HOROR FILMOVI (I SF)

Nakon nešto duže pauze nastavljamo tamo gde smo stali, i to opisom narednog u Wrong Turn serijalu, petog dela podnaslova mu – Bloodlines iz 2012. godine. Bloodlines se hronološki odigrava nakon Bloody Beginnings a pre originalnog filma, poput prethodnika i ovaj nastavak je napisao i režirao Declan O'Brien pa stoga i ne čudi da je finalni rezultat veoma sličan, iako se dva filma u principu dosta razlikuju, prvenstveno po nešto originalnijoj radnji.

Ovoga puta napušteno je generičko okruženje velike izolovane građevine a dešavanja su se preselila u urbanije delove okruga, u gradić po imenu Fairlake. Upravo u tom gradiću se na Halloween odigrava tradicionalni muzički maskenbal a na dotični se uputila i grupica naših tinejdžera, naoružanih dobrim raspoloženjem, nedozvoljenim supstancama ali i dozvoljenom željom za dobrim provodom. Na njihovu žalost, sticajem nesrećnih okolnosti klinci se na svom putu sukobljavaju sa Maynardom, koji je svojevrsni staratelj naših starih znanaca Three Finger, Saw Tooth i One Eye, pa klinci i on skupa završavaju u lokalnom pritvoru. Tri deformisane spodobe ne žele da čase ni časa i čekaju odluku vrhovnog sudije već svog mentora žele osloboditi odmah, bez minuta čekanja i bez obzira na broj žrtava. A žrtava će definitivno biti: osim klinaca, koje mutirani doživljavaju kao direktne krivce za Maynardovo uhićenje, tu je i ženski šerif te njeni pomoćnici, a tu su i meštani Fairlakea i učesnici famoznog maskenbala...

Pa, zamalo... Muzički maskenbal u ovom filmu je zaista famozan, što bi se reklo – skoro nepostojeći. Mimo uvodnih scena gledaoci i nemaju utisak da se išta spektakularno dešava u neposrednoj blizini gradića, osim što je on avetinjski pust, i to ne pust kao prosečan američki pust grad već pust kao jeftini sklepani bugarski gradić za potrebe niskobudžetnog filma, Potemkinovo selo koje svojom sterilnošću i neuverljivošću više priliči nekom muzičkom spotu iz 80-ih nego modernom horor filmu koji bi na kraju krajeva trebao imati makar određenu dozu realnosti. Dakle, osim što je famozni festival bio potreban autorima filma kako bi opravdali avetinjski pust grad (a u gradu bukvalno nema nikoga, jer su verovatno i matorci na muzičkom maskenbalu) on im je dobro došao i zbog još jedne stvari: Three Finger, Saw Tooth i One Eye mogu bezbrižno šetati kako po gradiću tako i po festivalu jer se njihova deformisana lica savršeno fobro uklapaju u maske ostalih učesnika, toliko dobro da bi se nekom slučajnom prolazniku moglo učiniti da posetioci čak svojim maskamam oponašaju ova tri mutirana lika, kao da ih poznaju od ranije...

Vizuelna jeftinoća se, nažalost, prenosi i na scenarističku pa tako u Wrong Turn 5: Bloodlines uglavnom ne vidimo ubedljive scene. Za to nisu zaslužni samo sporedni momenti već i to što je glavna nit priče neuverljiva na kvadrat. Naprosto, teško je poverovati da tri lika, ne previše inteligentna i samostalna (što smo videli u uvodu filma, da im je autoritetni tutor više nego potreban) mogu nekažnjeno ubijati i masakrirati celu noć i to celi grad. Vidimo desetak brutalnih ubistava ali imamo utisak da ih je moglo biti i stotinu i hiljadu, utiska smo da je došao kontigent američke vojske u njih bi ubili bez problema jer to su mutirane spodobe kojima niko ništa ne može. Stvar donekle poboljšava konstantna dinamika i začuđujuće uverljivi brutalni specijalni efekti (pogotovo imajući u vidu očigledno mali budžet filma), kao i neki likovi (šerifica) ali se gledaoci naprosto ne mogu uživeti u ono što se dešava na ekranu, pogotovo imajući u vidu koji je ovo nastavak serijala po redu i gde se on hronološki nalazi.

 Jednostavno – ako bi u Wrong Turn 5: Bloodlines postojalo i zrnce realnosti dešavanja koja posmatramo ne bi bila moguća, i to zbog onih dešavanja iz prethodnika. Ili to, ili ne bi bila moguća dešavanja koja hronološki slede nakon Wrong Turn 5: Bloodlines, kako god. Pobiti ceo grad, uključujući tu i više policajaca, a zatim se kriti u šumi kao da ničega nije bilo je apsolutno nemoguće, a u trećem delu serijala smo čuli policajca koji je jasno rekao da u okrugu nije bilo nikakvih nestanaka i ubistava. Pa, za u jednoj noći masakrirani američki grad bismo definitivno čuli i mi na Balkanu... Film obiluje i scenama koje nisu dobre, poput policajca koji se pojavljuje na početku filma a onda ga više ne vidimo, horor slagalicama koje su dostojne jednog Jigsawa ali ne i poluretardiranih spodoba, kao što su apsolutno suvišne i scene seksa koje su usiljene i predugačke. Takođe, veoma iritantan mi je bio lik Maynarda, koga glumi legendarni Doug Bradley, Pinhead iz Hellraisera. Dotični ne zaklapa usta već svakog minuta ispušta naslađujuće one linere koje najavljuju masakr, verbalne provokacije koje se nastavljaju u nedogled i koje iritiraju gledaoca više od brojnih rupa u priči, iritantne praznine bugarskih kartonskih ulica ili činjenice da spodobe u sred navodne Amerike voze sovjetski kamionet ZiL 157.

Wrong Turn 5: Bloodlines je po produkciji i originalnosti nešto bolji od prethodnika ali u globalu nije bolji film jer je priča neubedljivija a kompletni vizuelni dojam iako kvalitetniji ne odiše uverljivošću. Ipak, tu je nekoliko veoma brutalnih ubistava (vrhunac filma je ubistvo na fudbalskom terenu) što tvrdokornim fanovima serijala može osigurati kakvu-takvu zabavu.

+ nekoliko veoma brutalnih ubistava
+ dinamičan i zanimljiv horor film
— predvidljiva i veoma naivna radnja
— iritantni Doug Bradley kao Maynard
— opšta vizuelna jeftinoća; scenario
 
Ocena: 4/10