HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: David Gordon Green

Čekanju je došao kraj, mada na Halloween Ends nije trebalo toliko čekati kao na prethodni, središnji deo trilogije. Uglavnom, završno poglavlje najnovije trilogije o Michaelu Myersu je tu (tačnije tetralogije, jer se u ovu vremensku liniju ubraja i original iz 1978. godine) ali su utisci nakon njegovog gledanja uglavnom negativni a fanovi mahom razočarani viđenim. Zašto je to tako pročitajte u nastavku ovog podužeg opisa...

U negativne komentare diljem interneta nismo poverovali ali da nešto kod Halloween Ends neće biti u redu primetili smo već tokom uvodne špice gde je naslov filma plave boje, za razliku od dva prethodnika. Boja titla podseća na „nesrećni” i od velikog dela fanova nepriznajući Halloween III: Season of the Witch. Ali, mnogo bitnije od boje je što su kao scenaristi Endsa potpisane čak četiri (!) osobe, što je, priznaćete, veliki broj ljudi čak i za grupni seks a kamoli za jedan scenario ne mnogo komplikovanog i dubokog filma koji već ima jasno definisane likove i njihove osobine, zadate su mu smernice a i unapred mu je najavljeno akciono finale tj. finalni obračun starih znanaca. Film je naprosto finalno poglavlje davno započete priče, poslednja trećina radnje iz 2018. godine, i toplu vodu nije bilo potrebno izmišljati. Ništa od toga nismo dobili, ili zapravo – veoma malo: radnja filma počinje godinu dana posle Halloween Kills i prikazuje jednog muškog bebisitera po imenu Corey kako muku muči čuvajući jednog iritantnog klinca. Mali je rešio da propisno prestraši svog noćnog staratelja pa ga zaključava u jednu od bezbroj soba a čitava smicalica se završila nesrećnim slučajem u kojem klinac gubi život a Corey biva optužen za njegovu smrt. Tri godine kasnije Corey je uveliko na slobodi ali gledaoci nemaju pojma zašto je to tako. Naša pretpostavka je da je u pitanju nedostatak dokaza ili je naprosto zaključeno da mladić nije ni kriv za pogibiju klinca kojeg je čuvao...

Ipak, u njegovu nevinost ne veruju meštani Haddonfielda pa šikaniraju i proklinju mladića na svakom koraku, mrzeći ga više nego krvoloka koji im je pobio pola sela... Pitate se kakve veze ima famozni Corey sa celom Halloween storijom? Pa, njega je naša Laurie sasvim slučajno srela ispred jedne benziske pumpe i spasila ga od nekakvih maloletnih delikvenata koji se po ceo dan vozikaju gradićem u svom kabrioletu... Nakon toga se desilo i to da je Allyson videla Coreya i zaljubila se na prvi pogled! Ceo ljubavni zaplet deluje neubedljivije nego finale Halloween Kills, kada višestruko ranjeni Michael sam samcijat razbaca i izmasakrira tri tuceta dobro naoružanih ljudi a onda netragom nestane... I pored svega, nadalje gledamo famoznu ljubavnu romansu sa tek tu i tamo elementima koji razbijaju tu bljutavu i neuverljivu monotoniju. Kada ga oni isti klinci iz kabrioleta ponovo napadnu Corey pada sa mosta, nedaleko od kanalizacije i naizgled ne daje znake života... Klinci beže a on završava uvučen u kanalizaciju... I opet, pitate se, kakve sve to veze ima sa dva prethodna filma i gde je u svemu tome Myers? Pa, već sam fokus na kanalizacione cevi koji vidimo u početku filma vam može dati odgovor na to pitanje a mi vam nećemo dalje otkrivati pojedinosti priče jer nam svakako ne biste ni verovali: ovaj film naprosto morate pogledati ukoliko ste Halloween fan jer ukoliko vam ga neko prepriča mislićete da vas zeza (da ne upotrebimo neku težu reč).

Myers se pojavljuje dosta kasno u filmu a i nadalje ne dobija minutažu koju zaslužuje i koju gledaoci očekuju. Tek tu i tamo vidimo njegova slashovanja ali je on ukupno gledajući bleda senka onog Myersa kojeg smo videli u dva prethodnika. Između njegovih ubistava gledamo (naravno) ljubavnu priču Coreya i Allyson, gledamo njihove nezanimljive dogodovštine, njene dane koje provodi na poslu a zatim i svakodnevni život Laurie koji je sve samo ne očekivan. Ništa od onoga što gledamo ne deluje logično ili razumno, ni to što Laurie nema nijedan komad oružja u kući (nakon onakvog arsenala iz 2018.) iako veoma dobro zna da je Michael još uvek živ a verovatno u blizini, ni to što Allyson muva potpuno nezainteresovanog antipatičnog klinca koga mrzi ceo grad. Zanimljivo je kako su autori uspeli da naprave film gde nijedan kadar ne deluje životno i nijedno ponašanje bilo kog lika realno, bio on glavni ili spredni karakter. Obzirom da smo neposredno pre gledanja ovog filma pogledali i dva prethdonika moramo izneti mišljenje da su oni ako ih poredimo sa ovim filmom – za Oscara a da su svi stari likovi koje ovde vidimo dobrano nazadovali i da su svi odreda postali svoje karikature koje samo izdaleka podsećaju na one ljude koje smo nekada poznavali na filmskom platnu ili ekranima. Zašto je to tako – teško je reći, ali je sasvim očigledno da je neko od četvoro potpisanih scenarista vukao u pravcu komedije i to se jasno vidi po nekom scenama tokom prve polovine filma.

