Režija: Julian Roffman
Uloge: Paul Stevens, Claudette Nevins, Bill Walker
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0055151/
Trailer: http://youtu.be/-oFzwWTr9UY
Pogledajte još: The Wax Mask (1997)
The Mask (negde poznat pod nazivima Eyes from Hell i Face of Fire) je prvi kanadski horor film. Zapravo, prvi kanadski horor film nosio je naziv The Werewolf i snimljen je 1913. godine. Ovaj nemi film je bio dugačak 18 minuta ali je uništen u požaru 1924. godine i kopija tog filma više ne postoji. Iz tog razloga se drugi kanadski horor, The Mask, može smatrati zapravo prvim iz te zemlje.
Glavni junak filma je jedna maska, maska koja je iskopana negde u Južnoj Americi i koja iz osobe koja ju stavi na lice izvlači stvari potisnute duboko u podsvest, čak i stvari nepoznate samoj osobi. Tako osoba koja je stavi, osim što ima neizdrživu želju da je iznova stavi na lice, postaje sasvim druga osoba, možda baš onakva kakva jeste u svojoj skrivenoj prirodi: sklona agresiji, preljubi i ubistvima. Prva žrtva maske nije više mogla da izdrži halucinantnu stvarnost ili stvarne halucinacije i pre samoubistva je masku poslala direktno svom nepoverljivom psihijatru koji nije bio u stanju da mu pomogne. Već po prvom stavljanju maske psihijatar iskušava neku virtuelnu stvarnost, halucinante i turobne vizije koje istog momenta imaju dalekosežne posledice i po njegovu stvarnost. Od uglađenog i mirnog lekara on se veoma brzo pretvara u drskog ubicu opasnog po svoju najbližu okolinu.
Zapravo, film i pored što tako zvuči na papiru pri gledanju nije mnogo dinamičan. Moglo bi se reći da je The Mask psihološki horor ali psihologija u filmovima nekada i sada se dosta razlikuje. Psihološki preobražaji likova pod uticajem maske su dosta naivni i nagli ali u isto vreme i retro zabavni kao što stara fotografija može biti mnogo zanimljivija od neke moderne fotografije visoke rezolucije. Opasnost zaposednutog lika ogleda se u „drskom“ odvođenju sekretarice van grada na obljubu ali i potencijalno ubistvo koje se direktno ne vidi. The Mask poseduje izvesnu atmosferu ali se ona vremenom pomalo gubi jer se u filmu malo toga zapravo dešava osim stavljanja i skidanja maske. Glumci su prosečni za ono vreme, automobili u filmu izuzetno zanimljivi a ritualne scene paljenja cigareta se podrazumevaju.
Jednino što se u filmu izdvara su scene kada lik stavlja masku na lice. Tada njemu neki podsvesni glas govori „put the Mask on NOW“ što je i naređenje tadašnjim gledaocima da stave na oči 3D naočare koje su im podeljene na ulazu u bioskop. Za gledanje ovih scena sam iskoristio stare 3D naočare koje sam dobio prilikom davne projekcije Freddy's Dead: The Final Nightmare (1991) i osim glavobolje zapazio da su pomenute scene zaista ponekad (retro) 3D. Verovatno bi utisak bio još bolji da se film umesto na monitoru gleda na velikom bioskopskom platnu ali to nikada neću saznati. Uglavnom, te vizije pod maskom su vrlo konfuzno maštovite, nasilne i uznemirujuće (pogotovo za ono vreme) a nastale su u glavi izvesnog Slavka Vorkapicha, našeg gore list. Muzika za vreme tih halucinacija je vrlo napadna i predstavlja atak na sluh gotovo isto koliko i (retro) 3D na vaše oči.
Osim neobičnosti ovaj film nema mnogo toga da ponudi gledaocima pedeset godina kasnije. Strašnijih filmova smo se nagledali, psihologije likova takođe a ovakav 3D koncept je davno prevaziđen i napušten. The Mask savetujem za gledanje samo filmskim radoznalcima i osobama sklonim ka starim horor filmovima.
0 comments:
Post a Comment