HOROR FILMOVI (I SF)

Honey Bunch verovatno neće postići veći uspeh ali se može preporučiti svim gledaocima koji vole neobične pa čak i originalne filmove... Ukoliko bismo morali da ga žanrovski etiketiramo rekli bismo da je u pitanju prvenstveno indie drama sa psihološkim elementima ali začinjena body hororom, trilerom, misterijom, naučnom fantastikom i svim drugim žanrovima koji su nabrojani na IMDb stranici filma, osim komedije (nije nam jasno zašto je taj žanr naveden jer film nema ama baš ništa komično u sebi, čak naprotiv)...

Nakon saobraćajne nesreće i određenog perioda u komi žena po imenu Diana (Grace Glowicki) se budi iz tog stanja ali sa velikim gubitkom pamćenja. Njen suprug Homer (Ben Petrie) je u bolnici gde je Diana bila na lečenju doznao za izvesnu kliniku koja može pomoći pojedincima da im se vrate sećanja pa ugovara (čitaj: plaća) ženinu rehabilitaciju i odvozi je u kanadsku nedođiju gde oboje odsedaju u velikom starom zdanju koje više deluje kao nekakav hotel nego medicinska ustanova... Tu će se narednih dana Diana prepustiti određenim tretmanima jer ova klinika sprovodi nekakav eksperimentalni način vraćanja pamćenja, medicinski nepriznat, ali koji po rečima njegovih osnivača i te kako daje rezultate. Lečenje se sastoji od svakodnevnih fizičkih vežbi ali i nekakve hipnotišuće svetlosne stimulacije usled koje bi neki pojedinci definitivno dobili epileptične napade. Ipak, pomenuti tretmani daju rezultate pa se Diana zaista počinje prisećati raznih detalja iz svog ranijeg života, kako iz dalje prošlosti tako i one koja je neposredno prethodila saobraćajnoj nesreći. Međutim, istovremeno sa pomenutim poboljšanjima ona počinje da oseća i određene „nuspojave”: kako joj se memorija bude vraćala ona će sve više gubiti sposobnost da razluči šta je stvarnost a šta košmar pa će sve češće videti jezive i zastrašujuće scene...

Honey Bunch je ostvarenje koje se mnogo više bazira na odnosima dva centralna lika, Diane i Homera, i na njihovoj psihologiji nego na klasičnom hororu. Ovo je jedna jaka ljubavna priča u čijem fokusu je vezivanje dvoje mladih ljudi i zavetovanje na doživotnu ljubav ali čija idila je narušena saobraćajnim akcidentom koji uzrokuje bezbroj problema i dilema... Film se posebno bavi prirodom braka, slepom odanošću i cenom koju je za to potrebno platiti kao i da li je sve to uopšte izvodljivo, da li je moguće zadržati nekadašnju iskru ljubavi, poverenje iz mladosti i bezuslovnu posvećenost prema partneru čak i kada prođe dosta vremena a nastupe teški periodi, bolest i starost... U ovom aspektu film je zaista brutalno direktan, ozbiljan i veoma težak, postavlja direktna pitanja na način koji do sada niste čuli a u nekom trenutku će dodatno dobiti na težini jer sve prerasta u priču o gubitku i načinu na koji se čovek suočava sa njim... Film se ne zaustavlja isključivo na ljubavnim parovima, iako su oni prvenstveno u centru pažnje, već prikazuje i rodbinske a osim raznih tema koje će naterati gledaoca na razmišljanje Honey Bunch poseduje i teške moralne dileme... Sve ovo skupa čini da film bude prilično težak i uznemirujuć, čak i u prvoj polovini, dok na ekranu ne vidimo mnoštvo horor elemenata.

Na prvi pogled odluka autora da smesti svoj film u sedamdesete nema prevelikog značaja ali mislimo da je ovo zaista pun pogodak. Film na izuzetno uspešan način dočarava hipnotišuću atmosferu tog perioda, ili bolje reći – filmova koji su snimani u toj deceniji. Ovde je estetika zaista neverovatna: režiser je (naravno, uz pomoć scenografa, šminkera i osoba zaduženih za frizure) uspeo da stvori atmosferu koja deluje zaista retro, veoma nostalgično i nadasve autentično pa gledalac zaista ima utisak kao da posmatra jedan stari film. Fotografija je zrnasta, paleta boja je specifična, svi detalji kao da zbilja potiču iz tog perioda a stvari idu tako daleko da se čak koriste zastarele kretnje kamerom, kako se to radilo nekada a što danas više ne viđamo u filmovima. Kada je vizuelni identitet ovog filma u pitanju i kada je u pitanju uspešnost dočaravanja datog vremenskog perioda – Honey Bunch zaslužuje najvišu ocenu, koju dodatno podebljavamo kada imamo u vidu kojeg produkcionog ranga je ovo ostvarenje. Honey Bunch je izričiti primer kako prikaz vremenskog perioda ne zavisi od količine novca a mi svakom visokobudžetnom filmu čija se radnja dešava u daljoj prošlosti savetujemo da pogleda ovo ostvarenje jer će iz njega dosta naučiti...

Ovo je i ostvarenje koje sadrži brojne detalje pa treba obratiti pažnju na mnoge stvari koje se u prvi mah ne čine tako značajnim, poput brojnih pesmica koje se čuju u pozadini. Takođe, osim muzike stvar koja dodatno podiže atmosferu filma je ambijent u kojem se sve odigrava. Odavno nismo gledali lepši film, koji se odigrava na zaista prelepoj i bajkovitoj periferiji, usred prirode, guste zelene šume koja najednom prerasta u liticu ispod koje teče zaglušujuća i opasna hladna reka prošarana stenama... Film karakteriše i opipljiva hemija između dvoje glavnih glumaca a zanimljivo je da su oni bračni partneri i u stvarnom životu! Pohvalili bismo i posvećenost autora ovog filma i njegove glavne glumice budući da su ovom projektu pristupili veoma ozbiljno. Grace Glowicki, koja igra Dianu, je čak tri sedmice provela u izolaciji kako bi postigla određeni stepen socijalne anksioznosti i usporenosti u reakcijama, što je ključno za lik koji pati od gubitka pamćenja i trauma. Ne treba zanemariti ni njen glumački talenat koji se najviše vidi u završnici filma ali ni talenat čoveka koji je odgovoran za specijalne efekte. Iako u nekim momentima Honey Bunch deluje kao niskobudžetno ostvarenje neki efekti u završnici su vrlo jezivi i izazivaju nelagodu...

Naravno, stvari nisu idealne pa smo primetili da je u nekim momentima priča nešto konfuznija, sporija i da poseduje određene rupe koje nisu dovoljno pojašnjene. Upravo zbog ovog poslednjeg može se učiniti da Honey Bunch nije dobro povezan ili da film daje prednost atmosferi i simbolici nad jasnom pričom. Ipak, i pored određenih zamerki film ocenjujemo pozitivnom ocenom i preporučujemo ga manjem krugu gledalaca, onima koji ne traže akciju ili horor po svaku cenu već nešto težu priču koja se bavi ozbiljnim temama i koja je zapakovana u formu body horor retro futurizma.

+ film koji se bavi ozbiljnim temama i moralnim dilemama
+ izuzetno uverljivo dočaran period 70-ih; odlična atmosfera
+ Grace Glowicki u ulozi Diane; lokacija; muzika; efekti  
— poseduje određene rupe koje nisu dovoljno pojašnjene
— povremeno zna biti konfuzan; sporost u nekim delovima
 
Ocena: 7/10