Režija: Randall Okita
Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt11209212/
Trailer: https://youtu.be/JkKHqbl54MA
Pogledajte još: Hush (2016)
Poslednji u ovogodišnjem snežnom serijalu je See for Me, kanadski home invasion triler koji je na iMDB iz nepoznatih razloga naslovljen kao Mira por mí. Ono što je važnije je da je u pitanju promašaj ali ne filmski nego – snežni. Na osnovu trailera mislili smo da je snežni ambijent u filmu dominantniji nego što zaista jeste pa ukoliko ste snežni fanatik See for Me će vas ostaviti kratkih rukava. Ipak, to nikako ne znači da je u pitanju loš film, čak naprotiv.
Centralni karakter ovog ostvarenja je Sophie Scott, nekadašnja tinejdžerska šampionka u skijanju (spustu, slalomu, šta god) koja je nakon iznenadne bolesti bila prinuđena prekinuti karijeru. Naime, ona je obolela od retke degenerativne bolesti nakon koje je ostala slepa. Neko vreme nakon toga ona živi sa svojom majkom, druži se sa svojim prijateljem i bivšim trenerom a novac zarađuje honorarnim čuvanjem objekata i životinja. Dobro, slepa osoba zaista ne deluje kao pogodna za čuvanje kuća i kućnih ljubimaca ali uz pomoć jake volje i određenih modernih tehnologija Sophie uspešno uspeva da obavlja poverene joj zadatke. Tako je trebalo biti i ovoga puta, kada je angažovana da pričuva jednu mačku u ovećoj modernoj kućerini dok joj je imućna gazdarica na godišnjem odmoru. Zadatak koji je poveren slepoj devojci ne deluje preterano težak: čini se da se Sophie može izboriti sa dužnostima iako je kuća velika, sa gomilom prostorija na više nivoa, tim pre što pomažu već pomenute moderne tehnologije koje čine alarmi, mobilni telefon i ostalo. Ona vreme provodi komunicirajući sa svojim prijateljem, hraneći mačku a kada padne noć uključuje alarm i uredno se povlači u svoju prostoriju i leže na počinak.
Prvi od većih preokreta nastaje u gluvo doba noći kada banda od nekoliko pljačkaša provaljuje u kuću sa namerom da se domogne određenih skupocenosti iz sefa. Tri pljačkaša na ne baš poznatom terenu ne bi bili lak zalogaj ni za prosečnog čoveka a kamoli za ženu, pogotovo ako je ona slepa. Ali, Sophie će se morati boriti kako zna i ume, koristeći sve što joj je na raspolaganju, osim vida. Kao jedno od krucijalnih rešenja nameće se See for Me, aplikacija za mobilne telefone putem koje se kontaktira trenutno slobodni i raspoloženi freelancer koji „gleda” umesto osobe koja koristi aplikaciju. Sophie dobija devojku po imenu Kelly i uz pomoć njenih „očiju” će morati da se izbori sa naoružanim i opasnim pljačkašima. Već sama ova postavka, gde neko sa izvesne udaljenosti uz pomoć kamere a preko slušalica telefona navodi osobu koja ne poseduje vid da se izbori protiv lopova i ubica dovoljna je za izuzetnu dozu napetosti, kao i obično kada su osobe sa određenim invaliditetom ili posebnim potrebama u glavnim ulogama. I zaista, See for Me karakteriše izuzetna doza napetosti koja gotovo da ne jenjava, od samog upada pljačkaša pa do finala filma. Ljubitelji trilera će gotovo kompletan film provesti na ivici sedišta a oni koji se štrecaju napetih scena će čak biti u iskušenju da pauziraju film kako bi došli do daha.
Nisu samo napete scene karakteristika ovog filma već i brojni preokreti. Vidimo nekoliko pomenutih, počevši od onih sitnijih pa sve do krupnih i važnih a samo neki od njih su predvidljivi. Čak i oni koji se mogu predvideti nisu toliko problematični ali takvim ne bismo ocenili onaj finalni koji sledi nakon klimaksa a koji je pomalo nategnut i rekli bismo ne potpuno izvodljiv. No, čak i takvoj priči koja nije potpuno izvodljiva, ili je makar teško izvodljiva, briljira Skyler Davenport u naslovnoj ulozi, glumica koju je zaista zadesila Sophijina sudbina te se kroz život i karijeru probijala lišena najvažnijeg čula. Zapravo, i nije u pitanju glumica, već non-binary osoba ali to nije tema ovog opisa niti je bitno po sam film. Međutim, bitno jeste da je Skyler maestralno odigrala/odigrao svoju ulogu, da u svakom trenutku deluje kao apsolutno verodostojna osoba sa invaliditetom, iz prostog razloga što to i jeste, a da se i van akcionih i napetih scena doima izuzetno realno i životno. Mnogim gledaocima se nije dopala jedna druga crta Sophijine ličnosti, pa čak i jedna karakterna, ali mi nismo pronašli ništa problematično u tome. Gledaocima koji joj to zameraju poručujemo da se bliže upoznaju sa osobama koje su izgubile čulo vida, ili imaju neku drugu vrstu posebnih potreba, pa će im neke stvari biti mnogo jasnije.
Kao što rekosmo u uvodu – snežne atmosfere ima samo u tragovima, kada Sophie pristiže na ciljnu destinaciju koju ima čuvati i kada u jednom trenutku pobegne iz kuće ka obližnjem šumarku. Ostatak filma se dešava u samoj kući i to tokom jedne noći. Kuća je u početku dobro osvetljena ali kako vreme prolazi svetla je sve manje sve dok u završnici svi likovi ne dođu na Sophinu teritoriju i nađu se u kompletnom crnilu. A kada se to desi najbolje će se snaći ona osoba kojoj je tama prirodno okruženje i koja je navikla da se u prostoru orijentiše pomoću drugih čula ili prostom intuicijom. Ukoliko ste ljubitelj napetih trilera ili home invasion triler horora See for Me bi vam trebao biti obavezno štivo. Čini se da na datu temu poslednjih godinu-dve nije bilo boljih naslova.
0 comments:
Post a Comment