HOROR FILMOVI (I SF)

Dead by Dawn se često naziva prvim poljskim giallo slasherom dok bismo ga mi nazvali – ubedljivo najslabijim horor ostvarenjem koji smo pogledali ove godine. Film je žanrovski svrstan među natprirodne satanističko-umetničke slashere ali treba da znate kako osim konfuzne žanrovske odrednice njega karakteriše i opšta haotičnost, neuverljivost i nezanimljivost, što je posebno razočaravajuće ukoliko imamo u vidu specifičnu i može se reći originalnu masku na posteru filma.

Dead by Dawn je jedan od onih horor filmova koji se odigravaju u teatru. Tu tokom jedne kišne božićne noći dolazi nekolicina glumaca kako bi pod vođstvom strogog ali ambicioznog režisera uvežbala tešku horor predstavu čuvenog Heissenhoffa, a čija premijera se ima odigrati veoma brzo. Stoga ekipa mora zapeti istog trenutka, bez obzira što je olujna praznična noć i što je u zgradi teatra nestalo električne energije, kako bi što pre uvežbali sve scene i koreografiju (!) ali to, nažalost, nije sve kada su u pitanju problemi: jedan od otežavajućih faktora je i to što po objektu dejstvuje maskirani krvolok, onaj isti mnogookati ubica sa postera, koji ubrzano slashuje sve na koje naiđe, od portira pa nadalje. I dok gledaoci razmišljaju kako pomenuti krvnik uopšte vidi kroz "thousand-eye" masku on ekipu na sceni temeljno smanjuje ostavljajući za sobom potoke krvi, odsečenih udova, razlupanih lobanja i drugih nusprodukta teatarske umetnosti... Nastaje jurnjava po sceni, drugim prostorijama teatra i raznim nivoima zgrade a svaki gledalac već vrlo dobro zna da u sličnim filmovima pobednik može biti samo jedan, i to ne onaj koji nosi famoznu masku sa ‘iljadu očiju. Ipak, reč „pobednik” ovde shvatite uslovno jer se niko na kraju filma neće radovati, a ponajmanje ne gledalac koji će se pitati gde je izgubio 87 minuta...

Jedna od retkih pozitivnih strana filma je lokacija. Zatvoren i mračni teatar, atmosfera noći i oluja koja neprestano traje (iako se ona zapravo ne čuje i ne vidi definitivno se oseća) doprinose tome da gledalac zaista ima utisak kako su likovi zarobljeni u jednoj „životnoj predstavi” iz koje izlaska nema. Ova svojevrsna noćna mora na sceni pozorišta poseduje veoma brutalna ubistva koja karakterišu komadanja tela i hektolitri krvi koja neprirodno šiklja u svim pravcima a rekli bismo da su za potrebe ovog filma upotrebljeni praktični specijalni efekti sa povremeno animiranom krvlju. Ubistva iako atraktivna nisu dobro raspoređena pa dok prvo vidimo još u uvodu filma na drugo moramo čekati suviše dugo. Nakon njega ostala ubistva se ređaju kao na pokretnoj traci ne dopuštajući autoru da stvori gotovo bilo kakvu tenziju koja bi im prethodila a sve iz razloga što žuri da nam u devedeset minuta ispriča barem dve priče, onu slasher i onu okultnu. Kao da sve prethodno nije bilo dovoljno, vidimo pokušaje implementacije nekakvog metanarativa koji ocenjujemo neuspešnim a vidimo i uplive drugih podžanrova gde nijedan nije ubačen sa uspehom ili sa prekom potrebom. S obzirom na to da je ovo debitantski film Dawida Torronea cenimo kako je imao prevelike početničke apetite a njegov Dead by Dawn ćemo uporediti sa prvim mačićima...

Gore pomenuta brutalna ubistva, specijalni efekti i originalna maska ubice su jedini aduti ovog filma ali, nažalost, umesto da insistira na takvoj vrsti zabave za gledaoce (čitaj: slasher zabave), pa i da obogati film dodatnim likovima koji bi killeru poslužili kao topovsko meso autor je odlučio da Dead by Dawn oboji paranormalnom notom koja zaista nikome nije bila potrebna. Nešto što počinje kao klasičan slasher u kojem maskirani ubica kasapi članove pozorišne ekipe prerasta u seriju rituala, famoznih vizija, rođenja zla, zaposedanja tela i čitav niz drugih supernatural elemenata koji se naprosto ne slažu dobro sa jednim slasherom. Povremeno svedočimo izuzetnoj narativnoj konfuziji, ponekad primećujemo da autorov stil odnosi prevagu nad pričom a u nekim apstraktnim i halucinogenim kadrovima se nismo mogli oteti utisku da ih je osmislio neko pod dejstvom psihoaktivnih supstanci. Ovi kadrovi se umnožavaju kako se film približava svom kraju a priča postaje sve konfuznija i neverovatnija. Likovi koje posmatramo (uglavnom su to glumci, režiser, domar i ubica) su veoma površni i nezanimljivi a kao takvi se savršeno dobro uklapaju u nezanimljivu i dosadnjikavu radnju filma. Ovde nema ni final girl niti bilo kakvog glavnog junaka: svi koje vidimo su apsolutno nebitni i kao takvi mogu (i treba) da budu ubijeni od strane mnogookog.

Kao i obično kada se mnogo hoće i mnogo započne, a uz to se izmiksuju neprirodni žanrovi, rezultat je neubedljiv, slab, konfuzan iako je svakako bilo potencijala da bude makar prosečan. Dead by Dawn ne preporučujemo za gledanje osim ukoliko ste celog života žudeli za jednim stilizovanim i umetničkim okultnim slasherom... 

+ nekoliko veoma brutalnih ubistava
+ originalna maska ubice; lokacija
— vrlo nezanimljiva i konfuzna priča
— veoma neprirodan miks žanrova
— likovi i dijalozi; suviše umetnički

Ocena: 3/10