HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Franck Khalfoun

Uloge: Logan Miller, Kristine Froseth, Jolene Anderson

Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt5699928/

Trailer: https://youtu.be/127y4zIIUlE

Pogledajte još: Long Weekend (2008)

Možda ne znate gospodina po imenu Franck Khalfoun ali dotični je odgovoran za neke od horor naslova koje ste pogledali u prošlosti (P2, Maniac, Amityville: The Awakening). Ovogodišnji Prey definitivno neće ostati upamćen kao jedno od boljih ostvarenja u njegovom opusu a za to je ponajviše odgovoran jedan drugi gospodin, scenarista po imenu David Coggeshall (napisao TheHaunting in Connecticut 2: Ghosts of Georgia i Scream: The TV Series).

Naime, čini se da je upravo dotični ovde omanuo, mada i onaj prvi nosi deo odgovornosti jer je skupa sa ovim drugim učestvovao u pisanju i osmišljavanju priče koju gledamo... Producent filma Prey je čuveni Jason Blum a ovo je još jedan u nizu oslabih horor filmova njegove čuvene Blumhouse produkcije. Evo kako sve počinje: klinac po imenu Toby je jedne večeri svojom lenjošću doprineo da njegov otac bude ubijen. Naravno, on nije direktno odgovoran za to što su mu pljačkaši killnuli oca ali ostaje osećaj krivice da se u datom momentu nije našao na datom mestu, a mogao je, što dovodi do određenih psihičkih stanja od kojih se u narednom periodu leči. Nebitno to, jer to lečenje, postupak, psihijatrija, suđenje i sve ostalo ni ne vidimo tokom filma, niti je to mnogo bitno. Kompletan uvod skupa sa zločinom je ovde samo nužde radi, da bi se na kakav-takav način opravdalo ono što sledi u nastavku filma a to je da Toby završava sam samcijat na jednom omanjem pustom ostrvu. Zašto pitate se? Pa, u pitanju je „inovativna”, „alternativna” i više nego „kreativna” metoda lečenja traumatizovanih pacijenata koja uključuje odvoženje dotičnih čamcima na pusta ostrva i ostavljanje u negostoljubivoj divljini da se tjedan dana snalaze kako znaju i umeju. Sumnjam da bi u datim uslovima i psihički stabilni dočekali povratak medicinske ekipe, ali ako ništa drugo - ova metoda lečenja definitivno garantuje smanjenje broja bolesnika i ukupno opterećenje zdravstvenog fonda. Možda i naše vlasti treba da razmisle o sličnim metodama „lečenja”? Neke balkanske zemlje namaju mora i ostrva ali zašto ne iskoristiti pećine, napuštene rudnike ili, eventualno, minska polja. Sve za izlečenje!

Uglavnom, mislim da bi jedno staro dobro potonoće glisera sa tinejdžerima ovde bilo mnogo efektnije i manje glupo ali hajde, ko sam ja da uvek zanovetam... Nakon što se medicinska ekipa dobro obučena za veslanje po okeanu udalji Toby provodi vreme upravo onako kako bi i mi (ničim izazvani nepsihički oboleli) takođe provodili: pokušava da se smiri, da napravi logor na obali bučnog okeana koji talasima uporno zapljuskuje peščanu obalu na koju se nastavlja nepregledna šuma. Ma šta šuma, džungla. Već nekoliko metara od peskovite plaže prostire se gusto rastinje u koje običan čovek verovatno ne bi ni nogom kročio, već bi naredne dane proveo isključivo na obali. Dobro, ovo je ipak film i upravo ono što se krije u šumi nas pre svega i zanima... A u šumi ima mnogo opasnosti, pre svega u vidu kojekakvih živuljki, rastinja, klopki, negostoljubivog terena... Jedna od malobrojnih zanimljivosti ovog filma je realno prikazana negostoljubiva priroda, makar prema nekome ko je ceo svoj život proveo u gradu, dakle u civilizaciji. Prvi kadrovi života na pustom ostrvu su prava antireklama prirode i pokazatelj kako svaki korak proveden na jednom ovakvom mestu može da se završi iritantno i bolno. No, to nije sve. Iako je ovo ostrvo zvanično zavedeno kao pusto vremenom će Tobyju postati jasno da tu nije sasvim sam... I gledaoce zanima ko se tu vrzma po mračnoj šumi, da li su to nekakva paranormalna bića, ljudožderi, misteriozna stvorenja na koje je civilizacija zaboravila ili možda Sasquatch himself? Pa, šta god od ovoga naseljavalo džunglu atraktivnije je od mlade seksi tinejdžerke... Ili možda ne? U svakom slučaju Toby će biti iznenađen kada bude video jedno živo i lepo biće ali ni tu nije kraj njegovim dogodovštinama...

Upravo onoliko koliko je neverovatan i neubedljiv program famozne terapije lečenja samoćom u divljini toliko je neverovatan i dalji splet dešavanja. Dobro, neću dalje opisivati šta se dešava ali ću vam „originalnim” rečima reći da Toby osim što mora da se izbori sa svojim unutrašnjim demonima mora da se izbori i sa pravim demonima... I to ne bi bio problem da demon nije u formi u kojoj jeste sa istorijatom koji ima i kompletnom pratećom storijom. Uz sve to problem je i u karakterizaciji likova: kao da su se autori trudili da i njih utope u opštu naivnost i neuverljivost pa tako i Toby, kao centralni karakter filma, ostaje tek ovlaš prikazan, kao veoma neuverljiv momak, daleko od verodostojnog klinca u datoj situaciji a još dalje od osobe sa psihičkim problemima. Ovde ne vidimo nikakve preobražaje i promene kod glavnog lika pa je umesto osobe sa dijagnozom tu komotno mogao biti i neko drugi, recimo neko sasvim fit. Ovde su skoro svi aspekti filma zanemareni a svi aduti usmereni na setup (usamljeni lik na pustom ostrvu i ono što je otkrio) i na finalni preokret koji čini da poslednja trećina filma ne bude dosadna iako je u principu predvidljiva. Sve ostalo je ovde zanemareno pa tako i horor elementi koje se u kasnijoj fazi filma svode na jeftine jump scare momente ili prosečne animacije. Mnogo jeziviji su neki uvodni kadrovi kada se gledalac bez ikakvih animacija može naježiti od mračne, negostoljubive i nepoznate šume ali današnji gledaoci jednostavno zahtevaju CGI pa eto im ga.

Glumački film nije na previsokom novou a veliko je pitanje da li bi se u ovako budalastoj priči i Robert De Niro istakao. Ovo je zaista prava šteta jer je film, makar na papiru, imao potencijala a povremeno i ovakav kakav je poseduje jezivu atmosferu. Prey za gledanje nije dosadan, uglavnom je dinamičan, ali zbog svega gore navedenog neće kod vas izazvati nikakva osećanja, emocije ili strah. Sve u vezi ovog filma je ostalo u domenu ideje, nekakve horor Plave Lagune sa demonskim preokretom. Možda ovo i nije toliko loše za jedno kišno nedeljno popodne i zaborav ali za prosečnu ocenu nije.