Režija: Oren Peli
Uloge: Katie Featherston, Micah Sloat, Mark Fredrichs
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1179904/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=F_UxLEqd074
Pogledajte još: Apartment 143 (Emergo) (2011)
Dugo sam odolevao gledanju ovog filma zbog sveopšteg hypea (slično kao i kod Saw serijala) ali rekoh sebi ako ga ne pogledam sada moraću ga pogladati pre ili kasnije pa zašto ne upravo sada :) I eto, pogledao sam prvi deo serijala Paranormal Activity, naravno ostao sam živ, a posle gledanja filma sam izgovorio čuvenu rečenicu „ljudi, ovo i nije tako loše!“.
Za one koji ne znaju, Paranormal Activity je serijal filmova koji uskoro dobija i peti nastavak a bavi se prisustvom natprirodnog u domu mladog para. Naime, žensku polovinu mladog para progoni nešto natprirodno, nešto što ni ona ne zna šta je ni kako da ga nazove ali je svesna da je to progoni oduvek. Njen partner koji je u početku pomalo nepoverljiv prema svemu tome kupuje kameru i odlučuje da snima sve događaje a snimci su „montirani“ u celovečernji film koji mi gledamo. Naravno, opet je u pitanju „istinita priča“, „nemontiran materijal“ i „scarriest movie ever“. Nakon ne toliko ubedljivog uvoda (viđeni su i ubedljiviji FF uvodi) priča kreće svojim sporim ali dovoljno zanimljivim tokom pa gledamo uvek interesantne noći kada se nešto dešava i redovno nezanimljive spontane dane kada se samo sležu utisci od noći i uglavnom bespotrebno razgovara u cilju dočaravanja što veće spontanosti i realnosti.
E sad, ceo film je rađen kamerama iz ruke, poput nekog found footage filma, s tom razlikom što je slika u Paranormal Activity kudikamo mirnija iz prostog razloga što se kompletna radnja filma dešava samo u jednoj kući. Tako kompletne noći gledamo snimke sa kamere na stalku što daje mirnu sliku ali i neke strašnije momente jer ono što se dešava u susednoj prostoriji ne vidimo već samo čujemo. Snimci koji se dešavaju tokom dana i oni malobrojni za vreme noći su snimljeni kamerom koju nosi jedan od dvoje stanara kuće a pošto film nije brz jer niko ne vija naše junake i oni ne beže ni od koga ruke nosioca kamere su mirne a gledaocima neće pripasti muka. Povremena slabost filma je što neki snimci tj. momenti koji su snimljeni ne deluju ubedljivo jer, uostalom kao i kod svih FF filmova, ko bi to nosao kameru po ceo dan posebno kada ga napada nešto što se ne vidi a život kamermana i njegove drage je definitivno u opasnosti. Ima tu još zamerki koje se tiču kasnije radnje, zapravo spavaće sobe, ali da ne otkrivam previše onima koji film još uvek nisu gledali.
Međutim, ima scena koje su prilično jezive, daleko je to od jezivosti kakva je prikazana u traileru koji je promovisao film, ali te scene mogu biti interesantne i zastrašujuće, posebno gledaocima koji nisu okoreli horor fanovi. Posebno zanimljive scene su kada se snimak ubrza pa gledamo jednu scenu od nekoliko sekundi koja je bukvalno u „realnosti“ trajala par sati, međutim i tu moram da uputim zamerku: taj segment koji se tiče mlade žene nije do kraja objašnjen; da li je to ostavljeno za neki od narednih delova ili je ostavljeno da svako razume kako želi – videću već tokom gledanja sledećeg nastavka, ali da je ovaj prvenac pomalo nejasan – jeste, a da je nedovršen – itekako je. I završetak filma mi se nije previše svideo, možda je to pitanje ukusa, ali očekivao sam nešto jasnije i smislenije. No, izgleda da su nejasni završeci filmova postali standard u FF filmovima.
Paranormal Activity je vrlo dobar film za one koji vole kvazi-dokumentarne i found footage horore, a koji imaju toleranciju na malobrojnu glumačku ekipu i izuzetno sporu i neefikasnu radnju. Ubeđen sam da bi ovakav paranormal activity bio još ubedljiviji da su ga snimili, recimo, Norvežani ali ni ovako nije ispao loš, čak je i mnogo bolji nego što sam neosnovano očekivao.
0 comments:
Post a Comment