Više o seriji: https://www.imdb.com/title/tt13315324/
Trailer: https://youtu.be/fuUZCoyoHo4
The Woman in the House Across the Street from the Girl in the Window sigurno nije najbolja serija koju ste ikada gledali ali definitivno jeste sa najdužim nazivom. Marketing odeljenje je ovde odradilo vraški dobar posao jer tokom meseca januara nema ko nije čuo za ovu seriju i smejao se njenom kilometarskom naslovu... Ako je svaki treći gledalac i pristupio gledanju serije autorima se svakako osladilo (a i Netflixu) pa možemo očekivati čak i drugu sezonu. Ipak, ono što je kod ovog naslova mnogo važnije je što on otkriva pravi smisao ove satirične serije koja gotovo parodira moderne psihološke triler misterije...
The Woman in the House... (itd) se sastoji od osam epizoda ali prilično kratkog trajanja, ispod polučasovnog, tako da je ukupno trajanje serije oko 3 ipo časa. Centralna ličnost koju pratimo je Anna (Kristen Bell), slikarka kojoj se život raspao nakon porodične tragedije koju je doživela. Posle tragične smrti ćerkice ostavio ju je suprug i nastavio dalje, slikarstvo joj više nije bilo u fokusu interesovanja, počele su joj se javljati i neke fobije a spas od svega što ju je snašlo pronašla je u čaši. Vino joj postaje najbolje društvo dok dane provodi sedeći pored prozora i promatrajući sretne i uspešne živote svojih komšija, dakle gledajući sve ono što je imala a odjednom je izgubila. Mali tračak nade zasija u njenom životu kada se u kuću preko puta doseljava jedan handsome tip, skupa sa svojom ćerkicom. Kada Anna dozna da je u pitanju samohrani otac koji je takođe doživeo porodičnu tragediju čini joj se da bi ponovo mogla pronaći srodnu dušu, međutim, jedno kišno veče joj trajno remeti sve planove i iz korena menja život. Naime, sedeći na svojoj staroj dobroj fotelji i gledajući kroz prozor Anna vidi ubistvo žene u kući preko puta. Ona poziva policiju koja izlazi na lice mesta ali... Ali, čini se da se ništa neuobičajeno nije desilo, nema leša, nema krvi, niko ne zna o čemu se radi, deluje da niko nije ubijen a navodna pokojnica je živa i zdrava na svom poslu...
Policija, komšije i neki od Anninih poznanika sve pripisuju njenoj konstantnoj alkoholiziranosti i mešanju tableta sa vinom, što dovodi do halucinacija (koje joj nisu strane). Međutim, Anna je ubeđena da je dobro videla krvave scene i da je žena zaista mrtva. Ona ne želi da veruje kako joj se sve učinilo i stoga kreće u privatnu istragu provaljujući u kuću u kojoj se desio navodni zločin... A to je tek početak veoma burnih, dinamičnih, nepredvidljivih a onda i šokantnih dešavanja. No, na samom početku opisa moramo razjasniti jednu veoma bitnu stvar: gledanju ove serije nemojte pristupiti kao ozbiljnom materijalu jer The Woman in the House... to nije. U pitanju je kritika sličnih serija i filmova, dakle psiholoških trilera i krimi misterija, urađena u kvazi-ozbiljnom tonu koji određenim gledaocima može biti stran i neshvatljiv. Gledaocima koji očekuju pravu triler misteriju zasmetaće određeni neuverljivi delovi ili gomila klišeiziranih momenata ali ukoliko shvatite šta serija pokušava da kaže i na koji način upravo će vam ti delovi biti i najsnažniji elemeti viđenog materijala. Sa druge strane, serija nije ni komedija, iako ima komičnih delova, već je urađena u zabavnoj formi sa povremenim izletima u neverovatno i klišeizirano, što će gledaocima jasno dati do znanja da je u pitanju satira koja svesno crpi dobro poznate elemente iz mnogih poznatih filmova istog ili sličnog žanra.
Autori i ne kriju da su u seriju ubacili poznate elemente iz filmova Rear Window, The Girl on the Train, Rebecca, a onda i iz knjige The Woman in the Window koja je nedavno takođe filmovana. Kristen Bell je čak ubacila i neke elemente iz jedne od svojih prethodnih serija (Veronica Mars) kao i prepoznatljivu muzičku numeru (prepoznatljivu za gledaoce dotične serije). Dok učestvuje u privatnoj istrazi potencijalnog ubistva, a i gledaoci skupa s njom, Anna upada u čitav niz napetih, opasnih a onda i bezizlaznih situacija. Ona preduzima korake koje već znamo iz sličnih filmova/serija, i to onih modernijeg datuma, gde se koriste i sve dostupne moderne tehnologije. Upoznaje se sa nizom specifičnih likova kako bi došla do preko potrebnih informacija, odlazi na određene lokacije gde se pogrešno predstavljajući izvlači krucijalne podatke koji bi potkrepili njenu tezu a zatim uzima sve poznato u obzir i donosi – pogrešne zaključke. Ili je možda i početno ubistvo pogrešno, ukoliko se i dogodilo? Kao i u svakom dobrom trileru i ovde ćemo biti vinovnici nekoliko preokreta, od onih očekivanih do onih iznenađujućih i šokantnih. Kao najšokantniji (ili možda bolje reći najneverovatniji) ocenjujemo onaj finalni koji je zasmetao mnogim gledaocima, ali kao što rekosmo – ovo nije sasvim ozbiljna serija već parodija koja ismeva kliše da ubica mora biti neko na koga najmanje sumnjamo.
