Wednesday, December 14, 2016

Megan Is Missing (2011)


Režija: Michael Goi
Uloge: Amber Perkins, Rachel Quinn, Dean Waite
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1087461/
Trailer: https://youtu.be/H3VjC3CcdcY
Pogledajte još: The Poughkeepsie Tapes (2007)

Na predlog redovnog čitaoca ovog bloga Džonija pogledao sam američki film Megan Is Missing, film koji do sada nisam gledao ali za koji sam više puta nailazio na pisane tvrdnje kako je u pitanju veoma potresan i šokantan film na temu nestanka jedne devojke (i svega što nakon toga sledi), možda i najuznemirujući film na ovu temu. Film je sniman u formi kvazidokumentarca, iliti onoga što danas nazivamo found footage, a po navodnim istinitim događajima. Iako su se slični događaji zaista desili u jednoj američkoj državi početkom ovoga veka priča u filmu je ipak fikcija, ili barem kombinacija detalja iz nekoliko potresnih zločina u kojima su naivne tinejdžerke brutalno izgubile svoje mlade živote.


U fokusu ovog filma su dve najbolje prijateljice, 14-togodišnja Megan Stewart i godinu dana mlađa Amy Herman. Megan jednog dana biva oteta od strane misterioznog momka koga je upoznala online (na nepoznat način i na nepoznatoj društvenoj mreži/chatu) a nekoliko sedmica kasnije istu sudbinu doživljava i njena mlađa drugarica. Nastaje opšta hajka u okrugu i potraga prvo za jednom a zatim za obe devojke i lov na izvesnog momka koji se možda i ne zove Josh ali se tako predstavljao svom internet plenu tokom virtuelne komunikacije. Kao i u svakom drugom found footageu sudbina žrtava, u ovom slučaju maloletnih devojaka (skoro devojčica), je veoma izvesna, pa tako na tu temu nema nikakvog iznenađenja. Gledaočevo je samo da stoički izdrži do samog kraja filma i izvuče pouke iz viđenih (veoma sličnih) tragičnih događaja. O poukama ovog i sličnih filmova već sve znamo a znamo i kako su one prihvaćene (tj. nisu) od strane ciljne populacije (mahom mlađe ženske) jer da jesu slični događaji se ne bi toliko često dešavali.


Poslednjih 20-tak minuta filma jeste donekle šokantno i na trenutke teško za posmatranje a zbog dugačke scene neeksplicitnog silovanja maloletnice film je bio zabranjen u nekim državama. Megan Is Missing sadrži samo delić repertoara koji vidimo u torture porn horor filmovima ali su ovi elementi mučenja izuzetno produženi u cilju stvaranja atmosfere autentičnosti i čini se da traju čitavu večnost. Tokom nekih višeminutnih kadrova više se toga čuje nego što se vidi a gledalac se s pravom pita i zašto ubica sve to filmuje i zašto je taj snimljeni materijao sharovao sa organima vlasti ili medija koji su to posle uobličili u dokumentarnu formu koju mi posmatramo. Navodi kako je ovo najstrašniji ili najšokantniji horor film ipak ne stoje; kao što sam rekao – određene scene jesu gnusne pa čak i teško gledjive, pogotovo ako mislite ili znate da se nešto slično zaista dogodilo nekim klinkama, ali svi iskusni horormani neće videti ništa specijalno što ne znači da im neki kadrovi ili jecaji neće ostati u pamćenju.


Problem ovog filma je ipak u njegovom prvom delu koji prethodi finalnoj torture-pedo-porn trećini i koji prikazuje svakodnevnicu ove dve tinejdžerke. Najzanimljiviji detalj i stvar nad kojom bi trebali mnogi da se zamisle je kako se došlo do toga da jedna po svim merilima normalna i simpatična klinka (Amy) biva izopštena od strane većine drugih devojaka koje su sve odreda sumnjivog morala i intelektualnih kvaliteta. Bilo kako bilo došlo se do toga da 13-godišnja Amy žudi za seksom, drogom, provodom i sumnjivim tipovima, pada u depresiju jer je i dalje devica, a sve zbog toga da bi se svidela budućim narkomankama i prostitutkama koje čine 99% američke omladine (barem po autoru ovog filma). Prva polovina filma prolazi u kadrovima žurki na kojima se ispijaju galoni alkohola, šmrču tone praška, sluša loša muzika, povraća, oralno se zadovoljava cepač karata koji je mufte pustio Megan i još čitav dijapazon stvari koje očigledno čine da jedan provod bude dobar. Nakon toga vidimo razgovore Amy i Megan koji se takođe baziraju na seksu i vulgarnostima.


