Monday, August 1, 2022

Stranger Things (Season 3) (2019)


Više o seriji: https://www.imdb.com/title/tt4574334/episodes?season=3

Sezona 3 čuvene serije Stranger Things je podelila gledaoce, pa su jedni bili potpuno zadovoljni viđenim tvrdeći da je po kvalitetu ona opravdala očekivanja dok su drugi bili strožijeg mišljenja te tvrdili da je u pitanju apsolutno suvišni materijal, ceđenje suve drenovine, pokušaj dodatne zarade na staroj slavi i apsolutno nedostojan naslednik prethodne dve sezone... Možda je istina negde između ali nama se sezona izuzetno svidela, možda i malo više nego prethodne...


Sezona se pojavila 4. jula 2019. godine, činilo ju je 8 epizoda a radnja je takođe pratila doživljaje naših starih znanaca, plus novopridošlih u njihove živote. Naši junaci su sada nešto stariji jer ih zatičemo godinu nakon onih prethodnih događaja. Mike i Eleven su u vezi, Lucas i Max su već raskinuli (po ko zna koji put), čak i Dustin ima devojku (doduše misterioznu, za koju većina veruje da ne postoji), samo je Will ostao dečak... Steve se nakon neuspešnog upisa na fakultet zaposlio kao prodavac sladoleda, Nancy i Jonathan stažiraju u lokalnoj novinskoj agenciji, Joyce jedva sastavlja kraj s krajem zbog propasti prodavnice u kojoj radi a Hoppera muči veza svoje „ćerke“ koja je naglo odrasla... Deluje da su (skoro) svi krenuli dalje pa i sam gradić Hawkins koji je propao u svom središtu (niz lokala koji propadaju, a u jednom od njih je i Joyce zaposlena) dok na periferiji prosperira jer tu niče velelepni i luksuzni tržni centar (u kojem radi Steve). Međutim, uobičajeni problemi ipak padaju u drugi plan kada Joyce zaključuje da joj magneti na frižideru više ne funkcionišu a i sam Will počinje ponovo da oseća nečije prisustvo... Sumnjivi detalji se ređaju, kasnije i drugi klinci osećaju da nešto nije u redu, ali postavlja se pitanje: kako je moguće da se portal ponovo otvorio kada su ga onomad spektakularno zatvorili, jednom za svagda?


Činjenica je da je sequele veoma teško napisati a one koji treba da naslede odlične prethodnike još teže. Ovoga puta The Duffer Brothers su rešili da ponude veoma sličan materijal prethodnim sezonama ali ipak bez potpunog vraćanja na staru radnju, lokacije ili likove. Iako sam pretpostavljao da će glavni negativac treće sezone biti Brenner, jer se onaj debeli medicinar u Čikagu izlanuo da je dotični živ, to se ipak nije desilo i Brennera (živog ili mrtvog) u ovoj sezoni nema. Negativci su pronađeni na potpuno neverovatnoj, luckastoj i šašavoj strani ali tako prikladnoj 80-im godinama: u Sovjetima. Crveni su nekako došli do informacija o onome šta se prošle godine dogodilo u Hawkinsu, na još misteriozniji način su se našli u sred Amerike, na neverovatan način su sagradili čitav podzemni kompleks blizu portala a zatim angažovali stručnjake, naučnike, vojsku i ko zna koliko još lica da pomoću ogromne količine struje pokrenu nekakav „akcelerator“ kojim bi probušili portal u Upside Down i oživeli famozno stvorenje. OK, priča zaista zvuči neverovatno ali pre nego što ustvrdite kako je glupa setite se da su to 80-te godine, da je tada u Americi provejavala hladnoratovska atmosfera, da su Sovjeti bili dežurni krivci za sva zla ovoga sveta a da su se filmovi sa sličnom (i ništa manje neverovatnom radnjom) itekako snimali i postajali hitovi.


