Režija: Eduardo Sánchez
Uloge: Gretchen Lodge, Johnny Lewis, Alexandra Holden
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1707392/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=-JXnv9YZrcY
Pogledajte još: Sinister (2012)
Od režisera i scenariste kultnog The Blair Witch Project i nekultnog Altered stiže Lovely Molly, ako ne računamo hit prvenac verovatno njegov najbolji film. Film je inicijalno trebao da se zove The Possession ali je (srećom) taj suviše „običan“ i eksploatisan naziv promenjen u mnogo bolji naslov koji se lakše pamti.
U centru pažnje je mladi bračni par (Molly i Tim) koji se nakon found footge svadbe (a’la uvod u [Rec] 3), seli u kuću koja se nalazi na pola puta do nedođije. Naime, u pitanju je Mollyna porodična kuća u kojoj su umrli njeni roditelji a mladi par ju je delimično adaptirao, ugradio alarme i još ponešto, valjda dok se ne snađu. Alarmi su potrebni jer je Tim vozač kamiona pa Molly često ostaje više dana sama u kući, a ostanak home alone je od značaja i za priču filma. Prva tri meseca protiču u (sexu i) ljubavi a nemili događaji počinju iznebuha kada se jedne noći upali alarm koji signalizira otvaranje zadnjih vrata kuće. Molly i Tim pokušavaju da siđu ali ih neki zvukovi iz mračne kuhinje teraju da se zaključaju u sobu i pozovu policiju, nakon čijeg je uviđaja utvrđeno da je kuća - prazna. No, to je samo početak turbulentnih, mučnih i šokantnih događaja i prizora koji će dovesti do tragičnih, bizarnih i morbidnih posledica i, naravno, žrtava.
Tokom prve polovine filma gledalac ima utisak da gleda tipičan ghost story, gde neko (očigledno) otvara razna vrata, pali alarme, razgovara u praznoj sobi u „gluvo doba noći“, pali svetla i slično. Ovaj deo filma je prilično strašan i napet i baš bih voleo da vidim onoga ko bi u sred noći skupio hrabrosti da siđe u mračno prizemlje jer je alarm javio otvaranje spoljašnjih vrata (plus se čuju neki zvukovi). U predvečerje, kada Molly dođe sa posla (a Tim je na višednevnom putu) ona vidi upaljeno svetlo na spratu kuće koju je prethodno zaključala i alarmirala pa sledi napeto penjanje uz uske stepenice da bi se otkrilo da je soba (naizgled) prazna. Što se tiče napetosti, jezivosti i horora u prvoj polovini filma – ocena čista desetka. Međutim, namera autora filma nije bilo da nam serviraju (samo) priču o duhovima, već je u pitanju (ipak) psihološka horor drama o porodičnom nasilju, incestu, težini uspomena koje su revitalizovane povratkom na „mesto zločina“ i usled svega toga sunovratom ionako psihički labilne osobe, tj. Molly.
Usled svega što je pretrpela u detinjstvu (samo delić toga će se otkriti pri kraju filma) Molly je bila narkomanka a i u događajima koji slede povremeno se vraća svom starom poroku, te nije uvek najjasnije koji dođađaji su stvarni a koji proizvodi njene poremećene i/ili nadrogirane psihe. S tim u vezi ide i najveća zamerka filmu, a to je da on ne zna šta želi da bude, da li želi da bude jednostavna priča o duhovima, nešto komplikovanija „d šajning“ priča o ludilu u koje je Molly zapala ili izuzetno komplikovana priča o „težini“ porodičnog nasilja sa kojim neki (pogotovo psihički labilniji) nisu u stanju da se valjano nose. Sve od ovih varijanti mogu donekle da „piju vodu“, ali se kod svake nalazi dosta nelogičnih i neobjašnjivih stvari koje vas automatski teraju da pređete na prethodnu varijantu i smisao priče, i tako u nedogled. Recimo, završetak filma pobija poslednji spomenut smisao filma, a tokom filma posmatramo neke detalje koji nedvojbeno opovrgavaju čas jednu čas drugu varijantu. Da li je u pitanju nešto četvrto ostavljam vama da zaključite.
Ali bilo kako bilo, film je izuzetno jeziv i strašan u prvoj polovini dok u drugoj ima dosta šokantnih, morbidnih i odvratnih scena, uključujući scenu sa mrtvim jelenom koja je jedna od najodvratnjih scena koje sam gledao u poslednje vreme. Film svakako preporučujem za gledanje svim ljubiteljima horor filmova u kojima gledamo ludilo ženske osobe, ali budite pažljivi što se tiče svih detalja i scena u filmu. Ko zna, možda baš vi odgonetnete njegov pravi smisao.
0 comments:
Post a Comment