HOROR FILMOVI (I SF)

Exit 8 je psihološka triler horor misterija koja je nastala na osnovu istoimene video igre iz 2023. godine. Iako je indie naslov od pre dve godine poprilično kratak (igra se mogla završiti za svega 15-ak minuta), a čak i ne spada u toliko popularan i komercijalan žanr (walking simulator), uspeo je da postane viralni fenomen zbog svoje jednostavne ali efektne priče, različitih načina odmotavanja, jake misterije i brojnih horor momenata...

Evo o čemu se ovde radi: priča prati jednog čoveka koji se sasvim običnog jutra uputio na posao kroz stanicu metroa. Hodajući kroz delove stanice koje svako jutro posećuje on se našao u čudu kada se jedan hodnik, onaj koji vodi ka izlazu 8, pokazao beskonačnim, tačnije – ponavljajućim u nedogled! Čovek je bukvalno zarobljen u hodniku koji se sa istim detaljima i pojavama ponavlja iznova i iznova ali onda počinje da shvata da ova apsurdna i zastrašujuća situacija ima neka svoja pravila. Naime, uputstvo na zidu govori kako ovaj hodnik poseduje određene anomalije koje čovek mora otkriti; ukoliko u svom prolasku kroz hodnik on bude primetio nešto nepredviđeno, zastrašujuće, neku čudnu i uznemirujuću promenu, nešto što se razlikuje od prethodnog prolaska hodnikom, on se istog trenutka mora okrenuti i vratiti nazad što bi trebalo rezultovati „dobijanjem poena” (umesto na nultom nivou metroa nalaziće se na +1, a cilj je doći do, naravno, osmog na kojem je izlaz). Ukoliko, pak, hodnik ne poseduje anomalije (i to je jedna od mogućnosti) čovek mora nastaviti pravo što će takođe dovesti do dolaska na viši nivo. Ako i u jednom i u drugom slučaju napravi pogrešnu procenu broj dostignutog nivoa se resetuje a on će morati ponovo krenuti od nule, ponovo otkrivajući da li hodnik ima ili nema anomalije, ovaj put pažljivije ali na granici živaca, snage i dobrano poljuljane psihe...  

Exit 8 je veoma minimalistički fim, sa tek nekoliko likova koji se nalaze na ograničenom prostoru. Taj i takav prostor jednog istog beskonačnog hodnika vizuelno deluje monotono i hladno ali to je za jedan ovakav film veliki plus: hodnik je klaustrofobičan i sterilan a u kasnijoj fazi filma zastrašujući u svom istovetnom ponavljanju i sa konstantnom atmosferom kako nešto sa njim nije u redu. Gledaoci skupa sa čovekom koji se našao zarobljen u hodniku zagledaju svaki njegov pedalj (postere, kvake, pločice, otvore za ventilaciju, natpise...), trude se da uoče razlike kao da igraju istoimenu video igru a film ih indirektno ali konstantno tera na to. Promene koje svi skupa uočavamo su ponekad vidljive na prvu loptu dok su neretko vrlo skrivene i skoro na granici omraženog pixel huntinga u kompjuterskim P&C avanturama. Hodnik koji se nalazi duboko pod zemljom, koji (naravno) nema prozora ali ni očiglednog načina za napuštanje izaziva snažan utisak klaustrofobije ali i dezorijentacije jer glavni akter često ima dilemu da li da nastavi napred ili se vrati odakle je došao, dakle, ima nesigurnost da li je primetio anomaliju ili mu se od brojnih prolazaka kroz istu lokaciju zamutila svest i nije dobro obratio pažnju na neki detalj. Vidimo i psihičke lomove čoveka koji u ovoj situaciji jesu logični ali su nam se u početku činili pomalo nagli, kao da su nastupili nakon suviše kratkog perioda.

Priča koju posmatramo koliko god delovala jednostavno je zanimljiva, napeta i uzbudljiva, sastoji se od zavidnog broja neočekivanih situacija a karakteriše je i određeni broj horor momenata i jump scareova. Priča je u odnosu na igru (koja se dešavala isključivo u hodniku) uspešno razvučena na jednoiposatnu minutažu a ubačeni su kadrovi koji se događaju u vozu metroa, određeni flashbackovi, kadrovi u kojima drugi likovi uzimaju centralnu rolu te scene sa trudnom devojkom glavnog junaka. Apsolutno je razumljivo zašto je film proširen ovim kadrovima, naprosto zbog toga što je igra bila suviše kratka i vizuelno previše monotona za jedan celovečernji bioskopski film, ali ne možemo reći da su nam se momenti sa čovekovom devojkom previše dopali. Oni jesu uspešni kada je u pitanju razbijanje vizuelne monotonije, pa čak i kada kontrast između lepog perioda života i ovoga koji se trenutno događa čoveku dodatno pojačava užas u kojem se našao, ali nam jednostavno nije legla još jedna priča o krivici, strahu od odgovornosti i društvenoj ravnodušnosti savremenog čoveka koji je zarobljen u svojoj sebičnosti i virtuelnom svetu. Poruke koje je film imao potrebu poslati su svakako tačne i potrebne ali definitivno čine nezanimljiviji segment Exit 8 i letdown u odnosu na misteriju u vezi anomalija.

Postoji priča da je u pozadini filma sakriveno preko 50 sitnih anomalija koje prosečan gledalac ne primeti na prvo gledanje a, naravno, nije ih primetio ni glavni lik koji se fokusirao na neke krupnije. Ovo je potencijalni razlog da se film pogleda ponovo jer je u pitanju zaista dobro ostvarenje za, naravno, odabranu publiku koja voli ovakve minimalističke filmove ili koji su upoznati sa istoimenom video igrom. Za razliku od većine dugometražnih ostvarenja koja su nastala na osnovu kompjuterskih igara Exit 8 je definitivno uspešan filmski proizvod a to ne potvrđuju samo ocene na brojnim filmskim sajtovima već i dobra zarada na japanskim bioskopskim blagajnama. Da li nam se to u budućnosti smeši film Platform 8, kako se zove sequel video igre? Mi bismo itekako voleli...

+ minimalistički film u izolovanom i klaustrofobičnom ambijentu
+ jednostavna, zanimljiva, napeta, nepredvidljiva i uzbudljiva priča
+ nekoliko efektnih horor momenata; audio dizajn; uspešna proširenja
— patetične i suvišne scene sa trudnom devojkom glavnog junaka
— poneki nejasni momenti; neki suvišni detalji (astma glavnog lika)
 
Ocena: 7/10