Ovako budalasta radnja se savršeno dobro uklopila u prilično neozbiljni ton sezone, mnogo neozbiljniji od prethodnih. Braća su treću sezonu svoje serije dodatno pomerili u pravcu komedije, mestimično servirajući teen komediju a povremeno komediju 80-ih. Ukoliko ste fanovi ova dva pravca u filmskoj industriji ovde ćete itekako imati materijala i za smeh i za premotavanje (pa ponovno gledanje istih scena) ali ukoliko od Stranger Thing očekujete napredak u hororu, jezi, mračnoj atmosferi ili sumornoj radnji bojimo se da biste mogli ostati razočarani. Ipak, sezona je veoma efikasna u procentima uspešnog humora, toliko efikasna da nas podseća na neke od najboljih novijih horor komedija koje smo opisali na ovim stranicama, poput Zombieland. Istina, povremeno se i preteruje sa količinom humora i dozom neozbiljnosti, mestimično su štosevi isuviše klinački, ne treba ni napominjati da ne uspeva baš svaka viđena šala, da određeni deo štoseva nije razumljiv ovdašnjim gledaocima (New Coke reference, recimo) ali i da neće baš svakom pasioniranom Stranger Things gledaocu prijati da vidi svog omiljenog lika koji je postao skoro komičar. Ovde pre svega mislimo na šerifa Hoppera ali je povremena karikaturalnost zahvatila i neke druge likove, recimo Joyce.


Pomenutih elemenata ima više u samom startu sezone, dok se radnja ne razradi i na površinu ne ispužu spodobe iz Upside Down sveta. Spodobe predstavljaju kombinaciju starih karakondžula (Dart-olike kreature) i novog super čudovišta koje je sastavljeno od mesa njegovih žrtava. Ovo drugo čudovište, koje je uz sve to enormnih razmera, predstavlja kudikamo efektnije stvorenje, možda i zato jer smo ono prvo već videli u prethodnim sezonama. Hightligh specijalnih efekata predstavlja pretvaranje zaposednutih žrtava u nekakvo mleveno meso koje zatim klizi sve do svog domaćina, stvorenja koje primajući u sebe novo meso postaje sve veće, opasnije i nepobedivije. Stvorenje karakteriše takva jačina, agresija i sposobnost da postaje bukvalno nepobedivo i gledalac se konstantno pita da li će naši junaci (i njihovi stariji „pomoćnici“) uopšte uspeti da ga savladaju. Naravno, finale tj. finalna bitka je spektakularna i sadrži obilje odličnih specijalnih efekata. Kao i ranije sve je animirano ali toliko napeto i dinamično da vam uopšte neće zasmetati, čak i ukoliko više preferirate praktične efekte. Za razliku od prethodnih sezona autori su verovatno svesno načinili otklon pa unutrašnjost Upside Down sveta gotovo da i ne vidimo.


Režija je ponovo odlična, na nivou prethodnih sezona. I dalje imamo konstantno uporedo vođenje priče, gde se naizmenično serviraju kratki uvidi u trenutne aktivnosti više različitih grupa likova, da nemate ni trenutka predaha i da vam ni za sekundu ne postane dosadno. Uvek je fokus na tri ili više grupa likova, kadrovi nisu nikada predugački a prelazi između lokacija i različitih fokusa su skladni i specifični, prilično povezani, kako su nas „braća“ i navikla u prethodnim sezonama. Visok kvalitet se prenosi i na vizuelnu autentičnost tog vremenskog perioda, tačnije na 1985. godinu, sa mnoštvom karakterističnih detalja koji dodatno vraćaju u to daleko vreme. Ništa manje nismo ni očekivali od Stranger Things, serije koja bi bila na prvom mestu top liste ostvarenja koja sadrže najuverljivije retro prikaze prošlih vremena. Nivo je zadržan i u domenu muzičke podloge pa tako možete čuti dosta poznatih pesama tog vremena a barem neke scene u kojima ih čujete nećete nikada zaboraviti (prva pojava Suzie uz pesmu Neverending Story). Muzička podloga je pomalo skrajnuta, isto kao i u drugoj sezoni, ali to ne zavređuje toliko veliki minus.


