HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Vincent J. Guastini, Michael McQuown

Uloge: Emilia Ares Zoryan, Danielle Baez, Katelyn Bailey

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt5068650/

Trailer: https://youtu.be/jm8XUFxvkEo

Pogledajte još: V/H/S (2012)

Nema sumnje da je autorima ovog filma uzor bio nadaleko čuveni V/H/S a kome još uvek nije dosta found footage antologija ili naprosto žudi za četvrtim nastavkom čuvenog horor serijala neka pokuša sa The Dark Tapes, niskobudžetnom kopijom gore pomenutog filma koji može da pruži dovoljno zanimljivo gledalačko iskustvo ali isključivo hard core fanovima podžanra. Što se mene lično tiče - moram priznati da mi se tolerancija na FF rapidno smanjuje i to upravo zbog ovakvih filmova koji (po meni) pružaju zaista malo. Međutim, nekima je očigledno i to dovoljno pa nisu retki slučajevi da The Dark Tapes dobije izuzetno visoke ocene na stranim review sajtovima, što dosta govori o različitim ukusima ali i sponzorima.  

Povezujuća priča ovog filma je dominantna a počinje kada nekoliko naučnika upada u nekakvu bioskopsku salu tražeći svog nestalog kolegu. Sala deluje poput mesta zločina, ima dosta krvi ali i nestandardne opreme i video kamera čijim puštanjem u rad gledamo prvu pričicu koja sačinjava The Dark Tapes. Glavni zaplet povezujuće priče stiže iz usta vođe „spasilačke ekspedicije”, nekakvog prepametnog naučnika, a tiče se tumačenja snova gde bi se (po njemu) tokom REM faze mogli videti detalji iz pararelnih doimenzija. Cela izdeklamovana skalamerija deluje veoma krhko ali je stvoren kakav-takav razlog za pojavu nekakvih duhova i karakondžula tako da znamo šta možemo očekivati u nastavku film. Povezujuća priča se zove To Catch a Demon, verovatno je najbolji segment koji možete videti u The Dark Tapes (ali je daleko od odličnog) i jedini je proizvod izvesnog Vincenta J. Guastinia (za ostatak filma je zaslužan takođe izvesni Michael McQuown). Dalje gledamo The Hunters and the Hunted, segment o mladom bračnom paru koji je odmah po kupovini svoje toliko željene kuće iz snova otkrio kako je ona zapravo zaposednuta. Paranormalne kućne aktivnosti zahtevaju iskusne paranormalne istraživače, oni postavljaju svoju opremu i kamere po svim prostorijama i danonoćno ih nadgledaju a ono što započinje kao jedna sasvim obična haunted house priča završava se potpuno iznenađujuće i ne toliko standardno.

Ne mogu reći da mi se viđeno preterano svidelo ali ova priča jeste druga na spisku zanimljivosti, odmah posle glavne (ako ništa drugo barem poseduje nestandardni haunted house završetak). Ono što sledeće gledamo je Cam Girls a tiče se dve web sponzoruše (inače lezbejke, što je i najzanimljiviji detalj segmenta) koje zarađuju putem pay-to-view websitea. Snimak koji posmatramo nastao je jedne večeri kada su dotične profesionalke namerile da se malo više poigraju sa paćenicima kojima je ovo jedina prilika da uspostave kontakt sa nekom devojkom. Iako su „igrice” koje su za večeras njih dve isplanirale suviše ekstremne njihov izabranik im se jednostavno ne može odupreti, što je samo jedna od loših stvari u ovom nimalo uverljivom segmentu a ionako loš završetak je upropašten izuzetno lošim „mračnim” glasom. U svakom slučaju ukoliko preferirate pričice sa lezbejkama verujem da na internetu možete naći i poučnije i uzbudljivije od Cam Girls, pa makar one ne bile horor žanra. Amanda's Revenge je proslednja priča a vrti se oko devojke koja je žrtva sasvim obične „redaljke” na jednoj prosečnoj američkoj žurci. Kada se dotična Amanda osvestila, otreznila i detoksicirala počela je da smišlja planove kako da se osveti svojim silovateljima. Međutim, priča se u tom trenutku pretvara u nešto potpuno drugačije što ne pristaje ovakvom zapletu i nije na mene ostavilo nikakav utisak (čitaj: priča je za zaborav, kao i kompletan film).

Na pozitivnoj strani kantara (koja se nalazi visoko iznad druge strane koja je pretovarena manjkavostima i slabostima) nalazi se izgled karakondžule koju vidimo u povezujućoj priči. Čak ni taj i takav izgled nije previše kvalitetan (plus što ne izaziva očekivani efekat zbog neubedljivog filma i nedovoljne zanimljivosti dotadašnje priče) ali je možda jedna od svetlijih tačaka The Dark Tapes. Završetak povezujuće priče nije loš (ideja je dobra ali je trebao biti mnogo bolji), vidimo nekoliko kvalitetnije odigranih likova i par neočekivanih preokreta (manje ili više uspelih ali svakako neočekivanih). Na negativnoj strani se nalazi ključno pitanje a to je - koji je smisao ovog filma i njegovih pričica i koja je uopšte poenta? Da, očigledno je da su autori sledili logiku svog uzora, gde su se na hrpama video kaseta nalazili apsolutno nepovezani i neobjašnjivi događaji, ali u The Dark Tapes svaki od viđenih gledamo sa kamere iz bioskopske sale (barem je naša pretpostavka takva) pa je zbog toga neko detaljnije objašnjenje moralo biti navedeno. Poseban problem filma je što on konstantno izgleda veoma jeftino i skoro amaterski, pružajući gledaocu utisak kako samo u retkim trenucima gleda makar drugorazredni film. Gluma u principu nije toliko loša ali su glumci loše odabrani pa gledalac nema utisak da na ekranu gleda naučnike, egzorciste i slične ljude već angažovane amatere koji trabunjaju napamet naučen i loše napisan tekst.

Stvar koja se u stranim recenzijama skoro redovno potencira je skroman budžet kojim je ekipa ovog filma raspolagala i uz pomoć koga je, navodno, uradila maksimum. Pravo pitanje je da li gledaoce uopšte treba da zanima visina sredstava utrošenih za jedan film ili isključivo njegov (ne)kvalitet? Možda ovo što se da videti u The Dark Tapes i jeste maksimum koji se može dobiti za 70 hiljada zelembaća ali šta ćemo raditi ukoliko nam neki autor u budućnosti servira, naprimer, zumirani izbljuvak i to proprati rečima da se za budžet filma od 3$ više ne može uraditi (uzgred budi rečemo, mislim da nismo daleko od toga jer gotovo svaki moderni horor sadrži bespotrebne scene povraćanja). Da li će mnogi i u tom slučaju pohvaliti viđeno (ne)delo koje je izvuklo maksimum iz obezbeđenog budžeta? Nadam se da ne ali i svakako verujem da su vremena talentovanih horor autora daleko iza nas...