Režija: Xan Cassavetes
Uloge: Joséphine de La Baume, Milo Ventimiglia, Roxane Mesquida
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1959438/
Trailer: http://youtu.be/EOYQDDRfnqU
Pogledajte još: Interview with the Vampire (1994)
Poslednjih godina postoji prava najezda romantičnih i ljigavih tinejdžerskih filmova o zaljubljenim vampirima (koje sam Bogu hvala sve odreda uspeo da izbegnem pogledati) pa sam pretpostavljao da bi malo poznati Kiss of the Damned mogao da bude vampire horror u nekom drugačijem stilu. On to i jeste, ali me nije toliko dojmio da bih pod stare dane postao vampire romance horor fan.
Glavni lik filma je prelepa Djuna, vampirica koja pokušava da se odupre porivu za ubijanje i ispijanje ljudskijeh tjelesa i to joj polazi za rukom već neko vreme ali onda upoznaje zgodnog scenarijopisca sa nekoliko-dana-bradicom, skupa završavaju u krevetu a vrhunac seksa nije bio orgazam već Djunini zubići zabodeni u piščev vrat. Sada su Djuna i pisac seksi mladi vampirski par koji ide po prijemima, kontaktira sa snobovskim staležom vampira, upoznaje razne boring vampirske likove i provodi noći većinom uživajući dok se danju klone sunčeve svetlosti. Ljubavno vampirska idila se menja onog trenutka kada u Djuninu kuću dolazi njena sestra Mimi, razvratna, obesna, drska i napaljena devojka zbog koje cela vampirska zajednica biva ugrožena. Mimi uspeva da isprovocira neke vampire da prekinu višedecenijski post i nahrane se krvlju, a uz to predstavlja opasnost i za vezu Djune i njenog ljubljenog.
Ovo pretposlednje mi je delovalo naročito glupo: ako neki vampir ne može da odoli kada je u blizini čoveka (a posebno device) i ne može da se suzdrži da mu zubićima ne zagrize vratić - teško bi njegov post trajao ceo vek, poput pojedinih aktera filma; jednostavno bi kad-tad došli blizu neke osobe i ceo trud bi pao u vodu. Nije dovoljno jasno ni čime se vampiri hrane kada ne komzumiraju krv, osim što piju vino, ali na vampirskom životu i njihovim svakodnevnim aktivnostima ni nije akcenat filma. Akcenat je na raznoraznim odnosima, većinom seksualnim i na to je potrošeno dosta vremena filma. U pitanju je meka erotika, ponekad izveštačeno odglumljena i po mom mišljenju ne toliko potrebna. Umesto da gledamo vampire u akciji, bilo kakvu napetost, atmosferičnost ili bilo šta originalno mi iznova gledamo parove tokom seksa koji i nije naročito uzbudljiv. Čak i bez tih scena filmu nedostaje doza dinamike i zanimljivosti, radnja nije dovoljno interesantna, a specijalnih efekata je malo jer je u pitanju ipak niskobudžetni film.
Ono što je pozitivno je stil snimanja koji je u retro fazonu i skupa sa fotografijom podseća na slične filmove 70-ih godina. Režiserka se trudila da film obogati određenim brojem originalnih kadrova i to joj je pošlo za rukom. Scene u kojima vampiri idu u noćnu šumsku poteru za plenom su izuzetno uspele i predstavljaju odličan primer kako treba da izgledaju takve scene ako postoji ograničenje budžeta. Problem je samo što postoji očigledni disbalans između tih kratkih, brzih i atmosferičnih scena lova i brojnih dugačkih, nemaštovitih ljubavnih scena - lično bih voleo da ima više onih prvih navedenih ali možda je to problem mog (ne)ukusa. Korektna glumačka postava je svakako plus filma, akterke filma su atraktivne u svojoj vampiroći a stvar koja je ostavila skoro najveći utisak na mene je soundtrack i kompletna muzička podloga. Muzika je najkraće rečeno - odlična, vrlo je raznovrsna pa čujemo sve od rocka do klasike ali u svakoj situaciji izuzetno dobro leži onome što gledamo na ekranu.
Zapravo kada sve saberem i oduzmem najveća mana filma je sama priča koja meni lično nije bila dovoljno zanimljiva, a čak je i uvod suviše naivan (zašto bi se mladić seksao sa devojkom ako vidi da je vampirica i da uporno kidiše ka njegovom vratu?). Da li je priča takva zbog žene scenariste - ne znam, da li je sve feministička metafora - možda, ali ukoliko ste ljubitelj vampire (romance) filmova slobodno pogledajte i Kiss of the Damned, možda vam se ova evropskija vampir priča više svidi od američkih vampir bljuva.
0 comments:
Post a Comment