Ima jedna stvar zbog koje (između ostalih, naravno) treba odati priznanje The Duffer Brothersima a to je – osluškivanje publike. Publika je jasno rekla da im se ne sviđa iskorak serije u Čikago i nijednog lika nakon sedme epizode prethodne sezone nismo nadalje videli, iako bi Eight bila dobrodošla svojim sposobnostima. Isto tako, braća su jasno čula ovacije publike na neke od prvih kontakata Dustina i Stevea te su Stevea povukli sa strane antagoniste na stranu gotovo najboljeg Dustinovog prijatelja. U ovoj sezoni imamo hrpu urnebesnih scena ovog dvojca a malo je reći da su te scene jedne od najboljih u sezoni. Takođe, autorima nije promaklo i da su neka od malobrojnih pojavljivanja male Erice prošla veoma dobro te je urnebesna klinka ovde dobila još veću minutažu i uspešno je opravdala. Neke od Ericinih brutalnih replika se i dan danas prepričavaju a način funkcionisanja sa Dustinom je epohalan. Ništa manje se ne bi ni dalo očekivati kada udari štreber na štrebera... Nažalost, neki od likova su pomalo skrajnuti (poput Nancy), što je verovatno takođe zbog ocena gledalaca, ali ako je za utehu – makar je ostala živa. U The Walking Dead bi je izjeli zombiji, kao i svakog karaktera kojem je popularnost opala... Inače, čini nam se da je Nancy jedan od najpodcenjenijih likova u dosadašnjem toku Stranger Things. Takođe, primetno je da Mike i Lucas imaju manju minutažu nego ranije a da je Dustinu povećana.


Dopao nam se odnos između El i Max, koje su sada postale najbolje prijateljice. Max ima dosta veću minutažu nego prethodne sezone, postala je punopravni član grupe i ima određeni značaj po dešavanja. Još jednu pohvalu upućujemo Braći, ili ko god drugi da je radio kasting, na odličnom izboru novih likova za ovu sezonu. Tu prvenstveno mislimo na Robin, Steveovu partnerku u prodaju sladoleda, koja će se kasnije uključiti i u dešavanja sa sovjetskom zaverom. Obzirom da je Nancy uglavnom dodeljena Jonathanu veoma pametan potez je uvođenje novog lika a još pametnije je što je novi lik odličan. Robin je prilično inteligentna, harizmatična a uspeva da skupa sa Steveom stvori dosta duhovitih situacija. Još bolja od Robin je mala Erica (a bez Erice nema Amerike), nije loš ni pomalo otkačeni Rus koji čezne za američkim načinom života, veću minutažu je dobio i Murray Bauman a vidimo još nekoliko sporednih likova kojima je zajedničko da su dobro izabrani za svoje uloge. Ipak, glavna faca ove sezone je Hopper koji iako povremeno deluje kao karikatura starog lika uspeva biti urnebesan u bezbroj situacija. On je najdominantniji lik i možemo slobodno reći da je umnogome ukrao show ostalima na ekranu. Velika bi šteta bila da se ne pojavi u narednoj sezoni. 


Treća sezona Stranger Things može biti slabija nekim gledaocima, pogotovo onima koji nisu tolerantni na komediju a od serije su očekivali više horora ili jezive atmosfere. Sezona na polju horora jeste nešto slabija ali to ni u kom slučaju ne znači da je loša. Likovi i njihov razvoj te razni međusobni odnosi su ono što nosi seriju a to vidimo i u trećoj sezoni. Sezona je šašava, otkačena, nerealnija nego ikada, mnogo puta smešna ali u konačnici veoma poučna pa čak i tužna. Naravno, i pogodna za ponovno gledanje.

+ odličan nastavak odlične druge sezone
+ verno dočaran izgled i atmosfera 80-ih
+ kombinacija horora, fantazije i komedije
+ odlična glumačka postava i novi likovi
— nešto više humora, pogotovo u početku
 
Ocena: 9/10

Ukoliko želite da i vaši prijatelji posete naš sajt podelite ga na društvenim mrežama putem sharing dugmića. To vam neće oduzeti previše vremena a doprineće popularnosti sajta.

0 comments:

Post a Comment