Režija: Luc Besson
Uloge: Scarlett Johansson, Morgan Freeman, Min-sik Choi
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2872732/
Trailer: https://youtu.be/MVt32qoyhi0
Pogledajte još: Under the Skin (2013)
Nisam planirao da pogledam ovaj film ali su pritisci od strane jednog prijatelja koji povremeno dobija neobjašnjiv poriv da pogleda komercijalne filmove ipak preovladali. Prvi nasrtaj sam odbio, drugi takođe ali treći nisam – i Lucy bejaše pogledana. Film se ne uklapa potpuno u ono što sam zamislio da se pojavljuje na ovim stranicama ali – kad je već pogledan da se ne baci; možda nekome ovaj opis pomogne da donese odluku o (ne)gledanju a onim ostalim čitaocima se nadam da neće smetati.
Za one koji ne znaju – Lucy delom spada u SF žanr ali je većinom naivna fikcija i još naivnija akcija, komercijalno blistavo upakovana i zanatski vrlo dobro odrađena. U centru pažnje je upravo Lucy, studentica koja neočekivanim sticajem okolnosti doživljava „fiksaciju“ ogromnom količinom neispitane sintetičke droge koja dovodi do porasta iskorišćenosti njenih moždanih kapaciteta sa standardnih 10 na maximalnih 100%. So far, so good; na papiru ovakav zaplet deluje zanimljivo ali problemi nastaju odmah nakon istog. Film eksploatiše ne previše uverljivu „teoriju“ da čovek koristi samo 10% svog mozga a da bi iskorištenje od već 20% dovelo do posledica koje ne možemo ni da pojmimo. Luc Besson, koji je režiser i scenarista ovog filma, je zamislio šta bi se dogodilo kada bi stepen iskorištenja porastao do maksimuma a da li će vam se to što je on zamislio svideti zavisi samo od vašeg filmskog ukusa. Tako i konačna ocena filma može da se kreće od minimalne do maximalne.
Film vizuelno odlično izgleda, što i nije neko čudo kada je na njega potrošeno oko 40 miliona zelembaća. Fotografija je kvalitetna, animacije za klasu iznad onih koje možemo da vidimo u horor ili ne-blockbuster SF filmovima a film sadrži dosta spektakularnih scena koje se gomilaju kako se film bliži svom nonsens kraju. Najspektakularnije su scene povratka u prošlost i one kada Lucy dostigne 100% svoje pameti a najmanje spektakularne scene su, paradoksalno, jurnjave automobilima kroz gužvu na gradskim ulicama. Da li mi se samo učinilo ali jurnjave automobilima (osim što su ovom filmu apsolutno nepotrebne) su i animirane što ne deluje previše realno, barem kada ih uporedimo sa nekim drugim filmovima koji sadrže automobilske spektakle (Taxi ili Transporter, recimo). Još u dve-tri scene je vidljiva neubedljivija animacija ali tome ne treba prigovarati jer film zaista izgleda eye candy.
Problem je u nečem drugom, barem ukoliko Lucy želite da posmatrate ozbiljno. Bez obzira koliko na prvi pogled delovao komplikovano i višeslojno Lucy je zapravo vrlo plitak i budalast, na momente čak i izuzetno glup film. On koristi jedan mit o iskorišćenosti ljudskog mozga da bi nam servirao akciju i halucinantni CGI koji osim plitkih poruka o protoku vremena i zakonu kosmosa gledaocu nema ništa drugo da ponudi. Lucy je film za one koji prvenstveno očekuju jednu Scarlett Johansson u ulozi sexy heroine, koja se ipak bolje snašla dok je zbunjena studentica nego kada oko sebe seje raznorazne efektne smrti jer je postala pametnija. Gledaoci će dobiti i jednog previše narativno-profesorski raspoloženog Morgana Freemana i dobiće besmislenu akciju u paketu sa kvalitetno animiranim sekvencama. U tom istom paketu će dobiti i gomilu nelogičnosti, loših scena, nepotrebnih likova i neželjenih poruka (overdose dovodi do prepametnosti?).
Ukoliko planirate postavljati logička pitanja tokom gledanja ovog filma bolje nemojte ni započeti gledanje jer će vas gotovo svaka njegova scena iritirati. Sasvim suprotno glavnom liku ovog filma ili poruci režisera o što većem uključivanju vašeg mozga – da bi vam se Lucy svideo neophodno je da isti isključite na gotovo 0%.
0 comments:
Post a Comment