Friday, December 21, 2012

Smiley (2012)


Režija: Michael J. Gallagher
Uloge: Caitlin Gerard, Melanie Papalia, Roger Bart
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2025667/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=u3DWEbfsSyk
Pogledajte još: Silent Night (2012)

Svako ko je barem povremeno gledao trailere nekih horor filmova na youtubeu verujem da nije mogao da izbegne jedan trailer sa licem monstruma koji se ceri, pa je tako kreiran lite-hype oko ovog katastrofalnog filma koji sasvim ozbiljno konkuriše za najveći ovogodišnji promašaj, a titula je još značajnija jer ove godine ima horor promašaja na tone.


Hajdemo redom. Film počinje prilično neubedljivom scenom jedne tinejdžerke koja čuva/bejbisituje maloletnu devojčicu dok ova chatuje preko interneta sa nasumično odabranim osobama i pri tom joj objašnjava sve u vezi misterioznog Smileya, urbane legende za koju se veruje da ubija svakog preko internet chata ako to zaista poželite. Zatim se radnja seli u neki koledž i fokusira se na dešavanja oko Ashley, novopridošlu devojku čije se štreberstvo ne uklapa najbolje u ponašanje ostalih studenata, no to ona temeljno nastoji da promeni. Žurke, opijanja i ostala džabalebarenja gledamo i u ovom filmu, ne previše ali svakako da je i to suvišno. Uglavnom, tokom jedne žurke muški deo ekipe odlučuje da ubije nekog random chatera tako što će mu tri puta napisati „uradio sam to iz zabave“, i zaista, Smiley se pojavljuje i kolje nesrećnika s druge strane internet žice. Pametni ljudi uče na tuđim greškama a glupe američke tinejdžerke moraju na svojim, pa tako Ashley sa prijateljicom ponavlja istu stvar uveče u svom stanu i uspevaju da ubiju nekog kukavca, ali Smiley je video i njih dve preko kamerice a Ashley je ubeđena da počinje da je proganja.


Nadalje se Smiley pojavljuje periodično, što u Ashleyinim snovima, što u scenama koje bi trebale biti realnost ali nikada se ne zna zasigurno. Da gledaoci nikad ne bi bilo sigurno šta je šta, prikazano nam je Ashleyno nestabilno psihološko stanje uzrokovano samoubistvom majke, te njeni odlasci psihijatru. Između svih tih odlazaka psihijatru, kontakata sa (jedinim prikazanim) profesorom, odnosa sa prijateljima (koji imaju najodvratnije frizure u istoriji horor filma) i prijateljicama (najbolja prijateljica se vrlo „originalno“ zove Proxy), Smiley se pojavljuje u „trulim“ scary scenama kojima nas delimično plaši bez nekog plana i programa. Između nekolicine Smileyevih iskakanja iz mraka ili iza ćoška ubačene su i debilne situacije gde Ashley plaše prijateljice koje ulaze u sobu bez kucanja, bez potrebe iskaču red nju i slično; klasične gluposti novije teen horor američke produkcije. Što se tiče Smileya njegova maska je samo delimično strašna ali je i različita od situacije do situacije, što deluje dodatno glupo.


Jedan od problema filma je zaista glupa priča. Pre gledanja filma sam mislio da će ovo biti još jedan generički slasher film u kojem je pomahnitali ubica nabio na glavu masku smileya i počeo da ubija sve što se miče. Na žalost, ovaj film je još gori od mojih pretpostavki. Zaplet filma gde tinejdžeri iz zabave ubijaju nekoga preko neta (i to zaista požele inače ubistvo ne bi uspelo) je moralno dno ovogodišnje horor produkcije (nakon ubistva devojke u filmu padaju u paniku jer ih je Smiley video preko kamerice: „hej, mislila sam da će ovo biti zabavno!“). Zapravo je pravo pitanje da li bi neko zaista pokušao ubijanje na daljinu bez tragova i dokaza da to može da se sprovede u delo? Bojim se da bi neki moralisti bili vrlo razočarani rezultatima. Ako vam radnja i zaplet filma deluju suviše glupo onda čekajte samo da vidite završetak istog, jer je to nešto najstupidnije što sam video u poslednje vreme. Naravno, neću otkrivati kako se film završava da ne pokvarim (ne)prijatno iznenađenje potencijalnim gledaocima.


Naravno, film ne poseduje nikakvu atmosferu, poseduje mnogo loših i nerazumljivih kadrova što je definitivno posledica neiskustva i mladosti režisera. Ono malo dobrih stvari je gluma Ashley (Caitlin Gerard, kojoj predviđam uspešnu karijeru ukoliko joj menadžer bolje izabere sledeće uloge) i njenog profesora (Roger Bart), te da nije scena u kojima se oni pojavljuju film bi bio zaista negledljiv. Ostatak ekipe je sramotno loš, što se savršeno dobro uklapa u jedan preloš film. Apsolutna anti-preporuka.

+ Caitlin Gerard i Roger Bart
+ verovali ili ne, ima i slabijih filmova...
— ...ali ne ove godine
— slaba i nebulozna priča; kraj filma
— loša gluma, jeftini fazoni za plašenje

Ocena: 3/10

Ukoliko želite da i vaši prijatelji posete naš sajt podelite ga na društvenim mrežama putem sharing dugmića. To vam neće oduzeti previše vremena a doprineće popularnosti sajta.

0 comments:

Post a Comment