HOROR FILMOVI (I SF)

Don't Move je odmah nakon premijere postao Netflixov hit pa se našao na prvom mestu njihove globalne liste najgledanijih filmova sa preko 20 miliona pregleda samo u prvoj sedmici. Osim veoma zanimljive premise filmu je pomoglo i to što mu je producent Sam Raimi (autor kultnog horora The Evil Dead), čiji se pečat oseća u nekoliko navrata, ali i to što je u pitanju veoma korektno i zanimljivo ostvarenje u svom žanru.

Don't Move koristi ne toliko eksploatisani gimmick paralisane osobe koja je apsolutno svesna svega što se oko nje dešava ali ne može da reaguje! Ova još opasnija i napetija verzija paralize sna dogodila se našoj junakinji Iris (Kelsey Asbille), ženi koja se bori sa tugom i osećanjem krivice nakon tragične smrti svog malog sina... Ona jednog jutra posećuje mesto na kojem je mališan stradao i već umorna od svega i nemoćna da nastavi sa daljim životom odlučuje da skoči u provaliju. Međutim, pored nje se iznenada pojavljuje mladić po imenu Richard (Finn Wittrock) i u poslednji čas sprečava tragediju: u prijateljskom razgovoru joj otkriva da se i sam bori sa gubitkom sebi drage osobe a zadovoljan što je pomogao Iris on se udaljava i sve deluje kao da će ovo biti još jedan vedar i na kraju pozitivan dan... Međutim, u trenutku kada je Iris htela da sedne u svoj automobil i odveze se kući svom suprugu ona biva ubodena iglom kroz koju joj je u telo ubrizgana nepoznata hemikalija sa opasnim dejstvom. Iris će prvo biti vezana a kada paralitički otrov počne da deluje otežano će pomerati prste a zatim i udove, postepeno će gubiti ravnotežu sve dok joj se ne oduzmu udovi a zatim će izgubiti i moć govora... Na taj način će ona biti sasvim svesna ali potpuno bespomoćna i kao takva omogućiti trenutke radosti jednom serijskom ubici...

Dok ne nastupi potpuna paraliza njenog tela Iris očajnički beži od svog potencijalnog ubice. S obzirom na to da će joj kompletna uduzetost tela nastupiti za 20-ak minuta ona ima tačno toliko vremena da puzi, beži, trči i pliva a kada ruke i noge počnu da joj otkazuju ona će to raditi sporije, nespretnije i neuspešnije. Ograničeno vreme koje ona poseduje za svoje aktivno spašavanje dovodi do toga da se Don't Move skoro odvija u realnom vremenu što itekako doprinosi velikoj napetosti. Gledaoci skupa sa Iris u očajanju posmatraju vreme na njenom pametnom satu a kada istekne i poslednji sekund nastupa teži deo filma po glavnu junakinju jer sve što joj ostaje su – treptaji, i, naravno, njena jaka volja, snažnija nego ikada. Film se gotovo u potpunosti oslanja na odličnu Kelsey Asbille a njen posao je ovde utoliko teži jer se njena gluma u drugoj polovini filma svodi na nemogućnost kretanja i komunikacije pa je sve što joj preostaje disanje, treptanje, očekivanje najgoreg i potencijalno korišćenje određenih prilika, ukoliko se one i pojave. Kelsey je u svim ovim situacijama zaista ubedljiva, pa verujemo da joj je ulogu Iris bilo mnogo teže izneti nego „sasvim normalnu” rolu sa govorom, pesmom i igrom. Verovatno se duže vremena pripremala kako bi sve što vidimo u Don't Move delovalo što verodostojnije a intenzivni strah koji vidimo kod nje dok je fizički ograničena je nesumnjivi dokaz njenog glumačkog talenta.

Film karakteriše minimalistička glumačka postava i radnja koja se odigrava u izolovanom i ruralnom području. Tek povremeno dešavanja zalaze blizu civilizacije dok će se većina onoga što posmatramo odigravati u sred bujne vegetacije, u prelepoj zelenoj šumi, na još zelenijim travnjacima, po pustim šumskim putevima, rekama, jezerima i brzacima, na liticama i u parkovima... Nažalost, propuštena je prilika da film bude još potresniji, brutalniji i logičniji jer smo ga u nekoliko aspekata pronašli kao nedorečenog i predvidljivog. Mnogi obrti koje ovde vidimo su apsolutno očekivani (svako pojavljivanje sporednih likova znamo kuda vodi) a takvim možemo okarakterisati i onaj finalni: već pre polovine filma ćete moći predvideti kako će se sve ovde završiti i ko će na svojim nogama dočekati odjavnu špicu. Takođe, postoje male nelogičnosti u funkcionisanju famozne droge za paralizu ali to nismo doživeli toliko problematično kao motivaciju i sprovođenje plana serijskog ubice. Iz nekog razloga ostaju nejasne njegove namere sa Iris kao i zašto u nekom trenutku čini upravo to što gledamo. Gledalac nijednog trenutka ne zna šta on zapravo pokušava sa njom, kakav mu je pakleni plan i zašto ga ne sprovodi efikasnije. Autori filma kao da nisu znali da li da svog ubicu načine brutalno smrtnosnim ili psihički izrabljujućim, da li treba da Iris (potencijalno) zarobi, siluje, maskira u određeni lik ili je psihički slomi, što bi išlo u korist centralne poruke filma.

Ipak, i pored određenih manjkavosti Don't Move jeste zanimljiv i napet triler film koji donosi jedan od najvećih košmara koji se mogu zamisliti. Njegova minimalistička radnja će vam biti toliko zanimljiva i napeta da ćete potencijalno preći i preko nekih problematičnih aspekata a možda nećete ni primetiti kako Kalifornija poseduje evropsku vegetaciju (film je sniman u Estoniji).

+ veoma napet i bezizlazan triler film
+ odlična Kelsey Asbille u glavnoj ulozi
+ prelepe i izolovane lokacije; minimalizam
— povremeno zna biti veoma predvidljiv
— neke nejasnoće i nelogičnosti u vezi ubice

Ocena: 7/10