Megan Is Missing je u prvoj polovini povremeno teže gledati nego u drugoj, recimo tokom konstantnog kvarenja Amy ili tokom ispovesti sada 14-godišnje Megan (dakle seksualno vrlo „iskusne“) koja sa radošću prepričava svoj prvi blowjob koji se desio 4 godine ranije (i to samo godinu dana nakon što ju je očuh više puta silovao uz prećutnu saglasnost majke). Oduševljenje s kojim Megan prepričava ovaj gnusni događaj mogao bi biti kontraproduktivan i opravdavajući faktor pedofilima koji su iovako ubeđeni da svojim aktima ne nanose bol žrtvi, ni fizičku ni psihičku. Takođe, mišljenja sam da se dve ovakve devojke koje su dijametralno suprotne po svojim naravima, karakterima i seksualnim slobodama/iskustvima zapravo ne bi ni družile, kao što ni alkoholičar i antialkoholičar nemaju šta da traže za istim stolom. Ovo nisu jedine nelogičnosti u filmu ali sve ukupno posmatrane doprinose da posumnjamo kako je Megan Is Missing osmišljen po nekom istinitom događaju.


Film takođe sadrži i mnogo suvišnih delova. Oni su možda ubačeni s ciljem da se stvori autentičan ton i kako bismo poverovali da gledamo jednu istinitu priču ali usled slabije glume i traljavo skrojene priče sve deluje prilično neubedljivo i troši gledaočevo vreme. Neubedljivost se najlakše može opisati rečima da postoji dosta found footage filmova koji su mnogo ubedljiviji od ovoga, pa vi vidite... Megan Is Missing me nije oduševio, ne zato što nije dovoljno uznemirujuć već zato što nije dovoljno kvalitetan i ne deluje dovoljno autentično. To nikako ne znači da ga ne bi trebalo prikazivati školarcima na obaveznim školskim projekcijama; čak i ako ne izvuku neke pouke iz njega definitivno im ne može štetiti.

+ poučna priča za tinejdžere i njihove roditelje
+ poslednja trećina filma je dosta uznemirujuća
‒ predugačka, ogavna i loše odglumljena prva polovina
‒ insistiranje na šokantnosti i direktnom opisu omladine
‒ ne deluje autentično; loše zamišljena radnja filma


Ocena: 5/10




Ukoliko želite da i vaši prijatelji posete naš sajt podelite ga na društvenim mrežama putem sharing dugmića. To vam neće oduzeti previše vremena a doprineće popularnosti sajta.

1 comment:

  1. Dobar opis, vrlo poučan film koji je meni bio umnogome drugačiji od novijih filmova sa sličnom tematikom upravo zbog akcenta na emotivnom planu gde gledaoci mogu da vide onu drugu stranu medalje gde je "najomiljenija" devojka u školi, u ovom slučaju Megan ustvari najnesrećnija, jer je između ostalog imala vrlo nesrećno detinjstvo. Megan sa druge strane ima jedinu pravu drugaricu Amy, koja se ne uklapa ni u jedno društvo jer je svi smatraju za luzerku, a na kraju se ispostavlja da jedina Amy kreće zaista u potragu za Megan. Jedino se ne bih složio sa opisom da su njih dve dijametralno suprotne, čak štaviše mislim da su mnogo sličnije, ali je Megan upravo zbog svega što je proživela prinuđena da postane drugačija. Sve u svemu, film u rangu sa Cyberbully, i verovatno bolji od pomenutog.

    ReplyDelete