Režija: Todd Strauss-Schulson
Uloge: Taissa Farmiga, Malin Akerman, Adam Devine
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2118624/
Trailer: https://youtu.be/zreNh78kTjg
Pogledajte još: Scream (1996)
Zvanično, final girl je osoba ženskog spola i mlađe dobi koja u horor filmovima (mahom slasherima) jedina može da se suprotstavi pomahnitalom ubici, ne samo zato što je najsposobnija i gledaocima najsimpatičnija (pa i pozitivnija i moralnija od ostalih ne-final devojaka) već i zato što je, kako sam naziv kaže - jedina preostala. Vrlo verovatno je i da iz upravo njene perspektive posmatramo dotični film, naprosto zato što živih svedoka tih događaja - nema. Pre oko pola godine zbog neinformisanosti nabasah na ovaj film sličnog imena (savetujem preskok) i sa čuđenjem ga odgledah do kraja, sve očekujući te smešne momente. Nakon gotovo šest meseci ispravih i tu kosmičku nepravdu te odgledah prošlogodišnju američku slasher komediju pod nazivom The Final Girls (i na predlog nekoliko čitalaca) a pre iznošenja bilo kakvih argumenata reći ću da je u pitanju jedna od boljih horor komedija poslednje decenije.
Dvadeset godina nakon što je igrala u niskobudžetnom slasheru pod nazivom Camp Bloodbath Amanda Cartwright pokušava da se distancira od te uloge iako joj je sada već kultni slasher film doneo veliku slavu. Amanda se gotovo stidi svoje uloge i uporno odlazi na filmske audicije kako bi dobila angažman u nekim mnogo ozbiljnijim filmskim projektima. Kastinzi se po Amandu gotovo redovno završavaju neuspehom jer svi u njoj vide isključivo glupu i naivnu slasher tinejdžerku koja samo zna da pokazuje grudi i veoma brzo skonča na brutalan način. Jedina Amandina uteha u teškim trenucima i velika životna podrška je njena ćerka Max, pored koje zaboravlja na sve probleme i uspešno skuplja motivaciju i energiju za nove profesionalne pokušaje. Odnos majke i ćerke je topao i predivan ali se sve, nažalost, završava saobraćajnom nesrećom u kojoj Amanda gine a Max ostaje sama. Tri godine kasnije Max je bukvalno primorana (ucenjena) da prisustvuje jubilarnom prikazivanju filma Camp Bloodbath
Kada bioskop tokom projekcije iznenada zahvati veliki požar nastaje pravi stampedo a Max sa prijateljima pokušava da pronađe izlaz koji se nalazi iza bioskopskog platna. Umesto da se nađe na ulici ekipa prijatelja se iznebuha pojavljuje u - filmu, i to ne bilo kojem filmu već upravo onom čijoj su projekciji do maločas prisustvovali - Camp Bloodbath
The Final Girls je kombinacija komercijalnog PG-13 teen horora, horor komedije, parodije i meta horora, dakle nešto poput čuvenog The Cabin in the Woods samo ispričano na mnogo razumljiviji i kudikamo zabavniji i duhovitiji način. The Final Girls je na prvom mestu zabavan film koji uspešno komentariše i parodira većinu slasher klišea, ne samo iz filmova podžanra koji dolaze iz 80-ih godina prošlog veka već uopšte. Gotovo svaki momenat koji je u ovom filmu zamišljen kao smešan je duhovit pa ćete moći uživati proporcionalno broju klišea koje ste videli u svojoj karijeri slashera gledaoca. Čini se da je film mnogo uspeliji i duhovitiji ako ste iskusan slasher gledalac i ako iza sebe imate na hiljade pogledanih sličnih situacija. Humor ovog filma je veoma dobar i nije vulgaran pa sam zatekao samog sebe da se smejem na određene situacije iako sam film gledao potpuno sam. Kao i uvek kada je (horor) komedija u pitanju mnogo je bolje gledati je u društvu jer će tako mnoge scene bolje funkcionisati i biti još smešnije. Na polju ismevanja se svakako moglo otići i korak dalje ali su autori očigledno želeli da naprave kompromis i komercijalno izbalansirani film približe što široj publici (otuda i PG-13 rating). S obzirom da nisam gledao sličan film u poslednjem desetljeću ne mogu im zameriti na ovoj odluci.
