Režija: Koji Shiraishi
Uloge: Eriko Sato, Haruhiko Kato and Chiharu Kawai
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0891520/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=EZFTs8ujxrE
Pogledajte još: Apartment 1303 (2007)
Već smo navikli na originalne i bizarne ideje u azijskim horor filmovima, pa je tako red došao i na strašnu ženu sa prerezanim ustima. Nisam siguran zašto se ondašnji ljudi toliko plaše žena pa su skoro svi strašni likovi iz horor filmova ženske osobe suprotnog pola, tek, od izlaska ovog filma je prošlo pet godina i već možemo očekivati njegov američki rimejk (pregriz’o sam jezik).
U japanskoj mitologija žena sa prerezanim ustima je unakažena od strane svog ljubomornog muža i vraća se kao evil ghost sa maskom na licu. Susreće tokom noći decu koja šetaju sama i pita ih „Da li sam lepa?“. Ukoliko je odgovor odrečan dete bude ubijeno, ukoliko je potvrdan žena skida masku i pokazuje svoja rasečena usta ’od uveta do uveta’ i ponovo postavlja pitanje. Ukoliko je odgovor ’ne’ to je poslednje što je dete reklo, ukoliko je odgovor potvrdan detetu raseče usta poput svojih. Skoro identična priča, uz sitnije korekcije koje neću iznositi, se dešava i u ovom filmu. Centar radnje je lokalna škola iz koje nestaju učenici, a u potragu se uključuje mlada učiteljica ispred koje je zla žena otela jednu njenu učenicu. Iznebuha se pojavljuje i nepoznati mladić koji takođe traži ženu sa rasečenim ustima i ima neke informacije o njoj. Osim toga, on često čuje njen glas a kompletna zakukuljena priča će se na kraju filma raspetljati u sasvim logičnu.
Logična priča (ne i istinita, naravno) je ono što ovaj film odvaja od većine drugih azijskih horor filmova. Za razliku od nekih gde se nakon završetka filma ne zna tačno šta se sve izdešavalo i gledaocu je ostavljeno da veruje u varijantu raspleta po uzboru, u Slit-Mouthed Woman (iliti Carved, kako je negde nazvan) je nakon završetka svakom gledaocu jasno šta se dogodilo, što ne znači da će svaki gledalac biti i zadovoljan pogledanim. Pravolinijska priča koja ima smisla je jedna strana medalje, druga je to što niko neće biti prestrašen ili šokiran viđenim, ukoliko je stariji od otete dece prikazane u filmu. Sve što se vidi u ovom filmu je već viđeno u nekim drugim azijskim horor filmovima, naravno osim žene sa rasečenim ustima. Osim nje, koja se u celosti vidi tek u nekoliko navrata jer obično nosi masku, imamo prilike da vidimo nekoliko leševa, malo krvi i to je otprilike sve što se može videti od specijalnih efekata u filmu. Ukoliko ste pogledali slike uz ovaj opis znajte da ste videli skoro polovinu strašnih scena.
Da li je ovo gore navedeno posledica malog budžeta filma ili toga što je film namenjen mlađem uzrastu nije ni pretrano važno, tek, i ono malo nasilnih scena je „zamaskirano“ pa ih posmatramo u drugom planu, kao dešavanja u senkama na zidu i slično. Tok priče je tradicionalno spor, sa tradicionalno laganom muzikom koja dosta doprinosi atmosferi. Ono što u pojednim momentima smeta, osim povremeno naivnije glume, je veštaški povezana priča sa nekim mementima koji nisu ni realni ni ubedljivi. U toku istrage pojedina deca imaju vrlo bitne informacije o misterioznoj ženi a veliko je pitanje odakle to mogu da znaju a da policija i odrasli nemaju pojma o tome.
Za ostatak sveta nisam siguran ali ne treba sumnjati da je u Japanu ovaj film doživeo veliki uspeh. Iz tog razloga je snimljen i nastavak pod nazivom The Scissors Massacre, a ja svim ljubiteljima azijskih horora ipak preporučujem da pogledaju prvi deo. Iako nije toliko kvalitetan vredi ga pogledati zbog originalnosti i nekoliko krupnih kadrova prerezanih usta.
0 comments:
Post a Comment