Nakon dva uzastopna gledanja kompletne serije moramo reći da ona protiče u odličnom tempu, da je pogodna za uzastopna gledanja, da nema suvišnih scena i da je svaki detalj koji budete videli savršeno potreban i služi određenoj svrsi. Format serije nije dao autorima prostora da uguše gledaoce suvišnim detaljima ili predugačkim dijalozima, niti gledamo veliki broj likova sa previše dubokim karakterima ili istorijatima. Osim Anne svi ostali likovi su prilično plitki i relativno jednodimenzionalni, taman koliko je potrebno za jedan trilerčić i dešavanja koja pratimo. E sad, da ne bude sve toliko jednostavno treba napomenuti da se osim misterije i trilera u seriji vide i drugi žanrovski elementi. Povremeno gledamo komične delove, poput Anne koja u uvodnoj sekvenci govori fake engleskim akcentom dok hladi ispečene ruke ledenim graškom iz frižidera, vidimo da u svakoj situaciji čita knjigu sa dugačijim naslovom dok se na grobu koji posećuje uvek pojavljuje drugačija poruka. Komedija uglavnom nije urnebesna, niti se gledaocima servira u očekivanim momentima i u istom intenzitetu, ali nije isključeno da će vam izazvati smeh. Jer, kako drugačije odreagovati kada saznate da majstor popravlja isto poštansko sanduče već tri godine i da to nikome nije bilo čudno?
Dalje, veoma dominantna je i romantična komedija, što svakako neće odgovarati većini gledalaca koji posećuju ove stranice ali nama nije previše smetalo, jer daje određeni pozitivni ton celoj priči. I da to ne bude sve – tu su i određeni horor, tačnije slasher/haunted house momenti, čisto da miks žanrova bude potpun. Tih momenata ima manje nego ostalih koje smo nabrojali ali su jasni, pogotovo kada padne noć i neposredno pre finala. U svim ovim žanrovima odlično pliva Kristen Bell, glumica koja nam do sada nije zapala za oko, ali na koju ćemo u budućnosti svakako obratiti pažnju. Teško je reći da li Bell uspešnije iznosi komediju, misteriju, horor ili romantične scene a naš dojam je da je definitivno sposobna i za mnogo teži materijal od ovoga. Definitivno je jasno da je Woman in the House... (etc) njena serija, ne samo zbog toga što je ona executive producer i što nosi glavnu ulogu, već i zbog toga što je glavnu ulogu iznela na takav način da se gledaoci od prvog minuta vezuju sa njom i nijednog trenutka ne sumnjaju da nije u pravu. Kristen tj. Anna je simpatična, na momente tužna ali zapravo jedna pozitivna žena koja pridobija publiku ubedljivom glumom, svojom ličnošću i sudbinom a onda i nizom simpatičnih detalja koji ostaju u pamćenju. Verovatno će se svakom fanu tokom gledanja prijesti pileći složenac a to je samo jedan od detalja kojima je obogaćena serija.
Ni ostatak glumačke postave nije loš, čak naprotiv. Vidimo nekoliko likova koji su po kvalitetu glume odgovarajući nekim drugim žanrovima ali se iz nekog razloga veoma dobro uklapaju u radnju i celokupni ton. Čak i na decu se ovde obratila pažnja pa i oni deluju dosta uverljivo dok je najpoznatija faca koju vidimo u seriji Glenn Close, koja se pojavljuje u epizodnoj ulozi, skoro cameo. Serija se uglavnom dešava danju i odvija u dobrostojećem kvartu tako da je sa vizuelne strane veoma opuštajuća i iako se bavi teškim temama nije ni za trenutak opterećujuća. Tokom noćnih i kišnih scena je sve savršeno vidljivo a serija ne poseduje mnogo brutalnosti jer joj to nije ni bio cilj. Ipak, ono što se vidi izgleda korektno i tako se savršeno dobro uklapa u kvalitetan i bogat vizuelni identitet. Od mana bismo mogli navesti to što u određenim momentima vidimo preterivanja, poput tragedije koja se desila u policijskoj stanici. Mislimo da je taj detalj mogao biti drugačiji i da način na koji je devojčica stradala nije ni smešan, ni duhovit, ni poučan. Ipak, ovakvih scena nema mnogo pa se preko njih može preći. Neko bi, naravno, u isti koš strpao i finale serije i možda bi bio u pravu...
Nama se The Woman in the House Across the Street from the Girl in the Window veoma svidela i veoma bismo voleli da vidimo drugu sezonu koja je pod velikim znakom pitanja. Prostora za proširivanje priče ima, čak je cliffhanger završetak veoma pogodan za jednu još neverovatniju istragu na mnogo nerealnijoj lokaciji, ali pošto je serija nije pobrala dobre ocene veliko je pitanje da li će se autori (i Netflix) odlučiti za Season 2. A pošto mi nismo kao ostali recezenti i dežurni kritičari seriju nagrađujemo iznenađujuće visokom ali sasvim realnom ocenom.
0 comments:
Post a Comment