Još jedna stvar na polju humora koja mi se svidela su malobrojne ali vrlo efektne reference u vezi vremenskog perioda u kojem se odigrava film. Tako vidimo susret tadašnje omladine sa današnjom tehnologijom, tadašnje fanove nekih muzičkih zvezda sa njihovim današnjim seksualnim opredeljenjima i slično. Vremenski period je dobro oslikan mada detalja koji jasno određuju sredinu 80-ih nema mnogo. Ono što je svakako pozitivno je da su frizure likova iz starog filma gotovo u potpunosti pogođene što veoma doprinosi utisku da gledamo nešto iz 1986. godine. Ono što je možda propust ili detalj na kojem autori nisu dovoljno poradili su neke muzičke numere koje datiraju iz perioda nakon ovog filma u filmu. Recimo, čuju se reference na Michael Jacksonov hit Bad koji se pojavio tek naredne godine a čujemo i deo hita glam metal banda Warrant Cherry Pie iz 1990. godine. Cenim da su autori planski stavili ovu poslednju numeru u film jer po sadržini savršeno odgovara devojkama kakve gledamo u slasher filmovima (jedna od definicija filma - koja se devojka skine prva strada). I ostatak muzike u filmu je odličan pa čujemo Bananaramu (Cruel Summer) i Kim Carnes u pesmi Bette Davis Eyes, što je i najefektnija pesma filma.
E sad, kad sam spomenuo Bette Davis Eyes: potpuno neočekivano za jednu horor komediju The Final Girls povremeno biva veoma sentimentalan i tužan film, pre svega zbog odnosa Amande/Nancy i Max koji se nakon realnosti u prologu nastavlja i u filmu (u filmu). Njihov susret je veoma tužan ali i postavlja pitanje bez jasnog odgovora: kako se izboriti sa gubitkom najmilijih. Ova dimenzija filma će za određeni krug gledalaca biti i najupečatljivija a ukoliko nikada niste pogledali komediju koja je povremeno toliko tužna da vam oči zasuze evo vam prilike za to. Ovaj aspekt filma ne bi bio takav da u glavnim ulogama ne vidimo dve odlične glumice koje skupa savršeno funkcionišu - Malin Akerman (Cottage Country) i Taissu Farmigu (American Horror Story, Mindscape), inače mlađu sestru čuvenije Vere Farmige (The Conjuring, Orphan). Ostali akteri filma su u njihovoj senci ali svaki dobija veoma uspešne delove minutaže. Sami likovi su s namerom klišeizirani i bazirani na stereotipima pa tako vidimo mačo muškarca kome je jedini cilj da naniže što više devojaka, plavušu koja po svaku cenu mora da se skine gola, štrebera koji pamti sve detalje horor filmova itd.
Sama radnja filma se odvija na nekoliko nivoa, što može da stvara malu konfuziju ali je sve izuzetno originalno i zanimljivo osmišljeno sa veoma interesantnim detaljima. Osim prologa i sadašnjosti film se odvija u filmu koji je snimljen 1986. godine a i taj film se nekoliko puta flashbackovima vraća u filmsku prošlost koja je jasno grafički odvojena. U grafičkim elementima se nekada preteralo, ne zato što su oni vizuelno suvišni ili odudaraju od ostatka filma, već zato što odudaraju od feelinga 80-ih godina i filmova koji su se tada snimali. Verovatno je i ovo posledica kompromisa kako bi se film približio klincima koji ne mogu da zamisle moderan horor bez oznake 3D u naslovu ali određene scene kao da su zamišljene u tri dimenzije i svojim animacijama jednostavno ne pristaju sredini 80-ih. Mnogima će smetati i što film nije dovoljno brutalan, dakle mnogo je manje morbidan i krvav od filmova koje ismeva, pa ako morate da vidite određeni broj ubistava nećete biti zadovoljni sa tek nekoliko brzih i nedovoljno eksplicitnih. Propust je svakako i diskutabilna razlika u godinama između Amande (zapravo Nancy
Sve u svemu The Final Girls je iznenađujuće dobar film, mnogo bolji nego što sam očekivao. On je pravi omaž slasher žanru i obavezno štivo za svakog ko sebe smatra fanom horor filmova. Osim ismevanja mnogobrojnih klišea gledalac će dobiti originalnu radnju, zanimljive likove, dobru glumu, nekoliko odlično snimljenih sekvenci, vrhunski grafički izgled (koji je doduše ponekad malo preanimiran) a kao bonus i nezanemarljivu dozu emocija, nešto što se ne viđa baš svaki dan u žanru. Apsolutna preporuka i to za višestruka gledanja.
0 comments:
Post a Comment