HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Alan Smithee

Uloge: Kane Hodder, Bill Moseley, Caitlin Harris

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1600429/

Trailer: https://youtu.be/Uzi7RnOk5qc

Pogledajte još: We Are What We Are (2013)

Dva poremećena brata presreću 911 pozive i pred nosom prave hitne pomoći svojim starim ambulantnim vozilom odvoze unesrećene koje zatim u svom skloništu muče, masakriraju i ubijaju. Verujem da vam ovakav sinopsis deluje vrlo zanimljivo ali iz mnogo razloga ovaj film to nije. Old 37 je gotovo katastrofalan film koji je na ivici gledljivosti a pojavljivanje poznatih njuški samo delimično vadi čitavu stvar. Veoma je teško zaključiti gde je zapelo i ko je glavni krivac za ovo a u donjem delu opisa ću pokušati da iznesem sve zamerke i vrlo malo dobrih stvari koje ovde možete videti.

Dakle, radnju filma znate. On se odvija na sporednom šumskom putu, braća presreću pozive fiksne i mobilne telefonije uz pomoć nekakve elektronske skalamerije a žrtve odvoze na auto-otpad pomoću kojeg preživljavaju. Da li je zaista moguće presretati sve pozive bez ikakvih tragova i kako nikome nije sumnjivo da godinama (čak decenijama) ljudi nestaju na istoj lokaciji je pitanje za ozbiljan film, ne za Old 37. Za ovaj film je dovoljno što se otmice i masakri dešavaju, mada i tu ima određenih problema.

Iako u prologu filma jasno vidimo događaje iz 1977. godine, kada su braća bila klinci a njihov otac vodio „posao”, u ostatku filma nisu dovoljno jasno naznačeni motivi koji dovode do ubistava i iživljavanja nad slučajnim putnicima, mahom tinejdžerima. Nekoliko scena sa ocem pokazuju da je dotični kanibal ali u nastavku filma nema nijedne scene koja bi to potvrdila ili opovrgla pa se ubijanje opravdava samo poremećenošću cele porodice.

Najveći problem Old 37 je njegova nepostojeća struktura i nejasna zamisao autora šta želi postići ovim filmom. Gledalac nikada nije načisto šta gleda, da li porodičnu dramu, tinejdžerski film o adolescenciji, kritiku današnje omladine ili horor slasher. Film se kreće od jednog do drugog a najviše se zadržava na stvarima koje nemaju nikakve veze sa hororom. Ukoliko želite da gledate ovaj film zbog ubijanja, otimanja po putevima ili zbog eminentnog dvojca u glavnim ulogama znajte da imate maksimalno pola sata na raspolaganju.

Ostatak filma protiče u odnosima majke i ćerke, u razglabanjima o njihovim novim vezama koje su iz nekog raloga uzajamno neprihvatljive, u žurkama, patetičnim pesmama teen bendova i provodima antipatičnih tinejdžera. Ukoliko žudite za hororom u kojem klinka ne može da smuva najboljeg frajera u školi (frajera i njegov auto, kako sama kaže) evo filma za vas i „moralne” poruke za kraj (bez silikona nema ni frajera, a bogami ni njegovog auta).

U dosadi protiče veći deo filma a kada se radnja preseli na auto-otpad Old 37 postaje nešto zanimljiviji. Veoma je primetno da film kopira dosta stvari iz The Texas Chain Saw Massacre a onda to uparuje sa teen momentima i idejom iz 100 Bloody Acres. Čak i u događajima koji se tiču braće koljača nema ništa originalno što nismo hiljadu puta videli i ranije. Uz to, računajte da se većina ubistava dešava van gledaočevog vidokruga što jasno govori koliki je bio budžet filma.

Jedine dve stvari koje mogu pohvaliti tiču se upravo braće „medicinara”. Prva stvar su glumci koji ih igraju a to su Kane Hodder (Leatherface: The Texas Chainsaw Massacre III, Hatchet nastavci i četiri poslednja dela originalnog serijala Friday the 13th) i Bill Moseley (The Texas Chainsaw Massacre 2 i mnogi drugi) koje ne treba posebno predstavljati jer su većini horor fanova veoma dobro poznati. Ovaj glumački par izvlači maksimum iz malih i neubedljivih rola koje su im dodeljene i pokazuju da su zaslužili neki mnogo bolji film.

Okolina u kojoj se sve dešava je pristojno jeziva i zapuštena, stvara odgovarajuću atmosferu i nalazi se „bogu iza nogu”, te je kao takva savršena za jedan horor film. Šteta je što autor ovo nedovoljno koristi ali zato uspeva da film „obogati” brojnim imbecilnim momentima (recimo, mamin novi momak). Zanimljivo je kako autor ovog filma nije bio zadovoljan krajnjim rezultatom pa je svoje ime povukao sa špice i potpisao se preudonimom a filma nema ni na wikipedia stranicama Billa Moseleya i Kanea Hoddera u njihovim filmografijama.

Deluje kao da se Old 37 svi akteri stide a misterija je ko je za to odgovoran. Film je snimljen uz pomoć internet kampanje gde su fanovi uplaćivali svoj novac pa je vrlo moguće kako su poznata horor imena iskorištena kao mamac za naivne a dobijena sredstva utrošena za promociju raznoraznih tinejdžera. Da li je i koliko neko zaradio i da li je pobegao sa koferom punim para u pravcu Albukerkija apsolutno nije važno; važno je da smo dobili još jedan loš horor film u kojem se poznata imena blamiraju.