HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Mattson Tomlin

Mother/Android je postapokaliptična naučnofantastična triler drama koja se prošlog meseca pojavila na Hulu i Netflix platformama, na prvoj za tržište SAD a na drugoj za ostatak sveta. Kao i prethodno opisani film na ovom blogu i ovaj zahteva strpljenje gledaoca, iako ne baš u tolikoj meri, ali je rezultat svakako bolji, lakši za razumevanje a finalni proizvod je zanimljiviji za konzumaciju iako je pozamašne dužine (traje skoro dva časa).

Dotična noć je sve samo ne srećna po našu Georgiu (Chloë Grace Moretz): osim što je saznala da je trudna, a nikako ne želi bebu u ovom trenutku ili sa ovim momkom, ona doznaje još nešto – da su se malopre, usled dejstva nekakvog elektromagnetnog polja, svi androidi „resetovali“ i poludeli. Naime, Mother/Android se dešava u nekakvoj budućnosti koja izgleda veoma slično našoj. Jedina vidljiva razlika je prisustvo velikog broja androida, humanoidnih robota, koje jedna korporacija uspešno proizvodi za potrebe bogatih domaćinstava i pojedinaca. Ovi roboti izgledaju istovetno ljudima, uglavnom su prijatne spoljašnjosti a isključivo služe kao posluga ili batleri. Njima je programirano uslužno i lepo ponašanje, da su uvek na usluzi svom gazdi i njegovim gostima te da uvek sprovode sve mere. Bilo kakvo nasilje nemaju programirano u svom kodu, niti su za tako nešto sposobni. Međutim, nakon iznenadnog defekta uzrokovanog elektromagnetnim pražnjenjem svi androidi postaju veoma agresivni i ubilački nastrojeni. Uz sve to, oni bivaju veoma organizovani, kao da ih je neko flashovao novim operativnim sistemom pod imenom „Kill 'em all & rule the world“.

Film nam ne daje druge informacije koje se tiču uzroka otkazivanja poslušnosti od strane androida, baš kao što nemamo uvid ni u kompaniju koja ih proizvodi. Nešto malo informacija usputno čujemo za vreme jedne zabave, tek nekoliko trenutaka pre nego što veoma agresivni i izuzetno jaki android konobar brutalno i ničim izazvan ubije jednog gosta. Radnja se brzo premotava u budućnost, nekih 7 meseci unapred, kada u već devastiranom postapokaliptičnom svetu pratimo sada već dobrano trudnu Georgiu i njenog tamnoputog momka Sama kako se preko ničije zemlje (koju kontrolišu androidi) pokušavaju domoći Bostona, koji navodno još uvek kontroliše američka vojska. Odatle se, koliko Georgia zna, brodom evakuišu preživeli u neke istočne zemlje, a zašto baš tamo – ko zna. Uglavnom, film se mahom odvija po sumornim šumama & gorama, dalje od devastiranih, raseljenih i praznih gradova, zanemaruje čitavu pozadinu i razloge nemilih događanja a fokusira se na sudbinu trudnice, njenog momka i (nije nikakav spoiler jer je potpuno očekivano) njeno tek rođeno dete. Mother/Android daje uvid u očajničke pokušaje i borbu do poslednjeg daha u cilju spašavanja svojih i života svog deteta.

Da, u pitanju je drama ali ona nije suviše spora, patetična pa čak ni potresna sve do svog završetka. Posmatramo centralni par koji nailazi na snage reda ali i na grupe androida, zapada u svakojake nevolje i na kraju stiže na ciljnu destinaciju, samo da bi potvrdili svoje razočarenje. Za razliku od drugih apokaliptičnih filmova ovaj film nam ne pruža uvid u sudbine drugih ljudi, već se sebično fokusira isključivo na centralni par. Zašto je to tako teško je reći, možda je to bila i zamisao autora filma (u pitanju je intimna autorova priča koja je adaptirana u film) a možda i rezultat manjeg budžeta koji je veoma primetan tokom celog trajanja Mother/Android. Taj skroman budžet u principu nije problematičan, jer ono za šta nije bio kadar (čitaj: specijalni efekti) film uglavnom zaobilazi, osim u nekoliko momenata. Kada ti momenti naiđu stvari su diskutabilne, od prosečnih do onakvih kakvi karakterišu drugorazredne naučnofantastične filmove. Ipak, to filmu ne treba zamerati, jer mu nije ni bila namera i cilj, već isključivo iznosimo kao upozorenje onim gledaocima koji od jednog SF ostvarenja zahtevaju vrhunske efekte.

Ako već ne poseduje kvalitetne vizuelne efekte Mother/Android makar gledaoca „časti“ nekolicinom veoma napetih scena, gde neke uključuju bliske kontakte sa veoma opasnim androidima. Čak i van tih direktnih kontakata film zna biti napet i neugodan za gledanje jer nije baš prijatno posmatrati 9-mesečnu trudnicu kako jedva preživljava na kiši i hladnoći, potuca se po razrušenim objektima i svaki čas pada dok spašava svoj i život koji nosi u svojoj utrobi. U toj borbi i bežaniji film zna da prikaže neke nerealne scene (jurnjava motorom kroz šumu) ali i neke čudne postupke likova. Ipak, postupci nisu toliki problem filma a čak i kada dođe do njih dobra glumačka postava uspeva da ih izvuče na o-ruk. Chloë Grace Moretz još jednom uspešno igra majku bebe, ovoga puta u ulozi koja je više realna, a obzirom na njenu otvorenu borbu za feminizam nije čudo da je odabrala ovu ulogu, kao što nije čudna ni nevidljiva sudbina koja je zapala oca njenog deteta i ono što se nadalje odvija. Za neke gledaoce će finale filma biti previše tužno, pogotovo za majke, dok će za neke posmatrače biti patetično, razvučeno i prenaglašeno. Istina je kao i uvek negde na sredini.

Mother/Android je jedan depresivan film, smešten u postapokaliptičnu budućnost i doba pobune androida, što je samo razlog bespoštedne majčinske borbe za što bolju budućnost svog deteta u jednom agresivnom i mračnom svetu. Film priča priču o gubitku sa kojim se majke susreću, o žrtvovanju za svoje dete i dokle daleko majka može ići u njegovoj zaštiti. Ukoliko vas ovakve teme zanimaju, a ne bežite od SF ostvarenja, možda filmu date i koju ocenu više.

+ mnogo napetih, bezizlaznih ali i potresnih scena
+ Chloë Grace Moretz u ulozi 9-mesečne trudnice
+ sumorna i depresivna atmosfera tokom filma
— pozadina pobune androida je malo prikazana
— nekoliko nerealnih scena; nejasan završetak
 
Ocena: 6/10