Režija: Pat Holden
Uloge: Tasha Connor, Kate Ashfield, Martin Compston
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1743993/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=GYKz11JtD0A
Pogledajte još: The Haunting In Connecticut (2009)
When the Lights Went Out je britanski horor film na temu haunted kuće a na samom početku nam se daje informacija da su svi događaji u filmu snimljeni po istinitom događaju. Nisam siguran da li je ovo sasvim tačno ili je u pitanju samo jedan vid reklame, ali film nije uopšte loš i vredan je gledanja mada ne donosi ništa preterano novo na datu temu.
Radnja se dešava 1974. godine u vreme velike krize u Britaniji, a mi pratimo porodicu koja se iz grada seli na selo u svoju novu „kuću snova“. Smeštanje radnje u ovaj period svakako zaslužuje pohvale jer osim što film po mnogim detaljima izgleda retro izbegnuto je i korištenje mobilnih telefona i ostalih naprava što pomalo već smara u novim horor filmovima. Anyway, tročlana porodica sastavljena od majke, oca i devojčice stigla je u Yorkshire, ali srećom ne u selo Mortlake već u naizgled miran gradić koji ima svoje tajne. Jedna od tih tajni je dovela do toga da njihova kućica sada ima i nevidljivih stanovnika koji su se vrlo brzo dali primetiti. Prvo devojčici, a zatim i svim ostalima, duhovi odaju svoje prisustvo hladnim strujanjem vazduha a zatim i lupanjem vratima, pomeranjem predmeta ili udarcima. Jedna stvar u toku velike većine filma nije baš najlogičnija, a zbog toga i sumnjam u kompletnu istinitost događaja: iako se duh svima prikazao više puta svako od ukućana veruje u njega ali niko u istim trenutcima; uvek jedan ukućanin koči odlazak iz kuće iako zbog duhova ostaju u masnicama a sve komšije ih upadljivo zaobilaze.
Gradić je prilično verno prikazan a tu je i neizbežna zatvorenost i konzervativnost ljudi koja se najbolje vidi u odnosu devojčice iz zaposednute kuće sa svojom jedinom drugaricom (tačnije njenom majkom). Šteta je što ovaj odnos nije produbljen i posvećeno mu više pažnje, ali zato je posvećena pažnja i brojnim drugim likovima (mladi profesor, „moralni“ sveštenik itd. ). Što se tiče likova i glume ocena je vrlo visoka, uostalom kao i u većini britanskih filmova opisanih na ovim stranicama; reklo bi se da u ovome Britanci još uvek drže nivo za razliku od prekookeanskih kolega. Od svih glumaca najviše se izdvaja devojčica, kojoj je ovo prvi nastup na filmu ali je izuzetno ubedljiva u svojoj ulozi. Još jedna stvar za pohvalu, a koju sam nagovestio u drugom pasusu, je retro stil snimanja koji uključuje izrazite i jasne boje (većinom pastelne) pa film predstavlja pravo zadovoljstvo za gledanje. Čak i mračne scene nisu toliko mračne, režija je odlična a tempo radnje savršeno balansiran.
Problem može da predstavlja to što je film, iako vrlo zanimljiv, nedovoljno strašan. Osim nekoliko „bu!“ scena u njemu nema više mnogo toga strašnoga, uključujući i CGI scene u drugoj polovini filma koje su za nijansu slabije od ostalog audio-vizuelnog utiska filma. Takođe, film ne nudi ništa novo pa ako ste gledali neki drugi film o duhovima i zaposednutim kućama već znate ceo repertoar kako se duhovi oglašavaju. Od povremenog kuckanja i lupanja vratima, preko mrdanja lusterom i pisanjem po ogledalima duhovi se ponašaju na stari oproban način. U nekim momentima film nam daje neke manje očekivane stvari ali utisak je da se moglo ubaciti malo više originalnosti.
When the Lights Went Out predstavlja glumački, audio i vizuelno odlično ostvarenje pa je prava šteta što na polju priče i scary efekata nije zadržan taj nivo. Ipak, u pitanju je vrlo dobar film uz koji vam ni za trenutak neće biti dosadno, pod uslovom da volite filmove u kojima nema ni jedne jedine kapi krvi.
0 comments:
Post a Comment