HOROR FILMOVI (I SF)

Diabolic je nezavisni (čitaj: niskobudžetni) australijski horor film, još jedan u moru sličnih ostvarenja gde se natprirodni religijski horor elementi prožimaju (ili makar pokušavaju) jakim psihološkim slojevima... Ukoliko vam nije dosta ovakvih filmova, ili naprosto morate pogledati ama baš svaki paranormalni horor koji se pojavi na tržištu – bacite pogled i na Diabolic, ali svakako pre toga pročitajte našu recenziju...

U centru naše pažnje je mlada žena po imenu Elise (Elizabeth Cullen) koja naizgled živi sasvim običnim životom u predgrađu grada, gde se bavi baštovanstvom, slikanjem i uživanjem u skladnoj vezi sa svojim dečkom. E, ali nešto ranije (ne znamo koliko ali sumnjamo na maksimalno jednu deceniju) Elise je bila član ozloglašene FLDS (Fundamentalist Church of Jesus Christ of Latter-Day Saints), radikalne poligamne sekte i otcepljenog krila Mormonske crkve poznate po zatvorenosti, strogim pravilima, fokusiranosti na fundamentalnom učenju o pluralnim brakovima, a koju mnogi optužuju za seksualno zlostavljanje i prevare. E sad, Elise je nekako uspela da se izvuče iz ove zatvorene sektaške komune ali ne bez posledica: da li sticajem okolnosti ali pre će biti uz pomoć „mormonskih šamana i njihovih rituala” ona je gotovo u potpunosti izgubila sećanje na te dane i ne može da se seti nijednog obreda ili lica sa kojima je bila bliska. Međutim, dok živi u prigradskoj civilizaciji elementi prošlosti isplivavaju na površinu: Elise počinje da hoda u snu, da joj se priviđaju kojekakva jeziva čudesa, da se čudno ponaša i da ubija komšijske pse! Čini se da ima razloga za „blagu” zabrinutost...

Diabolic naprosto nije dobro posložen film u samom svom začetku i karakteriše ga neprirodno i pomalo čudno odvijanje, dosta istumbano, po našem mišljenju karakteristično za niskobudžetna ostvarenja koja su pisali ne baš iskusni scenaristi. Ono što bi se u mnogo kvalitetnijim filmovima videlo u vidu kasnijih flashbackova ili prologa sa nekom mnogo mlađom glumicom ovde vidimo u samom startu i sa potpuno istom akterkom a zatim se radnja neubedljivo i suviše brzo seli u sadašnjost i prati tu istu Elise, koja je, čini se istih godina kao dok je bila mlada Mormonka. I dalji deo zapleta takođe nije uverljiv jer ona posećuje svog psihijatra koji nema rešenje za sve češće košmare svoje pacijentkinje već predlaže „stari dobri i medicinski dokazan” način lečenja – vraćanje u izolovanu šumu kod fundamentalnih Mormona gde bi nad njom trebalo izvršiti ritual izlečenja. Progutali bismo ovo da je inicirano od strane same glavne junakinje, njenih naivnih prijatelja ili nekakvog (kvazi)verskog lidera ali u ovom slučaju zaplet ocenjujemo kao apsolutno nerealan, čak i za standarde ionako uglavnom nerealnih supernatural horora. Uglavnom, autori su morali naći neki razlog za ono što će se nadalje dešavati pa se Elise, njen momak i njena drugarica upućuju put periferije gde je naša junakinja provela svoje detinjstvo (pa sve zaboravila)...

Ovaj film je podeljen na dva segmenta, ne računajući onaj uvod u prigradskom okruženju: jedan obimniji koji se događa u sadašnjosti, u i oko objekta u kojem će se izvesti ritual, i drugi u prošlosti, koji nam prikazuje Elisina sećanja. Onaj prvi je smešten u izuzetno pogodno okruženje zbog kojeg je film zadovoljstvo posmatrati, naravno ukoliko volite izolovane šumske predele i isto takve građevine. Objekat za rituale se nalazi na čistini podno oveće šume, na pomenutoj čistini su naši junaci podigli svoje šatore, a autor filma u više navrata koristi okolnu prirodu kako bi nas častio atmosferičnim snimcima, kadrovima vremešnog objekta, protoka vremena i drugim sitnicama koje donekle podižu celokupan ugođaj. Nažalost, ovaj segment pati od nedorečenosti, konfuznosti i sumnjivih motivacija likova, od oslabe glume nekih pojedinaca, kao i od pokazatelja da je Diabolic film skromnog budžeta (nema prikaza spoljašnjosti nekih objekata niti jasnog prikaza koliko su oni udaljeni od centralnog mesta dešavanja). Veliki problem su i nerezonski postupci naših junaka koji gotovo ni u jednom trenutku ne deluju racionalno i logično pa se upravo zbog njih, a ne zbog famoznog demona koji opseda i ubija ženska tela, teško uživeti u ovaj film.

Ipak, on ima svojih aduta ukoliko malo snizite kriterijume. Pronašli smo Elizabeth Cullen kao veoma dobru u glavnoj ulozi pa ponavljamo ono što inače kažemo u sličnim situacijama – smatramo da je zaslužila neki mnogo kvalitetnije napisan film od ovoga. Takođe, pronašli smo u dubinama Diabolic i jednu toplu ljubavnu priču (to je onaj segment iz prošlosti kojeg se Elise priseća) a koja je dovoljno emotivna, topla i tužna da vam ostane u sećanju. I poslednje (ali ne i najmanje važno) pronašli smo u filmu nekoliko kadrova za pamćenje koji nesumnjivo odaju talenat autora filma koji je, nažalost, pomalo upropašćen nespretno ili neiskusno napisanom pričom. Sve u svemu, ovo nije potpuno razočaravajući filmski projekat ali, nažalost, nema dovoljno snage da se izdigne makar do proseka žanra. Preporučujemo ga isključivo onima koji su ljubitelji religioznih i horora koji se bave sektama jer na ovom polju Diabolic pruža najviše.  

+ Elizabeth Cullen u glavnoj ulozi; neka režiserska rešenja
+ sadrži emotivnu ljubavnu priču; lokacija; pogled na sektu
— nije dobro posložena niti sakrivena radnja; predvidljivost
— nelogičan i naivan zaplet; pomalo konfuzna i nejasna priča
— nerezonski i nelogični postupci gotovo svih likova u filmu

Ocena: 4/10