Wednesday, March 30, 2022

The Woman in the Window (2021)



Režija: Joe Wright
Uloge: Amy Adams, Gary Oldman, Anthony Mackie
Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt6111574/
Trailer: https://youtu.be/J0hTmzISOlQ
Pogledajte još: The Woman in the House Across... (2022)

Nakon odlične mini serije The Woman in the House Across the Street from the Girl in the Window nismo propustili priliku da pogledamo još jednu Ženu na prozoru, ovoga puta samo u formi filma. The Woman in the Window je psihološki triler koji je režirao Joe Wright a napisao Tracy Letts (Bug) po istoimenoj noveli iz 2018. godine, autora A. J. Finna. Film nije dobio dobre ocene publike i kritike ali ako ste fanovi ovakvih filmova to ne bi trebalo da vas obeshrabri i odvrati od gledanja.


Ukoliko ste gledali gore pominjanu mini seriju glavni utisak tokom uvoda ovog filma biće vam – deja-vu. I ovde u fokusu naše pozornosti imamo ženu u četvrtoj deceniji, i ovde ona sama živi u ovećoj kući, i ovde je ona doživela porodičnu tragediju, takođe ima i neke fobije zbog kojih ne napušta svoj dom, svoje vreme takođe provodi kraj prozora i u zgradi preko puta vidi veoma sličnu tragediju, tačnije ubistvo žene. A dok vreme provodite gledajući uvod filma i študirajući da li je posredi neka nova Armageddon/Deep Impact industrijska špijunaža ipak zaključujete da se u nekim elementima dve slične junakinje razlikuju. Junakinja The Woman in the Window, Anna (dakle čak su i imena ista), je dečiji psiholog koji pati od agorafobije, dakle ni za trenutak ne može napustiti svoj stan (eto konačno prve razlike između dve istoimene junakinje). Ova Anna primećuje da su se u zgradu prekoputa uselile nove komšije (tročlana porodica) a iako ne napušta svoje odaje ona uspeva da se upozna prvo sa teen sinom novopriseljenih a onda i sa majkom. Veoma brzo zaključuje da odnosi u dotičnoj porodici nisu idealni, jasno kroz prozor biva svedok i agresije oca a onda jedne večeri je svedok i ubistva majke.


I znate šta? Ni ovoj Anni niko ne veruje, ni policija, ni njen podstanar ni ostali članovi porodice koja živi u stanu preko puta. U odnosu na onu Annu ova Anna mora sprovesti istragu koja će potvrditi njene sumnje ali će to ovoj Anni biti mnogo teže jer ona nije u stanju ni za trenutak napustiti svoj dom, nevezano za vremenske uslove. Tu se ne završavaju sličnosti dva ostvarenja jer i u The Woman in the Window vidimo kućnog psihijatra, posmatramo upotrebu modernih tehnologija (koje su obavezne jer je glavnoj akterki zbog fobije skučen prostor za manevrisanje), vidimo čitav niz sličnih elemenata, uključujući tu i borbeno finale te ono što nakon njega sledi. Ruku na srce, što film više odmiče sličnosti dva filmska ostvarenja se smanjuju pa i film koji opisujemo ima neke svoje različitosti i adute, u dovoljnoj meri da se može pogledati čak i ukoliko ste pre samo nekoliko dana gledali onu mini seriju. Glavna razlika može biti i kompletan osećaj i atmosfera koja je ovde daleko mračnija, tmurnija pa čak i bezizlaznija, sa mnogo opasnijim likovima koji se pojavljuju i sa mnogo većim opasnostima koje prete našoj junakinji. The Woman in the Window se stoga može okarakterisati kao mnogo realniji i ozbiljniji film, što opet ne znači i da će vam se više svideti od više puta spominjane serije.


Ono što nije sasvim realno je završetak filma koji umesto da bude najefektniji, ili možda najšokantniji element filma, biva najneubedljiviji, kao da su autori pošto-poto morali servirati neki twist koji niko ne očekuje. Finale je potpuno suprotno – prilično očekivano, baš kao i sudbine nekih likova, a uz sve to i veoma podseća na neke prethodne filmova, pa čak i slashere iz 90-ih godina. I pre finala, negde u središnjici filma i malo docnije, film pati od nedorečenosti, zbrzanosti i neubedljivosti što je možda posledica pisanog dela po kojem je nastao a možda i proizvod postprodukcionih muka kroz koje je prošao. Naime, film je nakon slabih ocena gledalaca tokom testnog prikazivanja vraćen na rewritting, naknadno dosnimavanje i prepravljanje određenih scena a to je proces koji uglavnom proizvede još veće konfuzije i haose. Možda zbog toga, a možda i ne, Julianne Moore i Gary Oldman se čine nedovoljno iskorišteni a jedina koja opravdava svoju ulogu i zaslužuje isključivo reči hvale je Amy Adams u ulozi Anne. Verovatno nezadovoljni finalnim produktom čak i nakon silnih prepravki 20th Century Fox i Disney su svoj film prepustili Netflixu da ga dve godine kasnije uvrsti u svoju redovnu ponudu, bez mnogo pompe. 


Upravo zbog svega gore nabrojanog film nije odličan već samo zadovoljavajući za jedno gledanje a krajnji utisak je korektan i ništa više od toga. The Woman in the Window će vam pružiti sat ipo zabave, napetosti, misterije, možda i razočarenja na kraju, ali ćete ga verovatno veoma brzo zaboraviti jer ne poseduje neke momente za pamćenje. Ako ništa drugo završio je na Netflixu koji ne košta puno pa će gledaoci biti mnogo manje razočarani nego da su za njegovu projekciju morali izdvojiti veću svotu novca.

+ određena doza misterije i napetosti
+ Amy Adams kao agorafobična Anna
+ Julianne Moore i Gary Oldman...
— ...ali njih dvoje su samo epizodisti
— neuverljiva priča i njen završatak
 
Ocena: 6/10

Ukoliko želite da i vaši prijatelji posete naš sajt podelite ga na društvenim mrežama putem sharing dugmića. To vam neće oduzeti previše vremena a doprineće popularnosti sajta.

0 comments:

Post a Comment