HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Jordan Barker

Uloge: Katharine Isabelle, Robin Dunne, Peter DaCunha

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2900822/

Trailer: https://youtu.be/on2GIIJR4Sg

Pogledajte još: The Town That Dreaded Sundown (2014)

Kolega bloger Milan Tica, čiji vikend blog vam preporučujem na listi srodnih blogova, mi je još davnih dana preporučio film Torment a mesec ispunjavanja želja čitalaca je idealna prilika za gledanje ovog home invasion horora... Inače, Torment je napisan i režiran od strane priličnih početnika pa stoga nimalo ne čudi da film obiluje scenama koje su mnogo puta viđene do sada u sličnim ostvarenjima. Ukoliko ste u životu gledali nekoliko home invasiona - gledali ste i Torment, a viđeno vas neće zadovoljiti i pored nekoliko sitnica koje obogaćuju generičku radnju.

Na početku filma gledamo jednu tipičnu američku porodicu koja se susreće sa svakodnevnim problemima života u američkoj provinciji - maskiranom grupom sadista koja ih toljagama i makazama za živu ogradu lišava života. Radnja se zatim fokusira na novu porodicu koja pristiže u obližnju vikendicu a već u tom trenutku je svima veoma jasno da će umesto celodnevnog odmora i pecanja na jezeru dotični provesti vikend u okršajima sa onim istim maskiranim sadistima. Porodica koja je pristigla najnovijim modelom automobila koji su sponzori utrapili producentima ovog filma je tročlana a sastavljena od malog sina, njegovog oca i njegove nove supruge koju je oženio nakon smrti dečakove majke. Već na samom početku vidimo da je odnos između klinca i njegove maćehe veoma loš i turbulentan, isključivo zbog ponašanja klinca i njegove želje da dobije nazad svoju majku. Srećom, Torment je kanadski film a da je britanski radnja bi otišla u nekom sasvim drugačijem pravcu vaskrsavanja mrtvih.

Već po ulasku u vikendicu domaćini vide da je objekat provaljen, ispreturan, isprljan, uriniran i da je neko tu živeo ako ne duže vreme a ono dovoljno da uništi posteljinu i unakazi porodične fotografije na zidu. Otac popravlja podrumska vrata ubeđen da se provalnici više neće vraćati i ne vidi tročlanu maskiranu ekipu koja se krije u mračnom uglu podruma na tek metar od njega (što je definitivno jedna od glupljih scena filma a dotičnima Torment obiluje). Gledaoci ne moraju čekati dugo - već iste večeri maskirani napadači kreću u akciju i nasrću na ovu porodicu, otimaju malog sina a oca i njegovu novu ženicu planiraju za inicijalno maltretiranje a tek naknadno umlaćivanje. Osim klasičnih home invasion aduta, koje mahom gledamo u prvoj polovini filma, Torment karakterišu i torture porn elementi, čisto da se malo razbije monotonija. Nažalost, u središtu torture porn mučenja nije lepa Katharine Isabelle (koja glumi maćehu) već muški lik tako da će gledaoci umesto ženskog gledati obnaženo muško poprsje (filmu ocena dole).

Gotovo sve pozitivne stvari filma se ređaju u njegovim počenim minutima. Još po pristizanju porodice maglovito jutro kao da nagoveštava nesreću koja nadolazi, vikendica koju je neko uprljao, zagadio i u kojoj je obitavao izaziva gađenje, nekoliko brutalnih ubistava iz prologa su relativno mračna ali dovoljno efektna a plišane maske ubica su verovatno najuspeliji element filma pa su stoga i zaslužile da se nađu na omotu filma a ne jedna Katharine Isabelle. Film karakteriše i misterija koja se odnosi na motive ubica, njihovo poreklo i izbor maski a sve to privlači gledaoce da ostanu uz ovaj film. Poput svakog home invasiona i Torment je prilično napet a upravo poput svakog sličnog filma i ovaj karakterišu nedovoljno logična ponašanja likova. To je nešto što moramo podneti da bi se ovakva radnja kontinuirano odvijala ali gledaocu svakako neće prijati prečesta razdvajanja likova ili gotovo nadljudske sposobnosti koje pokazuju članovi maskirane organizovane bande.

Dakle, sve pozitivne stvari ovog filma ćete videti do isteka pola časa a nakon toga je na repertoaru čitav spektar gluposti, nejasnoća i zatiranja svega dobrog. Najveći problem filma je maskirana „porodica”, njihovo poreklo i razlog za ubijanje. Ni jednog trenutka nije jasno zašto dotični rade to što rade, zašto postavljaju takva pitanja zarobljenima, kakav im je interes da se okome na članove porodice i šta žele postići mučenjem i primoravanjem roditelja da se odriču svoje dece. Završetak filma obiluje twistovima (naravno) ali nijedan od njih nema nikakav smisao ili moj mozak naprosto nije bio u stanju da pohvata sve niti ovog „izuzetno” osmišljenog i napisanog filma. Nisam shvatio ko su dotični manijaci, šta žele, kako uspevaju da vrbuju nove članove, kakvu to moć imaju nad decom (a definitivno imaju), kakvim paranormalnim moćima raspolažu (a čini se raspolažu jer se konstantno pojavljuju iza žrtve, bolje čuju od svih ljudi iako na glavama nose maske priheftane klamericom a više nego rutinski neutrališu organe reda).

Pisanje je najproblematičnija stvar u ovom filmu a cilj autora skupa sa svim poentama i porukama ostaje negde duboko u magli, možda baš onoj s početka filma. Jeste, lepo je videti da su se klinac i maćeha konačno sprijateljili i stekli uzajamno poverenje ali je put do toga suviše banalan i besmislen. Usput, klinac u filmu je veoma iritantan a otac umesto da pomogne u prevazilaženju porodične situacije klinca obasipa pričama o smislu života i univerzuma koje deca (barem u delu univerzuma u kojem se ja krećem) nisu u stanju da razumeju. Sam film Torment je kopija čitavog niza home invasion hitova poslednje decenije, pa ćete u njemu videti elemente The Strangers, In Their Skin a ponajpre You're Next koji je u nekim delovima brutalno prekopiran. Ipak, za razliku od You're Next u Torment nećete videti napadače od krvi i mesa niti da njihova žrtva postane žestoki osvetnik. Sve što ćete videti je dilema da li je Pig Lady majka, da li je možda Mouse brat ili sestra a ako jeste šta su onda Monkey, Rabbit i onaj još jedan...