Režija: George Dugdale, Mark Ezra and Peter Litten.
Uloge: Caroline Munro, Simon Scuddamore, Carmine Iannaccone
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0091969/
Trailer: https://youtu.be/XFsIBtD9HDE
Pogledajte još: April Fool's Day (1986)
Slaughter High je verovatno prvi film opisan na ovim stranicama (mrzi me da pretražujem ali čini mi se da je tako) na čijoj režiserskoj stolici su se gurala čak tri tipa. Ovu nevažnu informaciju možete odmah zaboraviti a zapamtiti da je u pitanju slasher film sa blagim primesama komedije (tačnije: neozbiljnog teen slashera). Zanimljivo je i da su autori pokušali da svoj film nazovu April Fool's Day, ne znajući da je za tu sezonu već zakazan izlazak istoimenog filma (što nisu koristili tadašnji google search!), a jedino je u Japanu film izašao pod tim „tuđim” nazivom (ako slučajno otputujete u Japan a prigleda vam se slasher film da znate). Svakako najzanimljivija stvar je da se glavni glumac ovog filma (Scuddamore) ubio neposredno po njegovom pojavljivanju a to mu je bio prvi i poslednji film u kratkom život. U svakom slučaju Slaughter High vam preporučujem u Uncut verziji a meni su film za gledanje preporučili čitaoci Nady i Ivan.
Marty (koga igra nesrećni Scuddamore) je štreber s kojim se svi u školi neumesno sprdaju a prvi april školskim kabadahijama služi kao dobrodošli izgovor. Profesori ne uspevaju da spreče neumesne i sve ozbiljnije „šale” sa Martyjem u glavnoj ulozi (ni ne deluju previše zainteresovano da to spreče - standardno za prosvetne radnike) pa sve rezultuje „šalom” koja nesrećnim slučajem prerasta u tragični događaj. Rezultat svega je kiselinom i požarom sprženo Martyjevo lice, njegovo napuštanje škole i (kako nešto kasnije saznajemo) duge posete određenim ustanovama kako bi se lakše izborio sa trajnim deformitetom svoga lica. Martija njegovi „prijatelji” iz razreda više nisu videli i gotovo da su zaboravili da je ikada postojao. Godine su prošle, škola se završila, više školovanje se nastavilo, neki su se i zaposlili, a na desetogodišnjicu mature bivša ekipa se po pozivu okuplja u svojoj staroj školskoj zgradi koja je u međuvremenu zatvorena i napuštena. Potpuno pusta ogromna građevina, mrkla noć i oluja koja nadolazi - savršen ambijent za proslavu mature uz konzumaciju nelegalnih sredstava. Ali, ima tu još nešto: ova noć je savršena i za posetu jednog starog dobrog zaboravljenog druga...
Slaughter High je u osnovi veoma glup slasher film ako ga posmatrate kroz priču koja je veoma jednostavna i nedovoljno ubedljiva, naravno, za one koji očekuju neki ozbiljan film. U onome što budete videli iznenađenjima zaista nema mesta: iako se ubica konstantno skriva od naših junaka (da prostite - vazda im je za leđima!), iako je uvek u susednoj prostoriji, iako uvek posmatra šta se dešava, iako uvek predviđa dalje poteze bivših školaraca i iako uvek nosi masku - svi vrlo dobro znamo da je u pitanju Marty koji je došao izdaleka da izravna neke stare dugove. I pobije neke stare drugove. Zapravo sve drugove (i drugarice). Nasuprot priči koja je prilično naivna, u nekim elementima i začuđujuće amaterska, zabava koju emituje ovaj film je na znatno višem nivou. Film sadrži brojna ubistva (ekvivalentna broju učesnika obeležavanja mature), poseduje eksplicitne grafičke elemente i golotinju, odigrava se u dovoljno klaustrofobičnom i za horor žanr odgovarajućem ambijentu a dinamičan je. Sve se u filmu jasno vidi jer napuštena škola nije potpuno mračna a iz nepoznatog razloga je obasjava manje ili veće osvetljenje (nije realno ali mi savršeno odgovara).
Definitivno najjači adut filma su brutalna i maštovita ubistva. Navešću samo neka kako biste stekli pravi dojam o zabavi koju ćete doživeti gledajući Slaughter High ali i kako bi ste uporedili ubijanja sa onima viđenim u modernim slasherima: dakle, ubijanje u kadi kiseline, puštanje struje u metalni krevet tokom seksa, eksplodiranje trbuha, ubistvo traktor-kosilicom... Ipak, da biste se zabavili uz ove scene moraćete svoju netoleranciju na nelogična ponašanja u datim uslovima staviti na OFF (i nabaviti Uncut verziju filma jer su u redovnoj gotovo sve brutalnosti izbačene - čemu onda služi takav slasher?). Recimo, iako su ubijanja prijatelja već poodmakla (čitaj: definitivno je jasno da ih neko koka jednog po jednog) to ne sprečava likove da se konstantno razdvajaju iz najbudalastijih razloga: jedan hoće da sam popravi traktor-kosilicu za travu tako što će se podvući pod nju (čik pogodite kako li će se to završiti?), drugi hoće da se malo osami i dremne a ona treća će da se popne na sprat i okupa kadi (!?) radi opuštanja i skidanja tragova krvi s slica (koje potiču od prethodnog ubistva).
Dodajte tu i standardni problem koji se u slasherima provlači sve do današnjih dana - čak i kada su u prilici da srede maskiranog ubicu likovi ga udaraju isključivo jednom (tako valjda piše u priručniku za snimanje drugorazrednih slashera), bacaju oružje pored njega a zatim pokušavaju da pobegnu iz zamandaljenog objekta. Zamandaljenost ovako velikog objekta takođe nije logična; mora da postoji neko prozorče ili vrata u ostavi školske kuhinje koja nemaju rešetke ili neprobojna stakla na sebi. Ili je Marty digao veoma visoki kredit da stavi PVC stolariju na sve prozore, neprobojna stakla i rešetke (nije, u nekoliko scena se jasno vide sasvim obična okna na prozorima i nedostatak bilo kakvih rešetki). Film poseduje neki neozbiljan ton, pogotovo u prvoj polovini, nedovoljan da bi se film svrstao u slasher komedije a opet suvišan ukoliko bi Slaughter High posmatrali kao ozbiljan horor. Mnoge takve scene su suvišne (iskreno - čitav uvod mi se nije dopao jer ne deluje kao uvod horora) ali ima nekoliko zaista duhovitih momenata (prvoaprilsku šalu sa točirom u gaćama treba zapamtiti i upotrebiti). Suvišne su i scene muške golotinje i konzumiranja narkotika.
I pored svih subjektivno-objektivnih mana ocenjujem Slaughter High kao zanimljiv i zabavan film. Njegov (inače suvišan) neozbiljni ton donekle pomaže da pređemo preko čitavog niza neozbiljnosti i nelogičnosti (plus slabije glume kao „bonusa”) i prepustimo se odličnim ubistvima koja sadrže stare dobre specijalne efekate (highlight filma: topljenje lobanje u kiselini). A onda je tu i moralni aspekt filma koji uopšte nije zanemarljiv. Filmovi osvete uvek u sebi imaju dozu pouke te bi ih trebalo uvesti u škole kao obavezno nastavno štivo, poput školske lektire koja se nekada davno (kažu ljudi) čitala. Slaughter High možda nije najbolji predstavnik ovog žanra ali ne može biti kontraproduktivan u cilju smanjivanja vršnjačkog zlostavljanja.
0 comments:
Post a Comment