HOROR FILMOVI (I SF)

Nemamo često priliku da gledamo nemačke horore, trilere ili naučno-fantastične filmove pa smo sa interesovanjem pristupili gledanju Brick (2025), visokotehnološkoj Netflixovoj triler misteriji. Iako je na nemačkom jeziku i dešava se u Hamburgu film je zapravo snimljen u Pragu, što vam neće biti veliki problem, jer se najveći deo radnje odigrava u jednom stanu i jednoj zgradi...

Upravo u tom stanu žive naši junaci, par sastavljen od Tima i Olivije. Ipak, ma koliko njih dvoje delovali simpatično njihova veza je pred raspadom. Naime, umesto da se njihov odnos kruniše rođenjem deteta a onda i srećnim brakom oni su doživeli – pobačaj, nakon čega se sve srušilo. Tim nakon tragedije postaje sve zatvoreniji u sebe i sve više posvećen svom poslu programera, nespreman da se suoči sa gubitkom i da pogleda u oči svoju lepšu polovinu, dok ona takođe vreme provodi boreći se sa težinom događaja i tugom, konstantno očekujući Timovo otvaranje do kojeg nikada nije došlo... I baš jednog jutra kada je Olivija konačno presekla i rešila da okrene novi list na izlaznim vratima zajedničkog stana dočekalo ju je ogromno iznenađenje: nakon što ih je otvorila videla je da je izlaz naprosto – zazidan! Još veće iznenađenje njih dvoje doživljavaju kada saznaju da su zazidani i prozori i to nekakvim neobičnim ciglama raznih veličina koje su izuzetno čvrste i ne mogu se probiti ili oštetiti. Da stvar bude još gora nestalo je i interneta, tekuće vode (u tom trenutku nisu još sigurni da li radi ventilacija i dovod vazduha) a jedino što je definitivno u funkciji je električna energija. Oni pokušavaju da izađu iz stana na više načina (svi pokušaji ostaju bezuspešni) a zatim iz susednog stana počinju da čuju glasove...

Naveli smo u uvodu kako je Brick visokotehnološki film i on to zaista jeste: sama priroda „zaziđivanja” zgrade je naučno-fantastična i veoma tehnološki napredna, makar za širu društvenu zajednicu i obične smrtnike. Kao takav novouspostavljeni super-moderni zid je prilično otporan i nepobediv a pomenutom običnom smrtniku ne daje mnogo izbora kako bi ga pobedio. Iste te neobjašnjive i nepobedive „cigle u zidu” su takođe i veoma intrigantne te stvaraju veliku dozu misterije koja je i najefikasniji motor-pokretač ovog filma: gledalac je izuzetno zainteresovan da vidi kako se famozne barijere mogu neutralisati i šta će se desiti kada i ako naši junaci izađu na ulicu Hamburga. Da bi se misterija dodatno pospešila autor filma je pristupio receptu viđenom u 10 Cloverfield Lane: jedan od likova u zgradi, koji je možda bolje upoznat sa situacijom a možda je samo teoretičar zavere, tvrdi kako se na ulicama grada dešava kataklizma a da su se zidovi u zgradi aktivirali usled radijacije kao odbrambeni mehanizam. Niko od likova ne veruje do kraja u njegovu teoriju (ali znaju da su čak i takvi ljudi ponekad u pravu) pa usled toga osećamo prisutnu misteriju, takođe i blagu napetost, a sve to dovodi do pomalo neočekivanog, kataklizmičkog, otrežnjujućeg i veoma animiranog ali simbolički vrlo jakog finala...

S obzirom da su likovi ovog filma zatvoreni (čitaj: zazidani) u zgradi Brick poseduje određeni stepen klaustrofobije koja kasnije delimično izaziva paranoju, ali mislimo da je na ovom polju film mogao biti efektniji. Mnogo veću pažnju ćete usmeriti na zidove koji blokiraju izlaz, na njihovo funkcionisanje i potencijalne načine deaktivacije a u tom segmentu Brick jeste istraživačka SF avantura, gde likovi uočavaju tragove, pokušavaju da dešifruju ono što pronađu a onda i da primene na „neprijatelju od visokotehnoloških cigala”. Nažalost, ovaj zanimljivi „escape room” aspekt čini tek nešto više od polovine filma jer su se autori odlučili da Brick obogate apsolutno suvišnim dramskim delovima koji su uz to već mnogo puta prežvakani u brojnim filmovima. Naime, gotovo polovina filma prolazi u pokušaju psihološke analize likova i njihovim emotivnim, srceparajućim, bolnim i potresnim ispovestima, makar za dvoje glavnih junaka, Tima i Oliviju. Problem je što ovi segmenti ne deluju previše ubedljivo jer likovi nisu najkvalitetnije izgrađeni a ni pomenute ispovesti se ne čine logičnim na tom i takvom mestu, u bezizlaznoj situaciji u kojoj se svi nalaze. Ipak, poput brojnih drugih filmova današnjice i Brick funkcioniše na principu metafora i simbolike pa često zanemaruje logiku i smisao nauštrb svoje potrebe da bude aktivan, poučan i angažovan.

Brick je tip filma koji poseduje veoma zanimljivu i intrigantnu ideju ali koji nema najsrećniju realizaciju, iako je finalni produkt kudikamo zanimljiviji nego što to govore slabe ocene na raznim filmskim portalima. On je svakako mogao biti kvalitetniji, bolje napisan, sa bolje osmišljenim, implementiranim i sažetijim emotivnim delovima, a onda i nešto bolje odglumljen i sa uloženom pažnjom u neke nelogične delove (nama je najviše zasmetalo suviše lako probijanje ploča između spratova). Brick je svakako zadovoljavajući film za jedno gledanje i neobaveznu zabavu, naravno ukoliko volite ovakav tip ostvarenja, pa mu u skladu sa tim i dajemo finalnu ocenu.

+ veoma intrigantan i vrlo misteriozan zaplet
+ neki specijalni efekti; odličan završetak filma
+ escape room segment filma; osećaj paranoje
— sporedni karakteri su zanimljiviji od glavnih
— neubedljivi dramski delovi; početna zbrzanost
 
Ocena: 6/10