HOROR FILMOVI (I SF)

Found footage je nekoć bio veoma popularan žanr ali je nakon skoro dve decenije besomučne ekspoatacije gotovo zamro, sa tek povremenim trzajima, skoro na granici kliničke smrti... Međutim, u poslednje vreme se sporadično pojavljuju predstavnici ovakvih horora a jedan od njih je i Bodycam, najnoviji film Brandona Christensena (Night of the Reaper, Still/Born, Z). Nažalost, u pitanju je ostvarenje koje sadrži sve one tipične probleme zbog kojih smo i omrzli FF filmove...

Film prati dvojicu policajaca (ako vam je bitan podatak igraju ih Jaime M. Callica i Sean Rogerson) koji reaguju na poziv iz svoje centrale da je u toku nekakva porodična svađa u sumnjivom delu grada. Oni svojim automobilom dolaze na lice mesta, probijaju se kroz horde narkomana kojih je puna ulica i ulaze u kuću iz koje se čuju ženski urlici ali situacija veoma brzo postaje izuzetno napeta i haotična. U nejasnoj i tenzičnoj situaciji koja je izbila u podrumu jedan od policajaca ubija nepoznatog muškarca i njegovu bebu a onda se u nedostatku boljih opcija odlučuje za – zataškavanje zločina. Njegov kolega ne uspeva da se snađe u datoj situaciji pa nevoljno (čitaj: prećutno) pristaje na ovaj scenario, nesvestan da iz ove situacije niko ne može izaći kao pobednik... Zataškavanje u filmovima nikada ne uspeva a u ovom slučaju policajci odmah po smišljanju „dobitnog” plana upadaju u pravu noćnu moru jer shvataju da ih osim kamera koje nose na reverima (bodycam) nadgleda nešto mnogo strašnije od zakona... Oni pokušavaju hakovati svoje policijske kamere i obrisati zabeležene tragove zločina koji su izvršili ali nailaze na nešto mnogo zlokobnije i opasnije...

Found footage žanr oduvek karakterišu snimci sa raznih kamera, a najčešće sa onih koje nose glavni likovi, pa je tako i u ovom slučaju. Razlog snimanja je inteligentno pronađen u već pomenutim bodycam kamerama koje oba policajca nose na sebi i to su materijali koje ovde najčešće posmatramo i koji su u „prvom licu”, s obzirom na to da se dotične nalaze tik ispod njihovih njuški. Da bi se izbegla monotonija autor filma je ubacio i druge zapise od kojih najčešće gledamo onaj iz policijskog automobila, sa kamere koja se nalazi na vetrobranskom staklu i koja snima ka napred ali i prema vozaču. Naravno da je kompletan film (izuzev kadrova iz automobila) sniman ručno, naravno da je korišćena kamera bez stativa koja se neprestano trese ali upravo ta i takva kamera zna da stvori izuzetnu napetost, pogotovo tokom policijskog pretraživanja prostorija. Ovoga kao da je bio svestan i sam autor filma pa nam pomenute kadrove servira češće nego one horor. Kao i u gotovo svakom found footage horor filmu u kojem gledamo navodno pronađeni autentični snimak i ovde na samom početku znamo sudbinu glavnih likova a sasvim očekivano je da posmatramo i čitav niz raznoraznih smetnji na slici. Očekivano je i nedugo trajanje filma od tek 75 minuta...

Međutim, iako Bodycam za današnje filmske standarde ne traje dugo gledalac ima utisak da je i tih 75 minuta previše. Nakon odličnog početka, pomalo nestandardnih centralnih likova za jedan ovakav film i nekoliko napetih pretraživanja kuća posmatramo pokušaj zataškavanja ubistva a nakon toga Bodycam pada u sunovrat i gubi se negde u sopstvenim šumovima u slici... Film poseduje veoma nejasnu i zbrkanu radnju, gde prosečan gledalac neće znati ni ko pije ni ko plaća, a ono što je posebno fatalno imajući u vidu žanr kojem pripada – gluma nije previše ubedljiva, dijalozi su još slabiji i kompletan Bodycam ne deluje kao nešto što je potencijalno moguće u bilo kojem svom delu, čak i ukoliko imamo afiniteta ka paranormalnim stvarima. Nagledali smo se u prošlosti kojekakvih found footage horor filmova u kojima klinci idu u napuštene bolnice, ispod Pariza i kojekuda i možemo reći da je ovo jedan od slabih predstavnika koji čak i ljubiteljima podžanra nema mnogo toga da ponudi. U završnici vidimo nekoliko zanimljivih specijalnih efekata, vidimo vrlo predvidljivo finale, gledamo neubedljive i nejasne sporedne likove, potpuno nerezonsko ponašanje policajaca i veliku dozu repetitivnosti: naprosto, isti tip kadrova i haotičnih scena se ponavlja iznova i iznova.

Bodycam je teško preporučiti bilo kome, čak i ljubiteljima filmova sa ovakvom karakterističnom kamerom. On u sebi poseduje 15-ak minuta zanimljivog materijala dok je ostatak ispod proseka pa bismo ga najlakše uporedili sa nekom prosečnom „epizodom” ionako nejakog V/H/S horor serijala. Da ne bude zabune – i te kako mislimo da ovaj podžanr horor filmova treba da postoji i da (još uvek) ima šta da ponudi ali takođe mislimo da autori treba više pažnje da posvete centralnoj priči umesto što troše vreme i resurse kako bi nam dočarali realne smetnje na slici.

+ nekoliko napetih scena tokom pretrage kuća
+ zaplet sa dva policajca u glavnim ulogama
— veoma konfuzan, nedorečen i repetitivan film
— nema odgovora oko zapleta a kamoli raspleta
— neubedljivost; ne deluje kao autentični materijal

Ocena: 4/10