Monday, June 15, 2015

The Presence (2010)


Režija: Tom Provost
Uloge: Mira Sorvino, Shane West, Justin Kirk
Pogledajte još: Secret Window (2004)

Šta reći o filmu koji počne tako dobro a završi se... pa, neću reći loše ali mnogo slabije nego što se dalo očekivati. The Presence je horor drama, zapravo ghost romansa (da, dobro ste pročitali - romansa!) koju je napisao i izrežirao izvesni Tom Provost. Film se bavi muško-ženskim odnosima gde je u ulozi devojke spisateljica nepredvidivog emotivnog ponašanja a u ulozi mladića momak koji je odlučio da je zaprosi. The Presence ovu sasvim životnu situaciju objašnjava na paranormalni način: šta ako povremeni agresivni, nepredvidivi i neobjašnjivi ispadi vaše ljubljene osobe nemaju veze sa njenim živcima ili karakterom već sa duhovima koji joj neprestano nešto šapuću na uvo i pune joj glavu raznoraznim podstrecima? Svako ko se makar jednom u životu susreo sa takvom osobom biće dodatno zainteresovan za ovaj film.


The Presence sadrži apsolutno maestralnih pola časa uvoda. Kada dođe u kolibu svoga dede spisateljica nije ni svesna da kuća nije prazna. U kući „živi” duh mladića koji neprestano posmatra devojku koja ga, naravno, ne primećuje. Duha vide samo gledaoci kako nepomično stoji dok spisateljica obavlja svakodnevne aktivnosti ili je posmatra kroz prozor kolibe dok se ona nalazi u njenoj okolini. Treba reći da je koliba apsolutno fantastična za jedan horor film. Osim što je ogromna i sadrži više prostorija u prizemlju i na spratu koliba je vrlo mračna, sa malim izbačenim prozorčićima kroz koje bi vrlo malo svetlosti ušlo čak i kada se ona ne bi nalazila u sred šume tokom jeseni. Koliba sadrži plakare, hodnike, uska stepeništa ali i poljski WC koji je prilično udaljen od nje, čisto da bi noćno vršenje nužde bilo uzbudljivije.


Polučasovni uvod sam pogledao nekoliko puta samo da bi uživao u atmosferi kolibe i prelepim kadrovima sumorne okoline. Koliba je smeštena u planinsko-šumskim predelima severnog Oregona, na ostrvu do koga se može doći samo čamcem. Čamac dolazi svakih nekoliko dana da donese spisateljici potrebne namirnice a signal mobilnog telefona dolazi još ređe. Podrazumeva se da električne energije u kolibi nema, da se voda dobija isključivo iz ručnih pumpi a ogrev od samoručnog cepanja drva. Jedina „civilizacija” u kolibi je stari gramofon na navijanje čiji pucketavi zvuk pun šuma dodatno podiže zastrašujuću atmosferu i osećaj usamljenosti. Ali za našu spisateljicu ovo je sasvim normalno okruženje i ona se u njemu oseća sasvim prijatno. Barem dok ne otkrije da nije sama.


U nekom trenutku filma u kolibu nenajavljeno dolazi spisateljicin momak, sa sve vereničkim prstenom koji je trebao da je obraduje. Od tog momenta film gubi na atmosferi jer je sve mnogo bolje funkcionisalo dok smo u kolibi posmatrali samu devojku i scary duha koji neprimećeno sedi na stolici do nje. Nepredvidivi dolazak momka, koji planira da postane verenik, donosi povećanju tenzije jer spisateljica pokazuje neke strane svoje ličnosti koje on i posle trogodišnje zajedničke veze nije upoznao. Osim ovog iznenađenja gledaoce čeka iznenađenje i na polju duha ali neka to bude neotkriveno u ovom opisu. Reći ću samo da spisateljica u svojoj glavi konstantno čuje glasove koji joj zagađuju psihu i sa kojima mora da se obračuna ukoliko želi da nastavi dalje i održi svoju ljubav.


Ti glasovi u glavi su metaforički prikazani duhovi prošlosti sa kojima naša junakinja mora da raskrsti. Autor ovog filma je dosta nedorečen i misteriozan, zapravo ponudio je gledaocima nekoliko razloga za njeno ponašanje i zbog čega se ona bolje oseća na izolovanom mestu u sred nedođije nego među ljudima. Svi ovi razlozi izgledaju veoma verodostojno a nešto manje ubedljivo i prilično nejasno deluje pozadina i svrha samog duha. Ukoliko ne baratate dobro engleskim jezikom i izgubite koncentraciju u određenom trenutku filma ova informacija vam može promaći. Stoji činjenica da duhovi u nekom filmu ne moraju imati svoju istoriju i poreklo, i dovoljno je da znamo da postoje i dobri i loši ničim izazvani duhovi, ali je ipak mnogo bolje kada znamo zašto dotični rade to što rade i zašto to rade baš tim osobama.


Mira Sorvino je do sada u svojoj karijeri snimila tri horor filma i svi su opisani na ovim stranicama. Nakon Mimic i The Stuff (gde je zapravo bila uncredited statista) u The Presence je osim glavne uloge i producent filma. Kao devojka sa tragičnom prošlošću koja nije uvek svesna svojih postupaka i ima nepredvidive reakcije Mira je veoma ubedljiva. Nisu mi jasne kritike nekih gladalaca da je Mira ovde najslabija tačka; Mira je veoma jaka u svojoj ulozi i dominira ekranom sve do završetka filma. Ona veoma verno dočarava emocije psihološki nestabilne osobe i zaista deluje kao sasvim obična i nesigurna devojka/žena. Glumac koji igra njenog momka je OK, neki sporedni likovi takođe, ali ima i onih koji mi nisu bili toliko ubedljivi. Tačnije - verujem da je u njihovom slučaju mogao biti načinjen drugačiji izbor.


Osim odlične Mire Sorvino odličan je i režiser filma koji u bezbroj slučajeva uspeva da stvori prelepe kadrove. Čak i ako pretpostavimo da mu je predivni okoliš u tome pomogao opet stoji činjenica da su scene u kolibi isključivo rezultat njegovog umeća. Kadrovi su perfektni, dugački i mirni, a prelazi postepeni kao da nam autor zapravo šapuće svoj film poput duha na ekranu svojim žrtvama. Svoj raskošni talenat režiser posebno pokazuje u prvom delu filma, kada gotovo da nema izgovorenog texta, ali i u narednom toku postoje scene za replay. Muzika u filmu je vrlo dobra a filmu upućujem nekoliko zamerki vezanih za finale. Nije da su to suviše veliki problemi već mi se jednostavno nije dopalo. Zapravo, voleo bih da je film otišao u nekom drugom pravcu ali to je sve stvar ukusa.


The Presence je odličan film koji sadrži nekoliko horor scena ali nije suviše strašan jer mu to nije ni bio cilj. On pre svega donosi specifičnu priču, odličnu atmosferu, izuzetno okruženje i nešto drugačiju ghost psihološku priču koju bi ljubitelji prelepih predela, sporog toka radnje i duhova u nešto životnijim oblicima svakako trebali pogledati.

+ odlična atmosfera, lokacija i ambijenti
+ Mira Sorvino u ulozi stanarke kolibe
+ režija, kadriranja, montaža, muzika
+ drugačija i životnija ghost priča
— neki momenti i likovi druge polovine filma


 Ocena: 8/10






Ukoliko želite da i vaši prijatelji posete naš sajt podelite ga na društvenim mrežama putem sharing dugmića. To vam neće oduzeti previše vremena a doprineće popularnosti sajta.

0 comments:

Post a Comment