S druge strane, tokom prve polovine filma (pa i kasnije ali naročito u prvih sat vremena) gledalac skoro i da nema utisak da gleda jedan Halloween film. Horor atmosfere gotovo i da nema, jesenja atmosfera je prisutna samo u tragovima a specifične žute boje (bundeve, opalo lišće, praznik) ni ne vidimo, kao što veoma slabo čujemo i poznatu Carpenterovu melodiju (možda mu nisu platili dovoljno?). Dok Corey vozika svoj stari motor po selu a Allyson seče vene za njim i Laurie peče kolače gledalac se pita kako je moguće da su autori mislili da je ovo upravo onakvo epsko finale kakvo su verni gledaoci očekivali i nakon toliko godina zaslužili... U drugoj polovini filma postoji nekakva dinamika, ne uvek najlogičnija i najuspelija, ali makar se nešto dešava, tu je konačno i Michael a tu su i (konačno) ubistva. Ubistva su mnogo slabija nego u prethodnicima, ne samo iz razloga što ih nema u tolikom broju već i zbog toga što se polovina njih dešava van ekrana a ono što vidimo – već smo videli više puta do sada (ubadanje nožekanjom kroz žrtvu i njeno kačenje o zid). Ne treba preskočiti ni ona izuzetno glupa i nerealna ubistva (ubistvo u kanalizaciji) kao ni scene u kojima se iz nekog razloga preteruje čime se film gura ka horor komediji (ubistvo u radio stanici). Specijalni efekti tokom brutalnih scena su korektni ali se gledalac ne može oteti utisku da je film nazadovao i na ovom polju kao i na svim drugim.

Zadnjih 20-tak minuta su neprirodno slepljeni na dotadašnji film a most koji povezuje dotadašnju radnju u pomenuto finale je veoma klimav i samo što ne padne... Ipak, to finale je jedna od retkih svetlih tačaka Endsa iako se nakon onako eksplozivnog završetka prethodnika u Ends očekivala neka mnogo epskija i spektakularnija bitka između dva višedecenijski glavna lika. U svakom slučaju, gledaoci će nakon gledanja ovog filma ostati uglavnom nezadovoljni a može se reći čak i prevareni. Umesto da autori dovrše ono što su zakuvali u dva prethodnika i što su servirali gledacima u vrlo dobrih 210 minuta oni su nas počastili nečim što se ni tematski ni stilski ne uklapa u ono što je prethodilo. Autori su iz nepoznatog razloga gotovo sve rešili da promene pa su tako ruinirali i samog “boogeymana”, kako se Michael u ovom mini serijalu često naziva, prikazujući nam ga kao ostarelog, izranjavljenog i slabog ex-monstruma, koga i jedan antipatični klinac može da obali na zemlju i ukrade mu masku. Halloween Ends zbog svega ovoga deluje kao neki spin-off originalnog serijala ali snimljen u pogrešno vreme a objavljen u još pogrešnije... Ipak, ne treba u ovom fijaksu preskočiti ni krivicu gledalaca/fanova koji su svojim hejtovanjem Killsa naprosto naterali autore da pod pritiskom snime nešto novo i po svaku cenu. I sami osećamo deo odgovornosti zbog toga pa smo i zato podigli ocenu prethodnicima nakon drugog i trećeg gledanja.  

Bilo kako bilo Halloween Ends završava ovu novu priču o Myersu na nekakav način, što ne znači da nisu ostavljeni elementi koji mogu da proizvedu dalje sequele. Osim potencijalno nezgodnog ali uvek mogućeg oživljavanja mrtvaca ovde imamo još dva elementa koji u nekom trenutku mogu da proizvedu dalje nastavljanje serijala što u principu ne pozdravljamo. Mislimo da Halloween treba i dalje da živi u nekoj formi ali možda u formi serije ili eventualnog reboota koji mora da zanemari ne samo prethodne nastavke franšize već i sam original. Blumhouse je ostao bez filmskih prava na dalju eksploataciju Halloweena a novim/starim vlasnicima savetujemo da malo odmore, makar 4-5 godina, a onda angažuju pre svega kvalitetne scenariste; za režisere će lako... Što se tiče Ends – njega nemamo želju da ponovo pogledamo, osim možda zadnjih 20-tak minuta. Njih ćemo dodati prethodnicima kada se narednih Noći veštica budemo odvažili na gledanje H 2018 i H Kills.

+ poslednjih dvadesetak minuta filma
+ Laurie Strode; odlična poruka filma
— film skoro ne deluje kao Halloween
— Corey i sve oko njega je promašaj
— scenario; likovi; ubistva; komičnost
 
Ocena: 3/10