Saturday, November 7, 2015

Stonehearst Asylum (2014)


Režija: Brad Anderson
Uloge: Kate Beckinsale, Jim Sturgess, Ben Kingsley
Pogledajte još: The Forgotten (1973)

Stonehearst Asylum je američki triler horor film koji se prvobitno pojavio pod nazivom Eliza Graves. Režiju filma je odradio Brad Anderson (Session 9, Transsiberian, Vanishing on 7th Street) po scenariju Josepha Gangemija (Wind Chill) koji se zasniva na kratkoj priči Edgara Allana Poea. Iskusni autori u kompletu sa poznatom pričom čuvenog majstora strave nisu mogli da omanu, posebno kada se materijalna sredstva ulože tamo gde treba, pa Stonehearst Asylum predstavlja vrlo dobar film koji ipak zahteva specifičnu publiku. U ovom filmu nećete naći specijalne efekte, jeftina plašenja ili gole tinejdžerke ali ćete pronaći jedan šokantno istinit film i pogled na davnu istoriju koja čini se još uvek traje.


Nakon prologa (koji treba pomno ispratiti) radnja se seli u 1899. godinu i prati mladog psihijatra Edwarda Newgatea koji dolazi u izolovanu mentalnu instituciju da započne svoju karijeru. U ovoj ustanovi se trajno leče oni koji su davno izopšteni iz svojih porodica, najčešće bogatih: poremećene ubice, bizarni nasilnici, dvojne ličnosti, oboleli od raznih vrsta ludila ali i „oboleli” od hronične premorenosti, epilepsije, melanholije, homoseksualnosti, te oni koji „boluju” od misterioznih grčeva i ograzama.


Edwarda dočekuje upravnik ludnice, doktor Lamb, i upoznaje ga sa pacijentima. Edward biva zatečen načinom lečenja koji je suviše ljudski i blag a uključuje sasvim prisan i topao odnos sa pacijentima i inkluziju vikonta koji veruje da ima dve glave, grofa koji veruje da je čajnik i drugih pacijenata među medicinsko osoblje i lekare. Edward upoznaje i prelepu pacijentkinju koja svoj problem sa „grčevima” rešava svakodnevnim muziciranjem. Deluje da je doktor bacio oko na lepu bogatašicu ali i da ona nije ravnodušna prema njemu.


Veoma brzo, i za doktora i za gledaoce, optimistično raspoloženje mladog psihijatra nestaje i to već prve večeri nakon silaska u podrum i otkrića zastrašujućih promena. Ovo je samo jedan u nizu neočekivanih obrta u filmu ali verujem da će barem ovaj prvi većini gledalaca biti vrlo očigledan. Srećom, film ima još štošta da ponudi pa vam preporučujem da ne odustajete od gledanja. Naravno, dalje detalje filma neću otkrivati jer ne želim da pokvarim iznenađenje potencijalnim gledaocima ili što bi se reklo na srpskohrvatskom jeziku - neću spoilerisati.


Stonehearst Asylum nema previše originalan koncept ali je pripovedanje izvedeno na vrlo zanimljiv način. Uvek postoji dilema da li su ludi oni koji imaju takvu dijagnozu ili oni koji su im tu dijagnozu dali a takvo pitanje lebdi u vazduhu posebno u mentalnoj instituciji na prelasku iz XIX u XX vek. Metodi „lečenja” koje vidimo u pojedinim trenucima filma su zaista jezivi i šokantni a još jezivije je što ni danas „medicina” u sličnim ustanovama nije daleko odmakla. Stonehearst Asylum svakako tera gledaoca da se makar malo zamisli nad sudbinom mentalnih bolesnika i to je njegova najveća vrednost.


Iako je Stonehearst Asylum američki film smešten je u engleski ambijent (koji je sniman u Bugarskoj). Samo zdanje ludnice nalazi se na obodu maglovite šume koja tokom zime izgleda zastrašujuće. Ustanova je u gotskom stilu, odlično je dizajnirana i perfektna za ovakav tip filma. Iako se većina filma odvija unutar zdanja vidljivo je i više kadrova eksterijera. Čini mi se da su neki kadrovi u filmu animirani ili makar doterani ali to ne bi trebalo da smeta gledaočevom oku: izgled filma je perfektan a posebno će ga ceniti ljubitelji gotike i radnje koja se odvija pre više vekova.


Odličan izgled filma upotpunjuju i maestralni kostimi koji pomažu utisku da gledamo autentični film. Sami likovi su veoma maštoviti i svi odreda ubedljivi. Na glumačkoj postavi se ovde nije štedelo pa čak i najsporedniji lik ovde pruža ulogicu za pamćenje (čik zaboravite pojavu gorostasnog monstruma koga su roditelji kao malog prodali cirkusu). Najeminentnije ime u sporednoj ulozi je Michael Caine koji i pored relativno male role ostaje na visini zadatka i ne bruka se pod stare dane, kako to mnogi njegovi vršnjaci čine.


Za glavnu ulogu je odabran Jim Sturgess a pruženu šansu je korektno iskoristio. Negde u ovom rangu je i Kate Beckinsale koja je definitivno bolja glimica od Sturgessa ali joj ova uloga nije dala prostora da se razmahne. Najefektniji i najupečatljiviji lik filma i čovek koji svakom svojom ulogom oduševljava je Ben Kingsley u ulozi doktora Lamba. Kingsleya je pravo zadovojstvo gledati i to u svim njegovim oblicima i fazama. Čini se da kako film ide kraju Kingsley postaje sve ubedljiviji.


Stonehearst Asylum je dobar film i definitivno korak napred u odnosu na Session 9, prethodni film istog režisera. Ali, Stonehearst Asylum definitivno nije film za svakoga. Gotovo dva časa trajanja i sporo odmotavanje pojedinih deonica će prijati onima kojima paše ovakva tema i XIX-vekovni setup dok će oni koji očekuju nešto konkretnije i ekstremnije verovatno odustati već na pola puta.

+ uvek zanimljiva tema koja tera na razmišljanje
+ kostimi i enterijeri zaista deluju kao iz XIX veka
+ odlična muzika, fotografija, lokaliteti i koloriti
+ kompletna glumačka postava i likovi u filmu
— neki preokreti su predvidivi; animacije eksterijera


 Ocena: 7/10






Ukoliko želite da i vaši prijatelji posete naš sajt podelite ga na društvenim mrežama putem sharing dugmića. To vam neće oduzeti previše vremena a doprineće popularnosti sajta.

2 comments:

  1. Na momente dosadan film,posle odgledanog SHUTTER ISLANDA,koji je istog fazona...

    ReplyDelete
  2. Sjajna recenzija! Delim isto mišljenje, naročito ono:ko postavlja standarde normalno sti... I onaj valcer je predivan

    ReplyDelete