Režija: Tom Holland
Uloge: David Morse, Patricia Wettig, Kate Maberly
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0112040/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=FhbrLjcAPw0
Pogledajte još: The Diary of Ellen Rimbauer (2003)
Još jedan film pod režiserskom palicom Toma Hollanda, ali ono što je mnogo važnije po istoimenoj noveli Stephena Kinga. Obojica pomenutih su dala svoj prepoznatljiv pečat ovom odličnom TV filmu koji je zbog svoje dužine od 180 minuta svojevremeno na malim ekranima bio prikazan iz dva dela.
U centru pažnje je grupa ljudi koja leti avionom u Boston i koju upoznajemo na početku filma. Nasumično upoznavanje sa naizgled ničim povezanim likovima nam nagoveštava da će se neplanirani događaji desiti baš njima a sve se odigrava nakon poletanja. Naime, u toku leta oni koji su spavali se bude (a to su svi odreda oni sa kojima smo se upoznali na početku filma) dok u avionu nema nikog drugog. Ostali putnici su nestali a na njihovim mestima je ostalo samo ono što su imali kod sebe: satovi, novac, veštačke vilice, dokumenta i raznorazne stvari iz džepova. Nakon nekog vremena početno stanje panike se smiruje (osim kod gospodina Tumija, čija preterana agresivnost i ludost imaju ulogu u kasnijem delu filma), a sreća u nesreći je što je jedan od preostalih putnika i pilot aviona koji je putovao privatnim poslom. Ne preostaje im ništa drugo do da slete na najbliži aerodorom, ali to je tek početak njihovih problema.
Nakon sletanja na aerodrom utvrđuju da je i on pust, a jedan od likova (pisac SF romana) postavlja teoriju da su se zaglavili u vremenskoj rupi tj. prošlosti. Nije samo što su zaglavljeni u vremenu gde nema ljudi, hrana nema ukus a šibice neće da upale, nego im se približavaju langoliersi, bića koja brišu (jedu) prošlost svojim oštrim zubima, a samim tim će pojesti i preživele putnike iz aviona. Nastaje žurba da se utekne langoliersima, ali i poludelom gospodinu Tumiju, a to je tek polovina ovog dugačkog i zanimljivog filma. I pored trajanja od cirka tri časa film nije ni najmanje dosadan ili nezanimljiv, posebno ako ste ljubitelji stivenkingovske verzije Zone sumraka. Dešavanja u filmu nisu isključivo u avionu pa je izbegnuta monotonija a likovi su ravnomerno zastupljeni, toliko ravnomerno da bukvalno glavnog glumca i nema. Većina likova je verno dočarana mada je u nekoliko slučajeva gluma malo slabija, recimo da mi nije uvek „leglo“ ponašanje gospodina Tumija (iako je čovek koji ga je glumio odlično odigrao tu ulogu) i ponašanje slepe devojčice koja ne deluje uvek kao da je slepa (u izvođenju inače odlične Kate Maberly, pogledati The Secret Garden, 1993).
Jedan od malih highlighta filma je virtuelna scena na aerodoromu gde se u maloj roli pojavljuje i Stephen King lično, što uvek volim da vidim jer njegova specifična njuška i njegov značaj za kompletnu istoriju horora nikoga ne mogu da ostave ravnodušnim. Ono gde film kaska za filmovima današnjice su tehničke karakteristike. Langoliers je sniman za prikazivanje na TV-u pa je i slika u 4:3 odnosu a kompletna fotografija je „direktnije“ i blorovana jer je korištena TV kamera a ne filmska. Takvi su i specijalni efekti, kompjuterski generisani i dosta slabi za današnje standarde, ali verujem da iskrenim ljubiteljima ovakvih filmova i Stephena Kinga to ne bi trebalo da zasmeta.
I pored mnogih mana koje bi se mogle uputiti filmu, naprimer povremena slaba gluma ili pojedine glupe scene, The Langoliers preporučujem ljubiteljima Stephena Kinga, ljubiteljima The Twilight Zone ali i onima koje vole mistery SF filmove o vremenskim putovanjima i sličnim temama.
0 comments:
Post a Comment