Ukoliko ste nedavno pogledali The Housemaid sa Sydney Sweeney i Amandom Seyfried u glavnim ulogama obratite pažnju i na ovu recenziju jer je taj film rađen na osnovu najpoznatijeg i najprodavanijeg dela Freide McFadden, spisateljice čiji roman ovde opisujemo. Za one koji ne znaju gospođa McFadden je po zanimanju lekar specijalista za povrede mozga a slobodno vreme provodi pišući triler knjige. Do sada ih je napisala tridesetak a i pored određenih kontroverzi koje prate njena dela danas spada u najprodavanije autore...
One By One, iliti Jedan po jedan, je triler knjiga koja se nijednog trenutka ne stidi da pokaže ko su joj uzori, i to nije nikakva zamerka, jer je Agatha Christie već mnogo decenija vrlo uticajna u žanru krimića i misterija a tako će ostati i nadalje. U ovom slučaju autorka knjige je iskoristila šablon viđen u čuvenoj knjizi And Then There Were None (kod nas prevedena kao Deset malih crnaca) gde neko ubija prisutne osobe, jednu po jednu, sve dok ne preostane minimalna i „odabrana” ekipa, uključujući i ubicu. U ovom slučaju imamo šest osoba, tačnije – tri para, uključujući glavnu junakinju Claire i njenog supruga Noah. Claire preživljava krizu u svom braku i bukvalno minuti je dele od saopštavanja svom suprugu da je došao čas da krenu odvojenim putevima. Ipak, ona u zadnji čas prihvata predlog svoje prijateljice Lindsay da svi skupa otputuju na jedno vikend putovanje u planine, u nekakav udaljeni i izolovani hotel oivičen nepreglednom šumom. Lindsay će, naravno, povesti svog (novog) partnera Warnera a društvo će im praviti još i Jack te njegova supruga Michelle. Jack je dugogodišnji prijatelj Noah, još iz vremena dok se on nije upoznao i vezao za Claire ali – što je još važnije po ovu priču – Jack je i ljubavnik Claire, dakle čovek sa kojim je ona prevarila svog supruga!
Naravno, kako to obično i biva – Noah i ne sumnja kako je na ovo putovanje krenuo sa čovekom koji mu je blizak a koji mu je stupio u intimne i emotivne odnose sa suprugom, doduše, usled događaja koji će veoma brzo uslediti neće ni imati mnogo vremena da razmišlja o tome... Naime, kada su naši putnici dobrano zašli u šumu kvari im se minivan a oni u nedostatku boljih opcija kreću peške u pravcu za koji pretpostavljaju da vodi ka hotelu. Naravno, u šumovitoj nepreglednoj divljini nema signala mobilne telefonije, veoma brzo im se i prazne baterije mobilnih telefona, a, nažalost, ispostavlja se da do kraja dana ne nailaze na toliko željeni hotel ali ni na bilo koji drugi trag civilizacije. Već jako umorni, izgladneli i dehidrirani oni bivaju prinuđeni da prespavaju u šumi, u za njih ne baš gostoljubivom okruženju, ali to nije najgora stvar koja im se desila: ispostaviće se da će biti izgubljeni u šumi danima a jedan od njih vrlo brzo gubi život nesrećnim slučajem... Ni to nije kraj nevolja: svaki naredni dan jedan član grupe nestaje tokom noći ili biva brutalno ubijen, možda od nekakve divlje životinje koja ostavlja tragove po okolnom drveću a možda i od neke prisutne osobe, koja se takođe izdaje kao izgubljena u datim okolnostima, poput Claire, ali noću brutalno likvidira svoje prijatelje.
U početku beše gola borba za život, potreba da se pravilno razdeli hrana i voda i da se u šumi pronađe neki izvor ili eventualno žbun koji rađa korisne bobice. Međutim, kako se situacija bude komplikovala i kako se broj mrtvih bude povećavao nastajaće haos i konfuzija jer niko ne zna sa koje strane preti opasnost, da li iz mračne šume u kojoj vreba divlji predator ili u grupi preživelih koja možda krije ubicu. Claire i ostali preživeli su rastrzani između borbe za preživljavanje i čuvanja sopstvenog života od svih preostalih što u kasnijoj fazi knjige stvara jak osećaj paranoje koju osećamo uglavnom kroz vizuru glavne junakinje. Ona u nekom trenutku ne veruje ni svom suprugu, sa kojim je zbog sticaja okolnosti popravila odnose, ni svom toliko željenom ljubavniku sa kojim se trebala veriti na ovom putovanju. Ispostavlja se da su i neke druge osobe veoma sumnjive, da rade neke neobjašnjive stvari koje komplikuju celu situaciju, a da u nekom trenutku svako sumnja na svakoga. Autorka knjige povremeno ostavlja neke tragove pomoću kojih bi čitalac mogao naslututiti ko je zaslužan za nastradale/nestale ali ne bismo One By One ocenili kao suviše očigledno književno delo u kojem će čitalac veoma rano prozreti finalni preokret.
