HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Simon Barrett, Steven Kostanski, Chloe Okuno, Ryan Prows, Jennifer Reeder, Timo Tjahjanto

Odavno se nije pojavio neki novi found footage film a za veoma kratak period izašla su čak dva! Da li je to na pomolu nekakav FF revival? Ostavićemo ovu dilemu za neka buduća vremena a posvetićemo se filmu V/H/S/94, ne devedesetičetvrtom delu V/H/S serijala nego samo četvrtom. Broj 94 je ubačen u naziv filma jer VHS klipovi koje gledamo potiču upravo iz te godine, koja je horor autorima iz nekog razloga veoma zanimljiva u poslednje vreme...

Dakle, priče... Prva koja nas čeka je Storm Drain i prikazije TV novinarku i njenog kamermana kako snimaju prilog o famoznom Rat Manu, urbanoj legendi, čovekoliko-pacovskom stvorenju koje navodno živi u dubinama gradske kanalizacije. Naš dvojac silazi u dubine kanalizacije i već nakon pedesetak metara nailazi na nekakve beskućnike čija koža je prelivena crnom tekućinom... Šta li bi to moglo značiti? Pa, taj isti dvojac će to otkriti već koji metar dalje i to lično & personalno od Rat Mana himself. Priča je blago obojena komedijom i dijalozi jesu na tragu duhovitosti ali ono što nas i ekipu čeka u dubinama prljavih cevi je nekako neuverljivo. Ok, ako priču gledamo kao brzopotezni štos može nekako proći, ali čovek u gumenom pacovskom odelu kojem se svi klanjaju deluje mnogo glupo čak i za ovakvu ne sasvim ozbiljnu antologiju kakva je V/H/S. Mnogo nam se više dopalo finale priče u TV studiju, plus odlična reklama za nekakav The Veggie Masher. Ipak, imajte u vidu da je Storm Drain segment nekim gledaocima omiljeni, u tolikoj meri da ga dižu u nebesa. Nas nije impresionirao pa stoga idemo na priču br. 2.

Druga priča je mnogo bolja, možda i najbolja u kompletnoj antologiji i zove se The Empty Wake. U njoj jedna mlada žena mora bdeti u kapeli uz kovčeg nesrećnika čija sahrana je zakazana za sutradan. Porodica pokojnika je tražila da kompletno bdenje bude snimano, što je već samo po sebi sumnjivo, a da stvar bude još jezivija devojka je sama u kapeli jer se napolju sprema veliko kišno nevreme praćeno jakim vetrom. Ni tu nije kraj – pokojnik je nastradao tragičnom bizarnom smrću i telo mu je toliko deformisano da su ga patolozi jedva sastavili. Time je iznenađenje nesrećne devojke bilo još veće kada je primetila da se sanduk u gluvo doba noći sam od sebe pomerio! A to je tek početak užasnih događaja... Ova priča zaista poseduje jezivu atmosferu koju proizvodi poduži uvod (priča zahteva strpljenja), stacionarne kamere kojima je opremljena kapela ali i zvuk nevremena koje dopire od spolja. Ne znam za ostale ali čini mi se da bih radije otišao u goste kod Rat Mana u kanalizaciju nego probdeo uz kovčeg ovog mrtvog čoveka... Zapravo, i ne baš toliko mrtvog... Priča jeste predvidljiva (naravno da će leš vaskrsnuti) ali zato poseduje najstrašnije scene u kompletnoj antologiji.  

Treća priča je nešto manje jeziva ali zato briljira na polju specijalnih efekata, bizarnosti i u domenu „kako li su ovo snimali bre...” Naziv joj je The Subject a dešava se negde u Indoneziji, gde jedan „doktor / hirurg”, čije medicinsko znanje se kreće od ludosti do revolucije, kreira skoro nepobedive mašine za ratovanje, spajajući ljudske delove tela sa mehaničkim elemetima, elektronskim napravama, gadžetima i oružjem. Da, on otima nesrećnike po čitavom gradu, a dok ih policija traži on na njih nakalemljuje mehaničke paukolike noge, kamere umesto očiju, oružje umesto gornjih udova itd. Njegove kreacije su zbilja bizarne, izgledaju izuzetno efektno ali ono što priču podiže na tron cele antologije je izgled spodoba, gomila specijalnih efekata (pucnjava, eksplozije, iskasapljena tela...) kao i neki zanimljivi detalji, recimo znak ispražnjene baterije koji simbolizuje smrt naoružanog bio-mehanoida. Ukoliko zanemarite problematiku vremenskog perioda (1994. godine teško da su postojale viđene tehnologije) i nešto slabiju glumu doktora ova priča vam može pružiti veoma dobru dozu zabave i nešto po čemu ćete pamtiti nejaki V/H/S/94.

Poslednja priča je i najčudnija jer ima dobru ideju a slabu realizaciju. Terror prikazuje nekakvu grupu ekstremista koja se u snežnoj zabiti po kvazi-vojničkim pravilima pripremaju za akciju protiv sistema – dizanje u vazduh izvesne zgrade. Teroristi neće to uraditi starim, dobrim, konvencionalnim metodama već će to postići na pomalo revolucionaran način – vampirom! Naime, oni imaju zarobljenog vampira čina krv eksplodira pri kontaktu sa sunčevom svetlošću. Njihova zamisao je da će veća količina te tečnosti urušiti čitavu zgradu pa u tom svetlu i obilaze gradske lokacije te planiraju kuda da unesu burad sa eksplozivnom vampirskom tekućinom. Ali, šta vredi kada je u pitanju grupa nesposobnjakovića... Ova priča zbilja ima zanimljivu temu, čak bi se reklo i veoma originalnu, ali je izrada potpuno zakazala. Veoma brzo čitav plan se urušava a urušava se i gledaočeva želja da vidi nešto duže, uzbudljivije i spektakularnije. Verovatno ova priča nije trebala biti poslednja jer nakon prethodne ona predstavlja veliki letdown. Ako je za utehu – ova priča vizuelno zaista deluje retro i zaista izgleda poput starog materijala koji dolazi sa neke VHS kasete.

V/H/S/94 poseduje još jednu priču koja povezuje sve prethodno pomenute a koja prikazuje grupu SWAT-ovaca koji provaljuju u napušteno skladište kako bi pohvatali dilere. Na njihovo veliko iznenađenje ta lokacija je prepuna satanista koji gledaju video kasete, iste one koje smo i mi gledali u ovom filmu. Međutim, kada se sve sabere i oduzme ova antologija je tako prosečna: bez obzira kakav vam je horor ukus nećete uspeti da pronađete više od dve priče koje će vas zadovoljiti dok će vam druge dve (ipo) biti potpuno gubljenje vremena. Možda je i to dovoljno za jednu modernu found footage antologiju jer se lako moglo desiti da ne dobijemo ni toliko...

+ The Empty Wake segment je najjeziviji
+ The Subject segment je najspektakularniji
— Storm Drain priča je prilično neuverljiva
— Terror simbolizuje neiskorišteni potencijal
— Slaba međupriča koja povezuje segmente
 
Ocena: 5/10