HOROR FILMOVI (I SF)

Iako je We Bury the Dead zvanično svrstan među zombie survival horor trilere mi bismo najpre istakli dramu kao dominantan žanr koji ovde primećujemo. U pitanju je ostvarenje koje je napisao i režirao Zak Hilditch (1922, Rattlesnake), njegova radnja je smeštena u Australiju a pruža nešto drugačiji (da ne kažemo originalniji) pogled na zombije iako se oni u ovom filmu ne nezivaju tim imenom...

Nakon „malog i tragičnog akcidenta” kada je Američka vojska slučajno aktivirala nekakvo eksperimentalno oružje nedaleko od obale Tasmanije javila se „zanemarljiva” kolateralna šteta – kompletno stanovništvo na ostrvu je pobijeno u jednom trenutku (spominje se cifra od pola milion ažrtava). Nekoliko dana kasnije žena po imenu Ava (Daisy Ridley) očajnički pokušava da pronađe svog supruga koji se baš u trenutku eksplozije nalazio na ostrvu prisustvujući poslovnom sastanku. Da bi se nekako domogla izolovane zone ona se prijavljuje da sa drugim ljudima volontira u čišćenju pogođenog područja. Sa ekipom dobrovoljaca (gde je vojska?) Ava pretražuje kuće i uklanja leševe nastradalih a uniformisana lica su im dali dodatni borbeni zadatak: naime, osim nastradalih dobrovoljci će sporadično nailaziti i na ljude koji su ubijeni ali su se nedugo zatim vratili „online”, kako to nadležni nazivaju. Iz nekog razloga postoje pojedinci koji se bude iz smrti i poprimaju oblik zombija a nada naše junakinje je da će i svog supruga pronaći u takvom obliku, a ne mrtvog, trulog ili ugljenisanog. Ona pronalazi kompanjona za svoju misiju i njih dvoje se motociklom upućuju na jug, put područja koje je zatrovano, još uvek neočišćeno i nadasve opasno, ne samo zbog famoznih zombija već i zbog pojedinaca koji tu vode neke svoje bitke...

Sam svet koji je osmislio gospodin Hilditch je veoma zanimljiv, zastrašujuć i itekako poseduje mogućnosti za mnogo bolji film nego što je We Bury the Dead. Autor filma u više navrata koristi puste pejzaže Tasmanije kako bi stvorio osećaj praznine, postapokalipse i kraja civilizacije (makar na tom izolovanom području) a prelepa fotografija jeste jedan od jačih aduta. Najjezivija stvar u vezi zapleta je realnost jer se ovako nešto svakako može desiti: jedna sasvim „obična” i „redovna” eksplozija nekog nama znanog ili neznanog oružja (nuklearke, virusa, štagod) danas deluje realnije nego ikada pre a posledice mogu biti pogubne, u obliku kakav vidimo u ovom filmu ili na neki drugačiji način. U ovom slučaju ostrvo koje posmatramo je zaista jezivo devastirano i film izuzetno uspešno predočava smrt koja je nastupila u deliću sekunde i lišila života kompletno stanovništvo bez obzira na kojem mestu su se u tom trenutku nalazili. Dok posmatramo Avu u prvoj polovini filma kako sa ostatkom ekipe čisti teren vidimo potresne kadrove bračnih parova koje je udar zatekao na tuširanju, gledamo zbrisanu celu porodicu na kampovanju, decu u zadnjem dvorištu i kompletnu ekipu koja je proslavljala nečiju svadbu u obližnjem lokalu. Izgled mrtvih je zastrašujuće uverljiv a brojni kadrovi koji ih prikazuju zaista izazivaju nelagodu.

Ipak, glavni adut ovog filma su oni koji su se „vratili”, da ne kažemo zombiji. Pomenuti su po „povratku online” miroljubivi, dakle mnogo bliži ljudima nego pomahnitalim mrtvacima koji ujedaju ili se hrane mozgovima, međutim, kako vreme prolazi oni postaju upravo takvi pa film poseduje nekoliko zastrašujućih kadrova koji podsećaju na najefektnije zombi filmove/serije ovoga veka. Verujemo da će vam škrgutanje drobljenje zuba zombija biti jedan od najjezivijih zvukova koje ste čuli u poslednje vreme ali takvih kadrova nema mnogo jer snimanje akcionog filma koji je prepun napetih kadrova ovde ni u jednom trenutku nije bio u planu. Autor ovog filma je imao potrebu da nam servira još jedno u moru ostvarenja koja se bave bolom, tretiranjem gubitaka, percipiranjem propuštenih životnih šansi i tugom zbog nekih postupaka ili pogrešnih izbora. Autor filma je iz nekog razloga imao potrebu da nam sve to prikaže kroz vizuru jedne žene, što uvek pozdravljamo jer je mnogo lepše na ekranu gledati ženu nego muškarca, ali samim tim i kroz ženske teme, ženski način razmišljanja i tipične savremene holivudske poruke o povređenoj supruzi, ženi koja je dominantna, odlučna, hrabra a ne preza ni od čega i po cenu usputnih žrtava želi sve da reši kako ona proceni i kada ona proceni...

Nažalost po We Bury the Dead sama priča i motivacije likova u dobroj meri ruiniraju sve ono što je dobro kada je prikazani sprženi svet u pitanju. Ideja autora da jedna žena pod ovim okolnostima i u ovom svetu koji funkcioniše pod viđenim pravilima traži svog supruga je naprosto nerealna i budalasta jer ko bi rizikovao svoj život (i od zombija, i od opasnih ljudi i od naoružane vojske) kako bi pronašao svog bližnjeg koji je gotovo sigurno spržen do smrti a ukoliko nije i baš ima „sreće” i nađe se u jednom promilu „odabranih” – postaće zombi (nešto kasnije i agresivni)... Nama je ovakva motivacija bila izuzetno problematična i šuplja, baš kao i neke druge pojave u središnjici (težnje vojnika koji je izgubio trudnu suprugu) ili one koje vidimo u samoj završnici. U dosta navrata primećujemo kako je autor filma žrtvovao logiku i uverljivost na račun simbolike pa mislimo da ukoliko želite da vam se ovaj film dopadne bolje da ne postavljate apsolutno nikakva pitanja. Film ne istražuje dovoljno duboko neke originalne ideje koje je sam zasejao pa sve deluje prilično nedorečeno, baš kao što smo nedavno tvrdili i za jedan potcenjen film. Dosta stvari ostaje nejasno i u magli, poput ponašanja zombija koji napadaju ljude ali nikada sa vidljivim rezultatom: da li oni teže da izgrizu žrtve (ukoliko im je još uvek ostalo zuba) – veliko je pitanje...

Kao i veliki broj savremenih (zombi) horor filmova i We Bury the Dead je emocionalna drama o gubitku i to može biti njegov najveći problem. Ovo nije zombi film kakav verovatno očekujete ukoliko preferirate akciju ali ukoliko cenite spore horore koji su bazirani na jednom karakteru i potenciraju simboliku ovo vam može biti vrlo pozitivno iskustvo...

+ zanimljivo, zastrašujuće i veoma realno postavljen svet
+ vrlo jeziv i uznemirujući izgled nastradalih i probuđenih
+ nekoliko potresnih momenata; fotografija, zvukovi i muzika
— sumnjive motivacije glavnog karaktera u datim okolnostima
— više neguje simboliku od realnosti; neiskorišten potencijal
 
Ocena: 6/10