Režija: Paul Soter
Uloge: Brett Beoubay, Ashley Braud, Philippe Brenninkmeyer
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1863201/
Trailer: http://youtu.be/iZINPFjZhwI
Pogledajte još: Mama (2013)
Zaista me zanima kako neki osrednji režiseri a netalentovani scenaristi dolaze do sredstava za snimanje svog prvog filma. Meni da je neko došao sa scenarijem za Dark Circles ne bih mu dao ni ’iljadu dinara jer je priča u filmu nezanimljiva, prilično glupa a uz to još i mnogo puta viđena i bez trunke napetosti. Kada se dođe do budalastog kraja gledaoce više neće ni zanimati šta se dešava i jedva će čekati odjavnu špicu filma.
Evo o čemu se radi: Alex i Penny su nevenčani par, ona je u drugom stanju, svakog časa očekuje da dobije bebu a svakog trena čezne za burmom na svom prstu. Umorna od gradskog života i ubeđena da je dete lakše odgajati na mirnoj periferiji Penny demokratski odlučuje da se odsele na selo, rastaju se sa prijateljima, Alex daje otkaz u bendu gde je svirao i upućuju se u svoj novi dom. Na ovaj način je neubedljivo rešen uvod koji ima skoro svaki novi američki horor: porodica sa malom decom dolazi u kuću za koju ne zna da je zaposednuta/ukleta/prokleta ali će to vrlo brzo saznati. Tako i ova naša nezanimljiva i neubedljiva porodica, već po dolasku u kuću otkriva spaljenu lutku u roštilju što je samo početak „jezivih“ scena koje ćemo gledati u narednih sat ipo. Počinju da se dešavaju „neočekivane“ stvari: čuju se zvukovi, spaljena lutka se mestimično pojavljuje po kući, nadzorna kamera snima nepoznatu žensku osobu, u šumici iza kuće čas se vidi nepoznata osoba a trenutak kasnije je nema... Svi uslovi su tu da se kućerak proglasi kao haunted par ekselans.
Međutim nije tako. Autor filma se potrudio da raspletom da neku realnu notu filmu i u tome je uspeo ali je problem što je time film postao gluplji, čak pomalo i vređa inteligenciju gledaoca. Ne bih da otkrivam o čemu se radi, ukoliko ga pogledate do kraja samo će vam se kazati, ali nemojte reći da niste bili upozoreni. Upravo zbog ovoga malopre navedenog film što se više približava svom kraju postaje dosadniji i nezanimljiviji umesto da je obratno. Njegov završetak ostavlja više otvorenih pitanja i neobjašnjenih nelogičnosti nego bilo koji ghost horor koji ste gledali u zadnje vreme, pa se s pravom postavlja pitanje čemu uopšte služi gledanje ovog filma. Jeste, ima tu nešto malo jezive atmosfere kao i obično kada se porodica bez nekog razloga preseli u kuću in the middle of nowhere, ima tu nekoliko scena od kojih ćete poskočiti, ima jezive devojke koje čas ima čas nema, ali u suštini - tu nema filma.
Roditeljski par se ni na trenutak ne ponaša normalno (možda zato što i nisu normalni), ne pokušava da sazna istorijat kuće, ko je pomenuta devojka i šta bi to htela od njih. Umesto svega toga naši nevenčani supružnici muku muče sa ekipom koja pravi kuću u blizini jer od te buke ne može da spava. Tamni kolutovi ispod očiju su zapravo od house buildera a ne od ženske spodobe koja im opseda kuću, što je zbilja porazno jer se dotična zbilja trudi i pojavljuje prečesto u predvidljivim situacijama. I posle njenog dvadesetog pojavljivanja likovi je se boje čak i više nego prvog puta mada sam ubeđen da bi čovek posle toliko vremena oguglao na njeno pojavljivanje i krenuo bi prema njoj da je dobro izudara. Preobražaj likova iz (trebalo bi) savršeno normalnih do poluludih od nespavanja je neprirodno izveden, kao da je dovoljno nekoliko dana nespavanja da skladan ljubavni par dođe do ivice fizičkog obračuna i razlaza. Poseban biser su pomenuti problemi sa spavanjem zbog buke kod ljudi koji su do pre nekoliko dana živeli u gradskoj sredini.
Zbilja ne vidim razlog zašto bi nekome preporučio gledanje Dark Circles. Ima tu nekoliko jump scares scena, nešto dobrih kadrova, jedna simpatična emmo tinejdžerka i to je otprilike to. S druge strane kvaliteta je slaba i „originalna“ priča.
0 comments:
Post a Comment