Režija: Juan Martínez Moreno
Uloge: Carlos Areces, Secun de la Rosa, Mabel Rivera
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1650555/?ref_=sr_1
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=WqHSn0W-rCU
Pogledajte još: An American Werewolf in London (1981)
Mnogi kažu da je od svih filmskih žanrova najteže uraditi dobru komediju jer se smisao za humor razlikuje od osobe do osobe a komedija mora da drži gledaoca nasmejanog tokom čitavog trajanja filma, što često nije nimalo lako. Kod horor komedija situacija je slična, nije toliko nužno da se gledalac smeje od početka do kraja, ali zdrav humor je više nego poželjan, pa sam sa velikim očekivanjima pristupio gledanju ovog filma, naravno u društvu.
Imao sam veća očekivanja nego inače iz nekoliko razloga. Kao prvo, film o vukodlacima mi je uvek zanimljiviji od onih sa zombijima, a ovi drugi su zastupljeniji u horor komedijama. Kao drugo, film je španski, pa sam pretpostavljao da će biti originalniji, duhovitiji i poletniji od većine horor komedija koje su se pojavile u poslednje vreme. Hajde prvo da počnem od radnje. Početak filma ne liči previše na komediju i u prvih nekoliko desetaka minuta nema preterano smešnih scena, one počinju tek kada se zahukta radnja. Pratimo mladog i „uspešnog“ pisca, koji je „zvezda“ već posle jedne objavljene knjige, a koji se sa kučetom vraća u rodno selo da bi tu proveo neko vreme, pretpostavljam da napuni baterije za pisanje novog „hita“. Upoznaje rođake i lokalno stanovništvo u krčmi (koja je obavezna u filmovima o vukodlacima), a sreće i par prijatelja, no, situacija nije toliko gostoprimljiva kao što na prvi pogled izgleda, čak štaviše. Pokazlo se da je stanovništvo seoceta veoma sujeverno, ali to ne bi bio problem da se sujeverje ne tiče lišavanja života mladog pisca radi zaustavljanja nekakve stogodišnje kletve.
Žrtvovanje pisca u cilju zaustavljanja vukodlaka neće naravno uspeti, ali će se desiti nešto mnogo gore i uzbudljivije, nešto posle čega oni malobrojni koji prežive neće biti isti ni kompletni. Mogu reći da je zaplet filma pristojan jer u filmovima o vukodlacima ništa bolje ne paše kao verno dočarana seoska zabit puna čudnih ljudi čije njuške nam nagoveštavaju da bi svako od njih mogao biti veoma agresivan u noći punog meseca. Osim zapleta tu je i korektna glumačka postava, mahom zadovoljavajući scenario i tehnički aspekti filma, gde kvalitet fotografije, zvukova, muzike i većine specijalnih efekata odaje da je film na zadovoljavajućem produkcijskom nivou. Naravno, kao i obično ne mogu svi štosevi biti uspešni i smešni, kao što neće svi biti smešni istim osobama, pa ovo i nemojte uzimati u obzir. Jednostavno, mislim da će svakom gledaocu koji je ljubitelj horor komedija biti barem desetak scena dovoljno smešno ili duhovito.
Problemi nastaju u nekim drugim segmentima. Kao prvo, film je (za moj ukus) predugačak i mislim da bi bio mnogo efektniji da je nekih 15 minuta kraći. Dalje, film gubi na tempu negde oko polovine jer se osnovni tok priče faktički završava a radnja se pomalo nespretno nastavlja uvođenjem nekih sporednih likova i nekim ne toliko zanimljivim situacijama. Dalje, maske vukodlaka su zadovoljavajuće kada im posmatramo portret ali ukoliko im je u krupnom kadru čitavo telo vrlo je očigledno da su u pitanju samo preobučeni ljudi. U nekim scenama njihovi skokovi nemaju prirodnu putanju jer su kaskaderi nošeni kranovima i sajlama a takođe su u nekim scenama korištene CGI animacije vukodlaka, što se možda moglo izbeći.
Ako su vam ove nabrojane mane zazvučale kao prevelike i prebitne znajte da to nije tako i da film zaslužuje apsolutnu preporuku svim ljubiteljima horor komedija. Game of Werewolves je verovatno najbolja horor komedija u zadnjih par godina (barem od onih koje sam gledao), a mnogo bolja od, recimo, britanskog Cockneys vs Zombies, od erotische treša Piranha 3DD ili od skorog Strippers vs Werewolves.
0 comments:
Post a Comment