Režija: Colton Tran
Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt11569658/
Trailer: https://youtu.be/mxi1V5yrGqI?si=s0kvCmmOukTGfnD6
Psihološke filmove izuzetno volimo a ukoliko se još odigravaju u snežnom okruženju (koje veoma prija ovih letnjih dana) apsolutno ih ne možemo preskočiti. Snow Falls je jedno upravo takvo ostvarenje ali zbog onoga što ćemo izneti u nastavku recenzije ipak ga ne možemo preporučiti ljubiteljima podžanra. A sve je počelo veoma zanimljivo, čak i iznad naših nisko postavljenih očekivanja...
Snow Falls započinje (a kako bi drugačije) snimcima iz drona koji prati automobil što putuje put zavejane nedođije krivudavim šumskim putem... U automobilu su naši junaci (ukoliko se nismo zabrojali ukupno petoro) koji odlaze u luksuznu šumsku kuću jednoga od njih kako bi tu proveli zanimljivu noć i dočekali Novu godinu. I zaista, oni pristižu na lokaciju u zavidnom raspoloženju, smeštaju se, raspakuju, zezaju, šale, pričaju „urnebesne” štosove, piju i zabavljaju se kao da im je to poslednje (a i jeste, samo što oni to u tom trenutku ne znaju) a zatim dočekuju ponoć i međusobno čestitaju... Međutim, nakon početka godine sve se urušava. Prvo svi doznajemo da se nad fiktivni gradić Snow Falls (koji by the way nikada ne vidimo) nadvija velika snežna oluja koja će potrajati a odmah zatim nestaje električne energije pa samim tim i grejanja. Ekipa nije predvidela nikakve probleme, pa ni jači sneg u januaru, i nije pripremila ogrev, baš kao što sa sobom nije ponela ni veće količine hrane i vode. Sneg neumorno pada, njihov automobi i okolni putevi su zavejani, signala mobilnog telefona nema još otkad su stigli, ogreva ponestaje, izgladnela ekipa počinje da se smrzava a pojedinci već koliko narednog dana počinju da doživljavaju jezive halucinacije i postaju opasnost po svoje okruženje. Međutim, da li je u pitanju hipotermija ili je sneg koji uporno pada zaista otrovan kako pojedinci misle?
Film pokušava da istraži raspad psihe pojedinaca koji usled izgladnelosti, nedostatka sna, izolacije i niske temperature, ali i neproverenih vesti, zapadaju u paranoična stanja tokom kojih postaju opasni kako za preostale ukućane tako i za sebe same. U ekstremnim okolnostima likovi koje pratimo pokazuju neko drugo lice, možda zapravo svoje pravo, koje u prvi plan gura puko preživljavanje ali pod sebičnim uslovima gde lični strahovi nadvladavaju zdrav razum i logičko rasuđivanje i gde vizije koje svi u nekom trenutku doživljavaju ipak nisu toliko ubitačne kakve su njihovi prijatelji ili emotivni partneri. Autor filma bezuspešno preko jednog načitanog i učenog lika (a takav uvek postoji u filmovima) pokušava da dešavanjima koja posmatramo da neku jeziviju i potencijalno šokantniju notu povezujući ih sa famoznim Russian Sleep Experimentom. Ovo mu ne polazi za rukom, baš kao i mnoge druge stvari koje je zamislio jer osim nedostatka budžeta (o čemu ćemo malo kasnije) nije imao ni znanja ili iskustva da napiše malo ubedljiviji scenario te angažuje neke talentovanije i harizmatičnije glumce koji će izgovarati iole životnije i uverljivije linije teksta. Snow Falls nijednog trenutka ne odaje utisak makar prosečnog filma, konstantno emitujući razne pokazatelje kako je u pitanju skoro pa amatersko ostvarenje, rađeno uz pomoć štapa i kanapa (a kompjuterske animacije)...
Najveći problem filma je njegova postavka, koja se samo donekle tiče skromnog budžeta a uglavnom pogrešno postavljene priče. Naši junaci već nakon samo jednog dana počinju halucinirati od hladnoće a u tako nešto je zbilja teško poverovati kada imamo u vidu da se svi oni nalaze u velikoj i luksuznoj drvenoj kući iz koje ne izlaze, a ne na žičari, ili na jezeru, naprimer. Ovde se odmah i pod glupim izgovorom odustaje od loženja nameštaja, koje bi svakom iole normalnom prvo palo na pamet, grejanje telima nikome ne pada na pamet već svi vreme uglavnom provode raštrkani po kući, pod najrazličitijim izgovorima i pod uticajem famoznih priviđenja. Vrhunac gluposti je kada jedan od likova skonča smrznut do smrti usled hipotermije i to na samo 100-njak metara od šumske kuće! Da stvar bude još neuverljivija – sneg koji gledamo kako neprestano pada nikada ne stvara veće nanose, nikada ne zaveje vrata i prozore niti na bilo koji drugi način vizuelno povećava bezizlaznost situacije. Očigledno je da su autori filma precenili mogućnosti kompjuterski animiranog snega baš kao što su u nekim kadrovima zaboravili i da ga nanesu pa u sred snežne mećave ponekad vidimo da on uopšte i ne pada. Kompletan vizuelni snežni utisak je ispodprosečan čak i za nižu produkciju pa gledalac nijednog trenutka neće biti ubeđen kako se likovi zaista smrzavaju do smrti, zaista su u bezizlaznom položaju i zaista se ne mogu udaljiti put grada.
Snow Falls, pomalo paradoksalno, poseduje nekoliko zanimljivih horor kadrova ali i završetak koji verovatno jeste jedan od boljih elemenata filma. Ipak, ukoliko želite da vam se iole svidi morate lestvicu vaših očekivanja spustiti veoma nisko jer je potrebno zanemariti veoma krupne nedostatke i slabosti kako bi film postao iole verodostojan. Njegovo gledanje preporučujemo samo u slučaju krajnje nužde jer na ovu ili sličnu temu postoji mnogo kvalitetnijih ostvarenja.
0 comments:
Post a Comment