Režija: Gian Alfonso Pacinotti
Uloge: Gabriele Spinelli, Anna Bellato, Luca Marinelli
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2006781/
Trailer: http://youtu.be/xpqkNoQyaaQ
Pogledajte još: The Man Who Fell to Earth (1976)
The Last Man on Earth u italijanskoj izvedbi nije baš onakav film kakav sam očekivao ali to nikako ne znači da je loš. Umesto klasične apokaliptično-naučno-fantastične priče autori su osmislili zanimljivu, originalnu, metaforičnu ali pre svega priču prepunu apsurda tek začinjenu SF-om.
Radnja filma se dešava u nekom gradu u Italiji i opisuje poslednju sedmicu u životu jednog mladog čoveka pre javno najavljenog dolaska vanzemaljaca. Cela nacija je u stanju iščekivanja, TV program govori samo o tome, kontakt programi sa jednom jedinom temom su svakodnevni i svi se plaše onoga što dolazi ma koliko opušteni se trudili da izgledaju. Svi se plaše osim našeg „smotanog“ junaka koji poslednje dane na nevanzemaljskoj Zemlji provodi radeći kao konobar u lokalnom bingo klubu i trošeći slobodno vreme kao i obično. U njegovim aktivnostima protiče prvi deo filma a protiče i u gledaočevom iščekivanju šta će se to desiti i kuda ova neobična i nestandardna priča zapravo vodi. Odlazak kod dame sumnjivog morala, voajerisanje zgodne ali nezajažljive komšinice, odnosi sa kolegama i sa vlastitim ocem su ono što se dešava pre famoznog dolaska druge rase na zemlju.
Kada vanzemaljci konačno dođu neke stvari postanu evidentne. Vanzemaljci izgledaju tradicionalno, niži su od ljudi, imaju veliku glavu i velike crne oči, ne deluje da imaju neke specijalne moći ali to nije ni toliko važno niti je akcenat filma na fantastici. The Last Man on Earth je zapravo drama, teška i turobna priča o samim ljudima i o padu opšteg morala. Zato nijedan od likova nije pozitivan a čak i za likove koji deluju kao bezgrešni se u kasnijem toku filma otkriva sa kakvim grehovima žive. Kao jasnu poruku autori The Last Man on Earth nam serviraju moralno čiste vanzemaljce koji na Zemlju dolaze u dobrim namerama ali brzo ostaju razočarani lošim osobinama zemljana i njihovom nepopravljivošću. Ključno pitanje glasi kome zapravo Zemlja treba da pripada, kulturnoj i osećajnoj rasi sa druge planete ili domoricima kojima ništa nije sveto i uništavaju sve na šta naiđu, počevši od prirode i životinja pa do tuđih života?
Još jedno od pitanja koje film postavlja je ko je zapravo izopačen, da li oni koji deluju tako i za koje postoje predrasude i većinsko javno zgražavanje (pojava u filmu predstavljena u vidu jednog transvestita) ili oni čije je ponašanje opšte prihvaćeno u društvu i za koje su oni savršeno normalni, patrijarhalni, kućevni, porodični ljudi. Sve ove teme su upakovane u film nestandardne koncepcije, vizuelno vrlo sličnom indie ostvarenjima ali odlično odglumljenom i prepunom naizgled besmislenih i nevažnih dijaloga i apsurdnih scena. Tako prostitutka prima mušteriju u prodavnici nameštaja koja se nalazi odmah iza bilborda na kome je nasmejana porodica.
The Last Man on Earth je dobar film koji šalje pozitivnu poruku ali ne može zadovoljiti gledaoca koji od njega očekuje SF film. U pitanju je samo drama upakovana u SF oblandu pa ako imate sklonosti ka ovakvim nezavisnim ostvarenjima ovaj film bi vam se mogao svideti.
0 comments:
Post a Comment