Režija: Virgil W. Vogel
Uloge: Jock Mahoney, Shirley Patterson, William Reynolds
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0050622/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=ltNMWNjB8GE
Pogledajte još: The Land That Time Forgot (1975)
Povremeno vraćanjanje u davnu prošlost ovoga puta vam serviram kroz pomalo zaboravljeni avanturistički SF klasik naziva The Land Unknown. U pitanju je film o pronalasku izgubljenog sveta u kome je vreme stalo a sam film je inspirisan navodnim događajima iz 1947. godine kada je na Antarktiku pronađena topla voda, iako je verovatnije da je inspiracija nađena u delima poput A Journey to the Center of the Earth i The Lost World.
Malobrojna ekspedicija kreće helikopterom put Antarktika, a nju sačinjavaju komandant, dva člana posade i mlada novinarka. Tokom leta bivaju iz komande opozvani jer nailazi jaka oluja. Pokušavajući da zaobiđu oluju ipak bivaju okruženi gustim oblacima a goriva im ponestaje. Ubrzo im i elisa biva oštećena od strane jednog pterodakltila i oni počinju da poniru naniže. U trenutku kada su očekivali udarac o tlo ništa se nije desilo a poniranje se nastavilo, kao i povećanje temperature u kabini helikoptera. Videći po instrumentima da su već duboko ispod površine okeana zaključuju da su sigurno upali u grotlo ugašenog vulkana i ta teorija ostaje aktuelna do kraja filma. Nekako uspevaju da slete u pravi tropski predeo, međ gomilu ovećih drveća, čudnih biljaka i vodenih površina koje isparavaju. Međutim, ništa od ovog ne bi bio problem da nije stanovnika ove divljine – dinosaurusa.
Dinosaurusi su jedini životinjski svet koji naseljava ovu praistorijsku džunglu a zajedničko im je što su svi mesožderi. Prvi susret posada ima sa biljkom ljudožderkom, a do kraja filma vidimo još nekoliko manje-više ubedljivih scena sa različitim vrstama ovih praistorijskih bića. Kada su mislili da je to sve - usledilo je novo iznenađenje jer su otkrili ostatke prethodne ekspedicije za koju se verovalo da nije preživela. Sledi trka s vremenom i opravak helokoptera dok se akumulator nije ispraznio, i izbegavanje krvožednih stvorenja koja povremeno napadaju. Što se tiče priče sve ide prilično ustaljenim tokom za ondašnje filmove ovog žanra, a sitni detalji, poput scene pred kraj filma, doprinose nešto ozbiljnijem utisku mada je u ovakvim filmovima od početka evidentno da će kraj biti srećan.
Iako je više nego primetno da je ceo film sniman u studiju to u ovom slučaju ne smeta toliko jer se ceo podvulkanski svet ionako nalazi u zatvorenom prostoru. Posebna poslastica su scene sa dinosaurusima i posmatranje kakvim su se sve trikovima morali dovijati tadašnji filmski radnici da bi što ubedljivije dočarali ovakve scene. Borba dva stegosaura je zapravo uvećana borba dva varana pored koje su umetnuti umanjeni akteri filma. Ova scena za divno čudo dosta dobro izgleda i veći problem su umanjeni članovi ekspedicije nego „dinosaurusi“. Najubedljivije je vodeno čudovište, neka vrsta plesiosaura, a scena u kojoj izranja iza leđa devojke je sigurno najubedljivija u filmu. Najslabije je urađen tiranosaur budući da je suviše očigledno da se neko obukao u njegov kostim a i facijalna mimika mu je suviše plastična. Jedan od glumaca je kasnije izjavio da su pojedini slabi efekti, kao i to što je film suprotno planu ipak sniman u crno-beloj tehnici, posledica prekomenog trošenja novca na maketu plesiosaura.
Film poseduje i nekoliko dosta napetih scena, čak i za današnje standarde, pa i pored svih svojih tehnoloških zastarelosti predstavlja neozbiljnu razbibrigu za sve one koji mogu da gledaju ovakve stare filmove.
0 comments:
Post a Comment