Režija: Toshikazu Nagae
Uloge: Aoi Nakamura, Noriko Aoyama,
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1728179/?ref_=fn_al_tt_2
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=hURDigyUF8s
Pogledajte još: Paranormal Activity 2 (2010)
Posle opisa Paranormal Activity 2 da se osvrnem i na japansku verziju istoga. Zapravo, zamisao autora ovog filma mi nije najjasnija: film nosi oznaku „2“ u naslovu a u većoj meri je obradio dešavanja iz Paranormal Activity prvenca, naravno na azijski nači, pa sad, kome se svidi – svidi.
Za one koji su gledali ovaj serijal znaju šta mogu očekivati. Kompletna radnja filma smeštena je u jednu kuću i prati dvoje protagonosta: brata i sestru, kao pandane mladom paru iz američke verzije. Sestra je doživela saobraćajnu nesreću u Americi pa je sa slomljenim nogama prikovana za postelju i kolica, dok brat snima kamerama okolo i naokolo nakon što su se jednog dana kolica sama od sebe pokrenula. Događaji se ređaju po (skoro) već viđenoj hronologiji i sa već viđenim rastućim intenzitetom, počevši od zvukova hodanja po spratu, preko otvaranja vrata pa do događaja sa mnogo tragičnijim posledicama. Sličnosti sa američkim pandanom ima dosta, radnja teče skoro paralelno sa ponekim odstupanjima i sa promenjenim završetkom, koji je urađen u tipičnom azijskom stilu. Da li će vam se takav završetak svideti više od američkog – ostaje na vama da procenite.
Ono gde se ovaj film razlikuje od američke verzije (poređenje je neizostavno) je što atmosfera nije baš na nivou, tačnije iako sam ljubitelj azijskih horor filmova prednost bih ipak dao američkoj verziji. Iz nekog razloga mi je japanska verzija manje strašna iako se na ekranu dešava skoro sve isto, čak i malo morbidnije pri kraju filma. Gluma je na nivou između azijskih i Paranormal Activity filmova, a osim dvoje mladih ljudi pojavljuju se i njihovi prijatelji i japanski vrač koji (neuspešno) pokušava da kuću oslobodi duha, ne znajući da duha za sebe veže osoba a ne objekat. Dakle, iako je radnja gotovo istovetna a uvod dosta kraći mesta iznenađenjima nema jer smo ovaj film već pogledali ranije. Takođe, japanska verzija ne deluje uverljivo i realno poput američke.
U drugom delu razlika ima, čak i vizuelno jer na podeljenom ekranu gledamo noćne kamere postavljene u dve sobe u kojima brat i sestra spavaju. Iako ovakve kadrove nismo videli u prva dva dela američkog serijala postavlja se pitanje zašto dotični akteri spavaju u dve odvojene prostorije kada se nemili događaji dešavaju gotovo svaku noć, a šta god se dešava lakše se podnosi udvoje. Ova verzija sadrži neke „japanskije“ scene, recimo umesto da pomahnitali duh vuče ženu za nogu on je vuče za kosu pod krevet, potpuno originalni završetak je u azijatskom fazonu a i još neke scene su (srećom) promenjene. Možda bi bolje bilo da su promenjene i one u prvoj polovini filma.
Tokyo Night nije loš film ali mu fali originalnosti da bi bio još bolji. Premisa filma je vrlo dobra i mislim da bi film ove tematike sa akterkom koja je prikovana za krevet morao biti mnogo bolji i strašniji. Film preporučujem svim ljubiteljima Paranormal Activity serijala, ako ništa drugo makar da bi videli na koji način japanski autori vide datu temu.
0 comments:
Post a Comment