Saturday, June 30, 2018

Caught (2017)



Režija: Jamie Patterson
Uloge: Cian Barry, Ruben Crow, Aaron Davis
Pogledajte još: Banshee Chapter (2013)

Osnovni utisak nakon sasvim slučajnog i ničim izazvanog gledanja filma bezličnog naziva Caught je da Britanci treba da se (makar kada je horor žanr u pitanju), drže svog dobro poznatog i proverenog „terena”; da snimaju filmove o duhovima, o incestoidnim poremećenim ubicama na periferijio sektamažrtvovanjima i zaposednutim objektima (namerno nisam spomenuo filmove o vaskrsavanju preminule dece), a da moderne pomodarije (tj. home invasion i pametovanja) ostave onima koji su ih potpuno bespotrebno osmislili te ih već godinama besomučno eksploatišu (čitaj: Amerikancima).


Da, Caught je home invasion horor film sa ne toliko značajnim primesama trilera, nešto značajnijim dodacima naučne fantastike ali sa prekomernim uplivima misterije i suvišnim pokušajima da bude intrigantan i inteligentan. Njegova kompletna radnja se dešava negde na britanskoj periferiji, kažu u istočnom Sussexu (što je jedan od malobrojnih pluseva ostvarenja), u i oko doma dvoje mladih novinara, Andrewa i Julie. Njih dvoje se osim odgajanja maloletnog sina i tek rođene ćerkice bave novinarstvom (on je novinar a ona fotograf) te svaki slobodni trenutak koriste za razotkrivanje raznoraznih vladinih zavera; u tom smislu treba posmatrati i sadašnju lokaciju njihovog izolovanog doma jer se dotični nalazi nedaleko od vojnog objekta u kojem se dešavaju sumnjive stvari koje Andrew i Julie pokušavaju da istraže. Film počinje onog trenutka kada jednog sasvim običnog prepodneva misteriozni posetioci dolaze u dom ove porodice: ukućanima se predstavljaju kao nekakvi anketari, gospodin i gospođa Blair, ali ne treba biti previše promućuran pa zaključiti da stvari uopšte nisu takve.


Gospodin i gospođa Blair su dosadni kao prodavci Kirby usisivača, uporni poput Jehovinih svedoka, postavljaju bezbroj pitanja poput SSSR islednika ali deluju uštogljeno poput - vanzemaljaca u ljudskom obliku. Misterija je u početnim momentima filma veoma zanimljiva a viđeni materijal delimično podseća na starija SF ostvarenja i na nekadašnje percipiranje vanzemaljaca te njihov pohod na majčicu Zemlju. Međutim, veća misterija od toga ko su dotični mladi ljudi i šta žele je kako Andrew i Julie ne primećuju da ispred njih ne sede dva ljudska bića, makar ne sasvim normalna. Na stranu to što uvrnuti mladić i njegova koleginica postavljaju bezbroj pitanja koja ne mogu biti sastavni deo nikakve ankete (Amerikanci bi već na četvrto pitanje odgovorili sačmaricom), ali dotični sasvim upadljivo ne znaju ni da se ponašaju, ne znaju manire ophoenja, ne poznaju običaje a ne znaju ni sasvim osnovne motoričke operacije koje su potpuno usvojene i savladane od strane svakog petogodišnjeg deteta.


Dakle, gledaoci jasno vide da su „anketari” pre možda pola časa „stavljeni” u ljudska tela ali Andrew i Julie to nikako ne primećuju i uporno im se obraćaju sa poštovanjem i uvažavanjem, što veoma brzo počinje da iritira. Kada budu shvatili da su u svoj dom primili nešto što se nikako ne prima biće već isuviše kasno, kao što će kasno shvatiti da The Posetioci svakako imaju veze sa njihovim poslednjim novinarskim istraživanjima i vojnim objektom koji se nalazi u blizini kuće. Ono što nadalje sledi je neloša home invasion triler drama, često napeta, mestimično veoma brutalna, uglavnom dobro odglumljena, mestimično ne toliko jasno napisana, prilično dinamična, nelišena brojnih klišea i sa veoma jakom dozom SF misterije koja nijednog trenutka ne prestaje. Ovo poslednje je i glavni kamen spoticanja filma koji umesto da bude jedno makar osrednje ostvarenje, vredno makar jednog gledanja i zaborava, predstavlja prilično veliki fijasko i film koji bukvalno nikoga neće zadovoljiti, bez obzira koliko niska očekivanja imao pre početka projekcije.


Evo šta je glavni problem ovog filma: osim dobre ideje i uvoda Caught bukvalno - ne ide nikuda. Ni na jedno postavljeno pitanje film ne daje odgovor, na neka pitanja gledalac može sam doneti zaključke ali sva druga ostaju otvorena čak i nakon odjavne špice što je svojevrsni bezobrazluk autora. Autor je, po sopstvenim rečima, pokušao da stvori horor film koji podseća na one iz 70-ih godina prošlog veka ali nešto ovako nedovršeno tada nikako ne bi došlo do bioskopa već je postalo popularno upravo zadnjih decenija a kulminiralo poslednjih sezona. Teško je reći da li je ovakvom raspletu dešavanja kumovala bezidejnost autora ili ograničenja budžeta (recimo, vojni objekat se ne vidi ni na trenutak) ali je činjenica da će se gledaoci osećati prevareno i da će se pitati kuda to uopšte vodi i šta je sledeće... Da li možda slasher film u kojem se odjavna špica pojavljuje pre nego što vidimo sudbinu the final girl, ljubavni film koji nema ni završetka ni hepienda, akcioni film bez završne bitke ili krimić u kojem nikada ne saznamo ko je ubica... Mogućnosti su velike a netalentovanih i bezobraznih autora definitivno ima u prekomernom broju.


Sama radnja filma se dešava 1967. godine što je dobro izabran vremenski period jer, ako ništa drugo, nema mobilnih telefona a koloriti filma su donekle pastelniji i prijatniji za oko od onih modernijih i mračnijih. Iako je želeo da stvori retro ugođaj autor nije odoleo nonsens novotarijama, poput onoj da stvorenje razjapljenih usta urliče na junaka ili da su brutalnosti najčešće bespotrebne i ubačene čisto da bi se zadovoljila forma kakvog-takvog horora. Ovakav kakav je Caught se ne može preporučiti nikome, osim ljubiteljima misterija koji nikada ne žele da saznaju razrešenje dotične, ukoliko takvih gledalaca uopšte ima.

+ verno dočaran period kraja 60-ih; uvod filma
+ gospođa Blair povremeno zna biti efektna...
— ...ali je i ona najčešće nejasna i besmislena...
— ...kao i kompletan film koji ne daje odgovore...
— ...niti je završen na makar podnošljiv način


 Ocena: 3/10






Ukoliko želite da i vaši prijatelji posete naš sajt podelite ga na društvenim mrežama putem sharing dugmića. To vam neće oduzeti previše vremena a doprineće popularnosti sajta.

0 comments:

Post a Comment