HOROR FILMOVI (I SF)

The Free Fall je horor misterija trajanja tek 80 minuta. Više nego dovoljno vremena da vas zainteresuje, navede na neke tragove a zatim i potencijalno šokira u svom (ne)očekivanom raspletu. U pitanju je film nevelikog budžeta ali jedno od onih ostvarenja kojem veliki budžet i nije bio preko potreban jer se gledaocima uvlači pod kožu prvenstveno svojom pričom a tek onda audio-vizelnim kvalitetima.

Ime Scotta Derricksona je svakako značajno u modernom hororu budući da je dotični zaslužan za neke veoma poznate i priznate horor naslove ovoga veka (The Exorcism of Emily Rose, Sinister, Deliver Us from Evil, između ostalih). Stoga i ne čudi da se svako njegovo naredno horor ostvarenje čeka sa nestrpljenjem i velikim oduševljenjem, postajući hit i pre samog izlaska. Tako je bilo i sa The Black Phone, filmom čiji se izlazak pomerao i pomerao, ali koji je postao hitom i pre svog pojavljivanja.

Ko zna koliko se do sada pojavilo filmova sa ovim istim nazivom a ni ovaj koji opisujemo definitivno nije poslednji... Predlažemo da se napravi poseban Abandoned podžanr horor filmova, odmah do Intruder(s), Haunted/Haunting i Possession. A što se tiče ovog Abandoned filma u pitanju je psihološki ghost film, negde na pola puta između drame i horora. Dakle, dobro se naoružajte strpljenjem, uzmite kokice i prionite na...

Poslednji u ovogodišnjem snežnom serijalu je See for Me, kanadski home invasion triler koji je na iMDB iz nepoznatih razloga naslovljen kao Mira por mí. Ono što je važnije je da je u pitanju promašaj ali ne filmski nego – snežni. Na osnovu trailera mislili smo da je snežni ambijent u filmu dominantniji nego što zaista jeste pa ukoliko ste snežni fanatik See for Me će vas ostaviti kratkih rukava. Ipak, to nikako ne znači da je u pitanju loš film, čak naprotiv.

Dead of Winter je TV film ali to ne treba da vas obeshrabri jer su nekada davno, pre nekoliko decenija, televizijski filmovi bili mnogo kvalitetniji nego što su bioskopski danas. U davna vremena, pre interneta, digitalnih tehnologija i masovne hiperprodukcije filmove nije snimao svako ko ima kameru za 500$ a i televiziske stanice su pažljivije pristupale filmskim projektima, pazeći na svoj imidž i standarde kvaliteta prikazanog materijala.

Ima li išta hladnije od ledenog doba? Definitivno nema... A ima li išta slabije od naučno-fantastičnog low budget TV filma, u dobrom maniru SyFy kanala? Takođe nema, ali samo ukoliko od jednog filmskog dela zahtevate ozbiljnost i prvoklasnost. U suprotnom upravo ovakvi niskobudžetni filmovi mogu biti jednokratna i opuštajuća zabava, što bi se reklo – mozak na pašu, pa na gledanje i uživanje u snežnoj atmosferi...

Da odmah na početku razjasnimo jednu stvar: Don't Say Its Name je film druge klase (debitantsko ostvarenje gore navedenog autora), snimljeno uz pomoć znatno manjih sredstava, pa treba biti tolerantan na povremene amaterizme i neubedljivosti koje primećujemo u svih njegovih 80-tak minuta. Ipak, to ne znači da film nema svojih aduta i da ne zavređuje da se pogleda, pogotovo ukoliko ste fan snežnih horora.