihove deobe, života, inteligencije i pokretljivosti naprosto čovečanstvu ne daje nikakvih izgleda za srećan kraj. Pa, od zlih svemiraca i ništa manje zlih Rusa (u ovom slučaju Sovjeta) se ništa bolje ni ne može očekivati. Barem ako je suditi po američkim filmovima.

Ono što gledaocu upada u oči već po samom početku filma, dakle nakon prologa i kratkog found footage uvoda, je da Harbinger Down nije film urađen uz pomoć velikog budžeta. Sredstva za njegovo snimanje su prikupljena uz pomoć kickstarter kampanje (tek 350k $) a da li ovo može da bude opravdanje i alibi za sve njegove slabosti veliko je pitanje. Spoljašnji izgled broda je veoma korektan a vremenski uslovi su (ako ne svi onda većina) animirani, baš kao i ledeno okruženje. Animiran ili ne sneg deluje dosta autentično i veoma hladno a to je najvažnije za jedan film poput ovog. Unutrašnjost broda je još efektnija i na pravi način dočarava boravak u starom ribarskom brodiću. Metalne prostorije, sobe, pregrade, kapetanska kabina i potpalublje zaista deluju ubedljivo i veoma hladno, tako da gledaocu nije teško da se uživi u utisak da je posada ovog broda zaista zaglavljena u nekoj ledenoj zabiti i da ima svemirsku karakondžulu na vratu.

Ono što mi se nije dopalo (a što nema veze za visinom bužeta) je nekakva neprirodna atmosfera koja vlada među putnicima broda i posadom. Sve deluje prilično nategnuto, izveštačeno i neubedljivo a jedni od najneubedljivijih su iritirajući profesor i tajanstvena naučnica sa ožiljkom na licu (koji tu nikako nije slučajno). Glumcima u filmu ne bih ništa zamerao, oni su korektno odradili ono što je pisalo u oslabom scenariju ali zato tom scenariju imam štošta zameriti. Na stranu sve manjkavosti, neubedljivosti, slučajne koincidencije ili nelogični delovi - scenario najviše pati od neoriginalnosti. Horor ili SF filmova na ovakvu ili sličnu temu je zaista bilo u izobilju tokom prethodnih decenija a samo na ovim stranicama je opisano nekoliko. Bukvalno u svakoj sceni filma ćete moći da prepoznate neke uticaje ili pozajmljene delove, počevši od takvih legendi kao što je The Thing pa do prosečnih TV filmova poput Alien Hunter.

Specijalni efekti su podnošljivi za neki SyFy film ali nisu impresivni ako znamo ko su ljudi koji stoje iza ovog naslova i za koje legendarne filmove su dotični pravili kudikamo bolje efekte. Efekti se kreću od animiranih do nekih koji veoma podsećaju na retro specijalne efekte iz 80-ih godina prošlog veka iako su i oni, pretpostavljam, animirani. Stvorenje u filmu poprima mnoge oblike, u svim tim oblicima je efektno i zastrašujuće, ali šta to vredi kada se sve to veoma slabo vidi. Poput većine modernih filmova i u Harbinger Down se kamera u napetim, strašnim i dinamičnim scenama trese, drma, bacaka, svetlo se pali i gasi a čudovišta se poput velikih stidljivaca konstantno kriju u mraku. Bez obzira koliko specijalni efekti u nekom filmu bili loši ili ne uvek glasam za opciju da se jasno vide pa šta bude. Ovo što se vidi u Harbinger Down je korektno ali teško vidljivo, toliko da nisam bio ni u mogućnosti da izvadim propisne screenshotove spodoba uz ovaj opis.

Harbinger Down nije loš film ali nije ni dobar. Većina stvari u njemu je tek prosečna i nakon njegovog gledanja vam nijedan detalj neće ostati u pamćenju duže nego što traje njegova odjavna špica. Gledalac će biti toliko umrtvljen njegovom prosečnošću da neće ni obratiti pažnju na bisere poput famoznog završetka ili na privatnu tragediju glavnih karaktera. Harbinger Down veoma liči na SyFy produkciju, specijalni efekti su nešto kvalitetniji ali je priča sklepana i otaljana na veoma sličan način. Jedini element koji ovaj film izdvaja iz mora sličnih je sam Lance Henriksen koji samom svojom pojavom, šarmom i harizmom izvlači neke scene i filmu daje dozu ozbiljnosti. Šteta je da se faca poput njega pojavljuje u ovakvim filmovima ali to je neka druga i duža tema.