HOROR FILMOVI (I SF)

Night of the Reaper je još jedno u nizu ostvarenja koja se dešavaju u prošlosti a svojom radnjom, atmosferom i delovima priče podsećaju na poznate predstavnike horor žanra... Ovoga puta film koji opisujemo može biti omaž legendama poput Scream, House of the Devil ili When A Stranger Calls ali najvažnije od svega je što ovo Shudderovo ostvarenje predstavlja ugodno iznenađenje koje je prevazišlo naša skromna očekivanja...

U predgrađu jednog američkog gradića devojka po imenu Emily babysituje tokom noći jednog klinca, baš u stilu Laurie Strode. I sve bi prošlo na uobičajen način da je tamo negde iza ponoći nije slashovao jezivi maskirani ubica, ne baš na tradicionalan način već uz nešto „napredniju” tehniku koristeći VHS trake... Nakon uvoda fokus nam se prebacuje na studentkinju po imenu Deena koja se nakon izvesnog vremena vraća u svoj rodni gradić za koji je ne vežu lepe uspomene. Ona nevoljno odlazi svojoj kući, tu zatiče prisutnu majku i odsutnog oca, a odmah zatim od svoje najbolje prijateljice iz detinjstva sledi molba koju ova ne može odbiti: obzirom da se drugarica iznenada razbolela zamolila je Deenu da je zameni tokom noćne smene čuvanja šerifovog klinca. Naša junakinja će morati otići u šerifovu kuću koja se nalazi na periferiji gradića, tik pored guste šume, i tu zabaviti te uspavati klinca i starati se da sve prođe u najboljem redu. Tako bi i bilo da se nije desilo sledeće: onaj isti maskirani ubica iz uvoda nameračio se na devojku i klinca u nameri da ih takođe slashuje i usnimi na famoznu traku... Nastaje napeta borba za život i igra mačke i miša ali uz preokret koji možda i ne očekujete. Jer, ne zaboravite na filmove koje smo nabrojali u uvodu ovog opisa a kojima je Night of the Reaper definitivno omaž...

Ono što će vas u ovom filmu definitivno obradovati je atmosfera 80-ih i retro estetika koja je konstantno prisutna, od prve do poslednje sekunde. Ovo ne bi bilo toliko značajno da autori i pored skromnog budžeta nisu veoma uspešno predočili vremenski period u kojem se film odigrava a takođe i potpuno zadovoljavajući nam ga vizuelno prikazali. Dekoracije koje vidite biće veoma prepoznatljive svakome ko je odrastao tokom 80-ih a VHS trake, CRT televizori, šum na njima i statika doprineće osećaju nostalgije, nelagodnosti ali i utisku kako zaista gledate nešto što datira iz tog perioda. Naravno, ukoliko niste fan pomenutog perioda ili filmova starih četiri decenije ovo vam definitivno neće biti značajno ali mi smo pasionirani ljubitelji svega što dolazi iz tog perioda pa nam je to svakako dovoljan razlog da pogledamo neki horor film i nagradimo ga ocenom više. Nikada se ne bismo umorili od horora koji se dešavaju tokom 80-ih (pa i ranije, tokom 70-ih) a samo odsustvo mobilnog telefona pomaže da neki horor film ima umnogome napetiju i bezizlazniju atmosferu. Tako je i u slučaju Night of the Reaper: neki momenti koje budete doživeli tokom uvoda i tokom kasnijeg Deeninog bejbisitovanja su mnogo napetiji i jeziviji od onih koje ćete videti u mnogo skupljim i izvikanijim novijim horor filmovima...

Film pokušava da revitalizuje ne samo retro izgled i atmosferu horora 80-ih već i načine plašenja pa tako ovde nećete pronaći potoke krvi ili moderne jump scareove već samo insistiranja autora da gledaoca zaplaši konstantnim osećanjem opasnosti koja se približava i vreba iz svake senke velikih, starih i mračnih kuća. Podjednako značajna u stvaranju atmosfere je retro muzika ali i zvuci koji se neprestano čuju te određeni morbidni momenti koji će najpre teško pasti ljubiteljima životinja. Tempo filma je dobro odmeren i nalazi se taman između akcionog horora i sporog atmosferičnog slashera. Autori su veoma pametno klasičan slasher film „razbili” kombinacijom horora i policijske istrage, gde se dve priče neprestano prepliću sve dok se u konačnici ne sretnu u jednoj tački. Ovakav koncept pronalazimo kao veoma uspešan jer gledaoci dolaze do daha od napetosti koja prati našu junakinju a u međuvremenu saznaju ključne informacije iz šerifove istrage što može dovesti do velikog iznenađenja tokom raspleta. Kažemo „može” jer deo finalnog obrta nam jednostavno nije bio dovoljno uverljiv i imali smo utisak da je pomalo neprirodno ubačen samo kako bi se jednoj od gore pomenutih filmskih legendi odalo poštovanje. Mišljenja smo da je rasplet filma mogao biti jednostavniji i logičniji čime bi film postao još efektniji.

Takođe, pronašli smo tokom horor kadrova dosta problematičnih momenata kada se nevidljivi maskirani ubica suviše brzo kreće i plaši devojku neprirodno brzim kretanjem, otvaranjem vrata, rušenjem stvari po kući ili proizvodnjom zastrašujućih zvukova. Činjenica je da ovakve pojave vidimo u gotovo svakom horor filmu koji se dešava u jezivim objektima ali Night of the Reaper u ovome preteruje pa gledalac povremeno ima utisak kako gleda film paranormalne sadržine u kojem glavni junak ima posla sa nevidljivim neprijateljem. Jessica Clement kao Deena dobija naše apsolutne pohvale; iako nam se u početku činila inferiornija od Emily (koja će postati još poznatija nakon uloge Carrie White u nadolazećoj Flanaganovoj seriji) u kasnijem toku filma je apsolutno opravdala očekivanja. Deena izgleda realno, kao obična devojka iz komšiluka koja ima svoja osećanja ali kojoj i jeziva maska savršeno stoji. Ukoliko ovih dana čeznete za nostalgičnim slasherima prepunim napetosti i misterije svakako treba da probate Night of the Reaper... On ni u kom slučaju nije savršeno horor ostvarenje ali poseduje dovoljno aduta da se odgleda do kraja i ne padne u zaborav odmah nakon odjavne špice.

+ atmosfera, izgled i retro estetika 80-ih
+ nekoliko prilično jezivih noćnih kadrova
+ odlična Jessica Clement u ulozi Deene
— problematičan i neuverljiv obrt u finalu
— nerealnosti tokom horor scena u kućama
 
Ocena: 6/10