Da stvar bude još misterioznija Freida McFadden je filovala svoju knjigu kraćim prolozima koji se nalaze gotovo između svakog poglavlja. U njima posmatramo detinjstvo, odrastanje i kasniji život jednog od u šumi prisutnih likova ali – ne znamo kojeg. Taj tajanstveni lik vuče traume iz detinjstva, od uvrnute i stroge majke i nemoralnog oca, kasnije čak vrši i određena dela koja vode ka onome što se dešava u centralnoj radnji knjige a autorka je ove prologe izuzetno dobro maskirala pa osim što ne znamo o kome se radi sve do kasnije faze knjige ne znamo čak ni kojeg je ta osoba pola! Paranoja sa glavne junakinje se prenosi i na čitaoca koji ne ispušta knjigu iz ruku, odmah nastavljajući naredno poglavlje na prethodno, samo kako bi što pre dovršio čitanje i saznao ko je zaslužan što se grupa izgubljenih ljudi prepolovila i ko je krivac za nekoliko veoma brutalnih i krvavih momenata. Ono što takođe pleni je dobro predočen osećaj izolovanosti i beznađa u divljini, nekoliko neočekivanih obrta ali i određeni broj lažnih tragova koji će vas definitivno zavarati. Priča je u isto vreme zastrašujuća i napeta a osećaj bezizlaznosti se svakom stranicom povećava iako čitalac neprestano pretpostavlja da će se sve dobro završiti po Claire.
Mnogi će ovoj knjizi zameriti (kao što to zameraju svim delima Freide McFadden) stil pisanja koji se može okarakterisati kao delimično amaterski, zbrzan, veoma jednostavan i direktan, kao da je u pitanju zapisana ispovest jedne sasvim obične osobe koja je preživela datu situaciju. Nama je bilo potrebno poglavlje ili dva da se priviknemo na ovakav stil pisanja, koji nam je u početku delovao veoma inferioran u odnosu na druge knjige koje smo čitali u poslednje vreme, ali smo se veoma brzo navikli pa čak i osetili neke njegove benefite. Usled baš takvog stila pisanja knjigu ćete čitati veoma brzo, bez previše pauza ili vraćanja unazad. Ovo pogoduje držanju tempa ali i podizanju napetosti u kasnijoj fazi. Način na koji je napisana i autorkin stil izražavanja će dobro leći onim čitaocima koji žele štivo koje se brzo čita, koji traže jednostavno odvijanje radnje bez mnogo filozofiranja i materijal koji je potencijalno pogodan za letovanja ili vikend putovanja. Knjiga poseduje brojne klišee i stereotipne likove ali se sve to dobro uklapa u specifičan stil pisanja i ne bi vas trebalo previše razočarati (čitaj: ukoliko pređete preko načina na koji se Freida McFadden izražava ni stereotipni likovi vam neće mnogo teško pasti).
Još jedna specifičnost One By One je što se sve odvija kroz vizuru jedne žene – Claire. Čitalac se ne nalazi u divljoj i opasnoj šumi kroz lik muškarca koji je dobro utreniran (Warner), iskusan u snalaženju u divljini (Jack) ili je u mladosti sa svojim ocem gađao iz vatrenog oružja (Noah) već sve doživljava kroz prizmu jedne žene kojoj ni na kraj pameti nije bilo da će se u nekom trenutku naći na jednom ovakvom mestu, koja je u haljini krenula da provede ugodan vikend (i da konačno okonča svoj brak, by the way, čisto da ni ona ne bude sasvim pozitivna). Sva zapažanja i razmišljanja koja čitamo su veoma „ženska”, upravo onakva kakva bi i bila da se jedna supruga i majka nađe u toj situaciji, sa akcentom na ljubavno-emotivno-bračnu dilemu koju nosi u sebi ali i sa ogromnom željom da se vrati svojoj deci, što je, čini se ono što ju je i održalo u teškim trenucima. Neki bi rekli da je upravo zbog svega ovoga knjiga Jedan po jedan namenjena ženama ali mi bismo se čvrsto usprotivili tome: ovo možda jeste knjiga koja je nešto više namenjena suprotnom polu ali će muškarci koji je budu pročitali saznati nešto više o funkcionisanju žena, svojih supruga i devojaka, o načinu na koji razmišljaju, njihovim potrebama (ne samo u negostoljubivoj šumi već i u braku ili vezi) i sveukupnim vrednostima u životu.
One By One definitivno nije knjiga zbog koje ćete zanemeti, ostati previše šokirani, ili je pamtiti zbog nečega što do sada niste pročitali. Ovo je prvenstveno knjiga za zabavu, za čitanje na odmoru ili plaži i štivo za one čitaoce koji vole jednostavne triler sadržaje koji se brzo čitaju. Ovo je knjiga koja je apsolutno napisana poput nekog prosečnog napetog TV trilera a mi se nijednog trenutka tokom čitanja nismo mogli oteti utisku da bi ovaj materijal pretočen u celovečernji film mogao biti vredan makar jednog gledanja.
0 comments:
Post a Comment