HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Jörg Buttgereit

Uloge: Bernd Daktari Lorenz, Beatrice Manowski, Harald Lundt

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0093608/

Trailer: https://youtu.be/q8iyMxTeB2Y

Pogledajte još: Murder-Set-Pieces(2004)

Nekromantik je zapadnonemački (dakle iz vremena dve Nemačke) eksploatacijski film koji se na nekim sajtovima relativno pogrešno svrstava u grupu erotskih/porno horor filmova. Istini za volju - film sadrži nekoliko scena eksplicitnog seksa i closeup golotinje ali ne verujem da će se mnogo gledalaca uzbuditi gledajući te kadrove. Naprosto ne bi valjalo da je takvih ljudi u iole većem broju na ovoj planeti. Većina gledalaca će ovim filmom biti samo zgrožena i zgađena, nimalo zaplašena, možda šokirana, pa zbog toga savetujem preskok svima koji su iole gadljivi na raznorazne boleštine.

Nekromantik obrađuje temu nekrofilije na dosta direktan i šokantan način pa je upravo zbog toga proglašavan kontroverznim filmom i banovan u mnogo zemalja. Kao i obično kada je nešto zabranjeno i nedostupno i Nekromantik je postao kultni film u određenim krugovima ali kultno ne znači uvek i dobro (kvalitetno), barem ne za širi krug (normalnih) gledalaca. U nekoj osnovi radnja filma glasi ovako: jedan poremećeni bolesnik radi u firmi koja sakuplja ljudske ostatke nastradalih, unesrećenih, poginulih i ubijenih, dakle leševa bez obzira na način stradanja i bez obzira na stepen raskomadanosti. Na ovom poslu pomenuti tip uživa, ne zbog svojih kolega i plate već zato što svakog dana krišom krade delove tela i iznutrice leševa koje onda kod svoje kuće koristi za lične potrebe. E sad, kod svoje kuće ovaj tip ima (eto ti đav'la) devojku koja je još bolesnija od njega i kojoj mora da ispunjava sve bolesne želje. Jedna od poslednjih je da joj pokloni ne letovanje, ne zlatni rolex, ne krpice ili šminku već - prvoklasnog svežeg leša u poodmakloj fazi raspadanja!

Leš potiče od komedijaškog berača jabuka koji je stradao pod užasnim okolnostima koje su možda i trebale biti duhovite. U svojim pokojnim danima ovaj leš služi kao treći threesome član na kojem opšte čas tzv. momak a čas tzv. devojka (hint: drveni penis sa kondomom). Veza koju devojka ostvaruje sa lešom je emotivno-sexualna (čak mu čita priče u emotivnim trenucima) a momak se zadržava isključivo na oralnoj (sucking eye balls je verovatno najgnusniji momenat filma). Ovo je samo jedan od odvratnih elemenata filma i jedna od glavnih crta prilično skromne radnje. Radnja filma se komotno mogla sažeti u polučasovni film dok je sve ono iznad toga (do punog trajanja fima od 75 minuta) samo besmisleno razvlačenje i bombardovanje gledaoca apsolutno nebitnim momentima (poput atmosfere u bioskopu). Uglavnom, problemi po glavnog lika nastaju onog trenutka kada ga devojka napusti i pobegne sa mrtvim ljubavnikom a tek tada on zapada u kompletno ludilo. Ipak, ono što tada sledi nije vrhunac jer smo glavne „adute” autora filma do tada već videli.

Iz nepoznatog razloga autori ovakvih filmova misle da je vrhunac horora prikazivati mučenje i ubijanje životinja (valjda im je uzor Cannibal Holocaust, šta li) pa tako i ovde imamo priliku da posmatramo višeminutno klanje i deranje zeca kao i ubijanje mačke koje je krunisano kupanjem u njenim iznutricama. Ne vidim nikakvu potrebu za ovakvim kadrovima ne zato što sam neko ko se suviše lako potresa već zato što smatram da takve scene pokazuju nemoć autora u konstruisanju i proizvodnji bilo čega jezivog, šokantnog ili strašnog (pa onda i smislenog). S druge strane moram reći da Nekromantik nema apsolutno nijednu strašnu ili jezivu scenu jer se uglavnom svodi na gnusne i odvratne kadrove tokom većeg dela trajanja filma a samo u nekoliko momenata vidimo brutalne specijalne efekte koji su na tragu duhovitosti. Specijalni efekti filma jesu zanimljivi (na retro način) a završetak filma se takođe može okarakterisati kao poluduhoviti štos, vulgaran ali ipak štos. Kako nije mogao dovoljno da zgadi gledaoce (a nije imao dovoljno životinja za klanje) autor je u film ubacio dosta vulgarnosti čije fotose ne mogu da stavim uz opis filma.

Scene seksa su snimljene polucentirisano, u nekoj duploj blurovanoj tehnici koja ipak skriva delić tjelesa (i leša) ali i pokazuje lažni moral filmadžija i cenzora koji dozvoljavaju kadrove eksplicitnih ubijanja životinja ali simulacija seksa ne. Osim navodnog istraživanja odnosa života, ljubavi i smrti film se bavi i uživanjem u sopstvenoj smrti (sa svim propratnim elementima) pa ko ima volje i živaca da razmišlja i izvlači pouke iz ovoga - samo napred. Mnogi zastupaju tezu kako je Nekromantik umetničko delo a ja bih takvima poručio da ove leševe, nekrofiliju i kupanje u životinjskim iznutricama puste svom detetu i kompletnoj familiji za matine, pre nedeljnog porodičnog ručka. Za mene je ovo film prilično skromne ali efektne fotografije, relativno dobro snimljen i prilično loše odglumljen, u principu nezabavan, nedramatičan, i pored golotinje i seksa neerotičan, nestrašan i nejeziv. Neću reći da je u pitanju obično đubre ali sam veoma blizu tog mišljenja.