HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: James Wan

Uloge: Vera Farmiga, Patrick Wilson, Madison Wolfe

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt3065204/

Trailer: https://youtu.be/kTTCi55jpL4

Pogledajte još: The Conjuring (2013)

Verovatno da nema horor fana koji nije pogledao ili makar čuo za horor hit iz 2013. godine pod nazivom The Conjuring pa ne treba podrobnije podsećati na njega. Svakako da je snimanje nastavka bilo izvesno, ne samo zbog popularnosti ovog filma već i zbog enormne zarade pa i pomanjkanja novih ideja, a nakon tri godine čekanja dočekasmo i film jednostavnog naziva - The Conjuring 2. Jednostavne naslove bez ikakvih dodataka sam uvek podržavao ali je u ovom trenutku mnogo važnije napomenuti da je ovaj nastavak jednog horor hita sequel u pravom smislu te reči, donoseći u principu očekivane elemente, karakteristike, uspone i padove, kao i slabosti.

U cilju što boljeg sagledavanja ovog filma iznova sam pogledao original a impresije nakon tog ponovnog gledanja ćete moći pročitati već koliko sutra. The Conjuring 2 se dešava nekoliko godina nakon originala a prati takođe dogodovštine Ed i Lorraine Warren, likova koji su nam postali dragi još onomad. Ovoga puta Ed i Lorraine rade na slučaju Amityville ali se nakon jednog traumatičnog iskustva odlučuju na poslovnu pauzu neizvesne dužine trajanja. Pauza nije trajala zadugo jer ovaj dvojac naprosto nije mogao odbiti poziv crkve: petočlana porodica iz Londona se već duže vreme bori sa paranormalnim problemima koje im uzrokuje izvesni Bill, entitet koji „tvrdi” da je kuća ove porodice njegova pa pokušava da ih ispraši napolje svim raspoloživim paranormalnim sredstvima. Crkva je ipak mišljenja da je ceo ovaj incident koji je već dobio preveliku medijsku pažnju isceniran, baš kao i neki nedavni paranormalni incidenti, ali ipak šalje pouzdane Lorraine i Eda da se lično uvere u to. Naravno da ova situacija nije iscenirana, jer u suprotnom ne bi ni bilo ovog filma, i naravno da će se naši junaci susresti sa komplikovanom, jezivom i mnogo komplikovanijom situacijom od bilo koje iz dosadašnje bogate karijere demonologa.

Već od samog početka je jasno da The Conjuring 2 po vizuelnom identitetu prati svog prethodnika a zašto i ne bi kada je to bila jedna od najpozitivnijih crta originala. Osim istog logoa filma, slične špice (i najavne i odjavne), istog fonta i titlovanog uvoda slična je i konstrukcija filma čemu se takođe nema šta zameriti jer bi svaka druga odluka autora bila apsolutno pogrešna. Upravo ovako započet film sa ovakvom najavom i ovakvom odjavom je postao trademark sada već serijala pa očekujem da i treći deo (koji je pretpostavljam izvesan) posedeuje upravo ove prepoznatljive elemente. Sličnosti dva filma se ogledaju i u kvalitetu fotografije i tonovima boja; uz gotovo istovetni izgled dva glavna lika (Lorraine i Eda), koji su tek za nijansicu stariji nego u prethodniku, The Conjuring 2 izgleda gotovo istovetno originalu pa nakon uzastopnog gledanja dva filma nećete imati utisak da je između njihovog snimanja proteklo nekoliko godina. Nasleđene negativnosti se ogledaju u prilično površnog prikazu Londonske porodice, dakle nešto što se desilo i porodici Perron: vreme trajanja filma, tačnije njegovog zapleta, jednostavno nije bilo dovoljno da se razvije desetak za ovu priču skoro podjednako bitnih likova.

Neki likovi su dosta skrajnuti ili ovlaš nacrtani ali za detaljniji uvod i bavljenje svakim pojedinačnim članom porodice jednostavno nije bilo vremena jer iovako The Conjuring 2 traje skoro 135 minuta. Problemi sa nedostatkom minutaže su vidljivi i kod skokovitih preskoka u središnjici filma kada radnja suviše naglo pređe sa intimne paranormalne kućne tarapane u tabloidnu medijsku bombu kojom se bavi javnost sa obe strane Atlantika. Verujem da bi ovaj film mnogo bolje funkcionisam u formi mini serije od nekoliko epizoda, dakle u formatu kakvom se obično filmuju obimnija dela Stephena Kinga. Dva filma dele i veoma kvalitetno prikazan vremenski period u kojem se dešava njihova radnja: ne samo po izgledu već i po drugim specifičnim sitnicama The Conjuring 1 i 2 su filmovi koji se nalaze na samom vrhu lestvice najkvalitetnije dočaranih davnih prošlih vremena. Poslednja pozitivna stvar filma (ali ne i najmanje važna) - The Conjuring 2 je snimljen po zaista istinitom događaju koji se naziva Enfield Poltergeist. Ova činjenica zbilja daje filmu na težini a fotografije stvarnih učesnika dešavanja teraju na razmišljanje, na dalja istraživanja gledalaca o ovom slučaju a onda - i na ponovno gledanje filma. 

Nažalost, za mnoge gledaoce ponovno gledanje ovog filma neće biti među razmatranim opcijama jer je viđeno u ovom filmu dosta slabije od sadržine prethodnika. The Conjuring 2 kao da igra na sigurnu loptu, pružajući gledaocu suviše generički horor materijal, kako na polju specijalnih efekata tako i na polju efekata straha. Upravo zbog toga The Conjuring 2 nije gotovo uopšte strašan a još manje spektakularan, kakav je prethodnik makar povremeno bio. U ovom filmu nema gotovo nijedna istinski strašna scena, nema scena za pamćenje, nema jezive atmosfere niti zaglušujuće tamnog mraka koji vreba iz svakog kutka stare i velike kućerine. Jedno što možemo doživeti gledaju ovaj film je nekoliko jump scare scena gde se entitet najčešće bezobrazno stvara za leđima ukućana istovremeno dobijajući i podršku glasnih zvučnih efekata. Specijalni efekti su animirani i nisu mi se dopali jer urušavaju ozbiljnost filma i više pristaju nekim slabije produciranim filmovima. Nije mi se dopalo ni što je mesto radnje neatraktivno poredeći ga sa kućom i okućnicom iz prethodnika. Ovde nema jezive usamljene kućerine na kraju nedođije a nema ni jezivog drveta o koje se neko nekada davno obesio; sve što vidimo je kuća u centru severnog dela Londona a centar predgrađa nije baš neko preterano jezivo i usamljeno mesto.

Naravno, lokaciju kao i povremeno suviše komplikovanu i konfuznu priču autori filma (verovatno) nisu mogli da biraju jer se film bazira na istinitim događajima. Režiser je celu vizuelno neatraktivnu stvar pokušao izvaditi loopinzima kamere, dugačkim kadriranjima, čudnim uglovima ili prolaskom kamere kroz otvore više prostorija a osim što je izazvao blagu vrtoglavicu kod gledalaca doprineo je i da delovi filma ne pristaju nečemu što bi trebalo biti retro. Naravno, fanovi originala će i nastavak dizati u nebesa, zanemarujući sve njegove objektivne slabosti i tvrdeći kako je ovo bolje od originala. Nešto staloženiji i hladnokrvniji gledaoci će sasvim jasno uvideti da je The Conjuring 2 samo tipični sequel, pomalo razvodnjeni, komercijalizovani i neatraktivniji naslednik hvaljenog originala.